Nisi znao to?

ma u zhagubici sam bio bar 100 puta, ali mi nikako nije padalo napamet da je tu blizu i laznica. to je na onoj cesti prema boru, 'el?

Skrenes levo kod Lajkovca,pa pravac na Skopje pa onda ide Zagubica pa Laznica...

i prva desno i ravno kod curlje u avliju.

Tako je!!
Sta bi Laki bez nas

1938. - Umro je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik srpskog Pen kluba. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom "Pesme" kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutarnjih nemira i sukoba čiji pesimizam predstavlja plod dubokog razmišljanja o prolaznosti sveta. Objavio je 1912. zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuje se elegancijom i savršenstvom forme i spada u vrh srpske lirike 20. veka; među najčuvenijima su: "Na Gazimestanu", "Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma"; Rakićeve pozorišne kritike izraz su velike kulture i pouzdanog suda.

Na Gazimestanu

Silni oklopnici bez mane i straha
Hladni ko vas oklop i pogleda mrka
Vi jurnuste tada u oblaku praha
I nastade tresak i krvava trka

Zaljuljano Carstvo survalo se s vama
Kad oluja prodje vrh Kosova ravna
Kosovo ostade nepregledna jama
Kosturnica strasna, al' porazom slavna

Kosovski junaci zasluga je vasa
Sto poslednji beste u krvavoj stravi
Kada trulo carstvo oruzja se masa
Svaki les je svesna zrtva, junak pravi

Danas nama kazu, deci ovog veka
Da smo nedostojni istorije nase
Da nas je zahvatila zapadnjacka reka
I da nam se duse opasnosti plase

Lazu dobra zemljo moja
Ko te voli taj te voli jer zna da si mati
I da pre tebe ova polja i krsevi goli
Ne mogose drugom svesnu ljubav dati

I danas kad dodje do poslednjeg boja
Neozaren starog oreola sjajem
Ja cu zivot dati otadzbino moja
Znajuci sta dajem i zasto ga dajem!

Milan Rakic