Srbija protestuje zbog granice prema Kosovu

Srpsko ministarstvo inostranih poslova danas je uručilo zvaničan protest makedonskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Vasilevskom zbog početka demarkacije granice te države prema Kosovu, navodeći da takav čin predstavlja "flagrantno kršenje međunarodnih normi."

"Makedonska strana je činom otpočinjanja demarkacije granice sa Srbijom u delu prema Kosovu i Metohiji kroz saradnju sa neovlašćenim organima iz Prištine, pokazala da ne poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i da Republiku Srbiju ne uvažava kao ugovornu stranu. To je, kako se ističe, suprotno duhu i odredbama Sporazuma o regulisanju međusobnih odnosa i unapređenju saradnje iz 1996. godine, kojim je, između ostalog, Republika Srbija priznala Republiku Makedoniju pod njenim ustavnim imenom," navodi se u saopštenju srpskog ministarstva spoljnih poslova.

Srbija će to, "flagrantno kršenje međunarodnih normi" makedonskih vlasti izneti pred nadležnim institucijama Ujedinjenih nacija.

Postavljanjem graničnog kamena na tromeđi kod mesta Šerupa, na Šar planini, u ponedeljak je i formalno započela demarkacija makedonske severne granice prema Kosovu, ali se dve strane još uvek nisu bavile "spornim" delom granice, odnosno oko 2.500 hektara zemlje koja pripada kosovskim Albancima, ali se u skladu sa dogovorom koji su pocetkom 2001. godine potpisali tadašnji predsednici SR Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski, nalazi na teritoriji Makedonije.

Šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski, ranije, ocenio je da početak demarkacije granice ne znači da Makedonija priznaje nezavisnost Kosova. "To pitanje nije povezano sa donošenjem odluke o priznavanju statusa Kosova. To će se razmotriti posebno kad makedonska vlada proceni da je došlo vreme za takvu odluku."

Vlasti u Beogradu, zbog oštrog otpora kosovskih Albanaca, nisu uključene u novu rundu pregovora o 150 kilometara granice, mada je makedonski premijer Nikola Gruevski još ranije najavio da je problem, suštinski, nemoguće rešiti ukoliko se u proces ne uključi Srbija.

Nakon potpisivanja sporazuma o demarkaciji između Beograda i Skoplja pre sedam godina, kosovski Albanci ali i njihovi sunarodnici u Makedoniji oštro su protestovali, upozoravajući tadašnje makedonske vlasti da će se suočiti sa ozbiljnim problemima, ukoliko sporazum ne bude odgovarao njihovim interesima.

Ubrzo posle potpisivanja sporazuma, koji je tada potvrdila međunarodna zajednica, u podraničnom mestu Tanuševci, februara 2001. godine izbili su prvi sukobi između albanskih pobunjenika i makedonskih snaga bezbednosti, koji su mesec dana kasnije prerasli u ozbiljan obračun, zaustavljen tek šest meseci kasnije uz posredovanje NATO, SAD i Evropske unije.

Povezane vesti:

Demarkacija ne znači priznanje Kosova

Počela demarkacija granice između Kosova i Makedonije

Nasro Orić

Samo u ovom video zapisu on priznaje da je kršio "Ženevsku konvenciju". Pod uslovom da mu nisu ništa drugo dokazali, ispada to da je ista kazna za obijanje trafike i kršenje "ŽK". Ako su već takav kazneni zakon, kako ovi naši dobijaju ovolike kazne (velika većina)?
Ovo smatram samo kao vređanje Žrtava koje su stradale od ruke ovog zločinca i izrugivanje njihovim familijama!

Češka televizija prikazaće ipak posle velikih peripetija krajem jula sporni dokumentarni film „Oteto Kosovo” (Stolen Kosovo). ČT je mesecima oklevala da ga emituje zbog toga što je ocenila da je suviše pristrasan u korist Srba, a da protiv kosovskih Albanaca izaziva negativne emocije. Dokumentarac autora Vaclava Dvoržaka, koji je ČT sufinansirala, biće prikazan u okviru nedeljnih tematskih večeri na 2. kanalu ČT, 27. jula. Činjenicu da je jednočasovni film „jednostran i pristrasan tako da ne može da se emituje”, kako je krajem maja saopštio portparol češkog javnog TV servisa Ladislav Štiha, ČT je pokušala sada da izbalansira prikazivanjem još jednog dokumentarca - „Kosovo - crna rupa Evrope”, a posle toga i diskusijom stručnjaka na temu Kosova. „Oteto Kosovo” je sa željom da se čuje i srpska strana kosovske priče ponudila ČT-u nezavisna grupa autora na čelu sa režiserom Vaclavom Dvoržakom kao ideju i sirovi materijal. Film koristi i arhivske materijale RTS-a, a srpska televizija je zauzvrat od ČT-a dobila prava da ga uvrsti u svoj program.

U „Otetom Kosovu” Dvoržak je snimio isposvesti kosovskih Srba o nasilju čije su bili žrtve, o etničkim čišćenjima i tome da ni Kfor za njih nije garancija bezbednosti.

Kosovske Albance Dvoržakov dokumentarac prikazuje preko parade mladića u unifromama OVK ili albanske muslimanske dece koja prete svom drugu da će ga preklati zato što je Albanac katolik.

Film je trebalo da bude prikazan sredinom marta ove godine na godišnjicu izbijanja nasilja protiv kosovskih Srba 2004. godine, ali je ČT emitovanje nekoliko puta odlagala.

Autori su ga u međuvremenu sredinom maja stavili na internet gde je na Jutjubu postao pravi hit, a pokrenuo je i burnu polemiku da li je Češka trebalo da prizna 21. maja Kosovo. (Beta)

Crna Gora će priznati Kosovo

Šef crnogorske diplomacije Milan Roćen najavio je jednom podgoričkom dnevniku da će Crna Gora priznati neovisnost Kosova, ali nije precizirao vrijeme kada će se to i dogoditi.

''Hoće li to biti prije ili kasnije, zaista u ovom trenutku ne bi mogao odgovoriti ni ja niti bilo tko. To će se desiti onda kada procijenimo da je to politički najbolje za Crnu Goru'', rekao je Milan Roćen. Šef crnogorske diplomacije ponovio je da nije promijenjeno stajalište Crne Gore u odnosu na Kosovo o tome da to pitanje treba rješavati pregovorima, uz posredovanje međunarodne zajednice. O dosadašnjoj suzdržanosti Crne Gore oko priznanja Kosova, Roćen je rekao da Crna Gora nije htjela niti jednim svojim potezom na bilo koji način utjecati na pregrijanu političku atmosferu u Srbiji i na eventualne izborne rezultate u toj zemlji. Prema njegovim riječima, Crna Gora će slijediti svoj strateški interes - članstvo u Europskoj uniji i NATO-u i u skladu s tim donijeti odluku o Kosovu. ''Nama je najveći interes da imamo najbolje moguće odnose sa svima u regiji. Dakle, i sa Srbijom, i s Kosovom, s kojima graničimo, ali i sa svima u regiji'', rekao je Roćen.

Hina|Net.hr

03.07.2008.

Ali je Kandicka odmah sazvala press i rekla da je oslobadjajuca presuda Orica sasvim ok i postena. Ta zena ima muda mimo svijeta...

Kao i uvek, Prez je nabo pravu stvar, tj. pravo pitanje! A to je ono što i mene vrlo zanima u čitavom ovom slučaju. Činjenica je da je Oriću sudjeno samo po toj jednoj tački (što "nije sprečio nehumano postupanje prema srpskim zatočenicima"), što onda otvara pitanje, zašto nije bio optužen i za spaljivanje 12 sela (i ubistvo, tj. klanje nekoliko stotina Srba)? Koliko mi je poznato, njegovi "junaci" su čak ostavili iza sebe video-snimak upada u selo Kravice (na pravoslavni Božić! ) ?!?!?!?

Da li je za taj propust odgovorna srpska država - ako nije dostavila Tribunalu svu dokumentaciju - ili je u pitanju nešto drugo?  Malo mi je sumnjivo što niko od srpskih zvaničnika nije ni pokušao da objasni  u čemu je  problem, nego  samo kukaju na sav glas o "nepoštenju  i pristrasnosti Haškog suda"...???? Od kukanja vajde nema - to smo već nebrojeno puta videli. Ali, od činjenica i dokaza nikoga ne bi bolela glava.

Zna li ko odgovor na ovo pitanje?

Haski sud je mimo ovog slucaja vise puta pokazao da je parodija spanske inkvizicije...