– Ljudi, dolazite ovamo. Ima ih ispod autobusa. Prevrnuo se na krov. Šaljite ekipe. Treba nam pomoć – panično je javljao policajac preko radio-veze svojim kolegama u policijskoj stanici u Temerinu juče oko 6.30 sati.

Posmatralo ih je desetak razrogačenih očiju građana Temerina, među kojima i novinar "Građanskog lista", koji su se pukim slučajem našli u stanici, čekajući nove lične karte.

– Ekipe su krenule. Dolaze i iz Novog Sada. Poslali su i pomoć iz Sremske Mitrovice. Imaš li informaciju o tome koliko ima putnika? Koliko je povređenih? – pitao je kolega iz temerinske stanice.

– Ne znam. Autobus je bio pun. Poljaci su. Ništa ih ne razumem. Svi viču – odgovarao je policajac što je pribranije mogao.

– Koliko ima poginulih? – sricao je brka iz stanice.

– Ne znam. Pod autobusom su. Svi vrište. Dolazite brzo – vikao je onaj s mesta nesreće.

Izgledalo je kao da se polovina svog aktivnog sastava policije, Hitne pomoći i vatrogasaca Južnobačkog i Sremskog okruga juče ujutru našla na 153. kilometru autoputa Beograd–Subotica. Rasuti prtljag, srča na sve strane, dečje igračke i rekviziti za plažu, kraj tragova kočenja, bili su samo neprijatni uvod u stravičnu sliku izrazbijanog autobusa, prevrnutog gotovo na krov, iz kog su dopirali glasovi putnika.

Jedno dete, mlađa žena i tri muškarca nastradali su na licu mesta kada je juče posle šest sati dabldeker sleteo s autoputa iz pravca Beograda ka Novom Sadu u blizini isključenja za Inđiju, prevrnuo se i upao u jarak pored obližnjih njiva.

Broj žrtava povećao se kada je desetogodišnja devojčica preminula posle pokušaja reanimacije odmah nakon što je prevezena u novosadsku Dečju bolnicu. Dovezena je zajedno s dvadeset sedmoro dece, uzrasta od tri i po do sedamnaest i po godina. Njih četvoro zadobili su teške telesne povrede, koje su kod dva sedamnaestogodišnjaka okarakterisane kao opasne po život. Na Odeljenje urgentne hirurgije Kliničkog centra Vojvodine primljeno je trideset petoro odraslih putnika iz poljskog autobusa, od kojih je devetoro teško povređeno, a četvoro u životnoj opasnosti.

Nešto je omelo poljskog vozača autobusa. Još uvek nije jasno šta. Zna se samo da je u jednom momentu izgubio kontrolu nad dabldekerom i da je završio prevrnut u jarku kraj puta. Vozio je 68 putnika. Državljani Poljske, mahom zaposleni ili porodice zaposlenih u rudniku Zemovje iz Ledzina, vraćali su se s letovanja u Bugarskoj. Njih šestoro nikada neće stići u Poljsku.

Na intervenciju su odmah izašle brojne medicinske ekipe iz Novog Sada, Rume, Stare Pazove i Beograda. Kako bi pomogle u evakuaciji povređenih ljudi, na mesto nesreće u rekordnom roku izašle su i tri vatrogasne jedinice iz Sremske Mitrovice i jedna novosadska, te su kleštima, testerama i bušilicama sekle metal kako bi izvukle putnike iz olupine autobusa. Stanje pojedinih nastradalih bilo je izuzetno teško, o čemu govore i reči jednog medicinskog radnika, koji je pokušao da opiše obim povreda jedne devojke.

– Kada joj stavite prst na lice, oseti se da je to ispod... da je sve izlomljeno – rekao je on.

Putnici su ispod autobusa izvučeni kroz razbijene prozore. Lakše povređeni izašli su sami, pokušavajući da pomognu saputnicima. One kojima niko više nije mogao da pomogne izneli su vatrogasci. Prvo telo mlade žene, za koju se pretpostavlja da je imala između 25 i 30 godina. Prekrili su je šarenim peškirom za plažu. Potom i muškarca, koji nije imao više od 35. Znali su da ima još poginulih, ali do njih nisu mogli da dođu dok ne isprave autobus.

Dizalica "Vojvodinaputa" brzo je stigla na mesto nesreće. Kada je povukla smrskani dabldeker, podigao se veliki oblak prašine. Tela poginulih mogla su se videti kako ispadaju iz autobusa. Kad se prašina slegla, na mestu gde je ležao autobus ostala je gomila stvari poispadalih iz torbi. Među njima su ležala dva muškarca za koje se pretpostavlja da su bili u tridesetim godinama. Izvukli su ih na put i prekrili navlakama za sedišta.

Iz dubine jarka, dva vatrogasca na rukama su iznela i telo deteta. Prekrili su ga malim roze peškirom. Nije imalo više od deset godina. Na ivici puta, u blizini autobusa, stajali su limeni sanduci u koje su stavljana tela preminulih.

Tek kad su podigli ogromno vozilo, policajci su mogli da sagledaju svu nesreću koju su prošli putnici. Mogao se videti potpuno uništen gornji sprat na strani na koju je autobus pao. Pored mesta na kom je bio prevrnut ostalo je i nekoliko sedišta koja su od siline udara izletela iz autobusa. Nedaleko od mesta nesreće, na travi je sedeo čovek pridržavajući glavu rukama. Bio je to vozač.

Tragovi točkova koje je ostavio po putu dugi su više stotina metara. Policija pretpostavlja da je u trenutku kada je izleteo s puta vozač pokušao da ispravi volan, te je autobus išao po zemljištu pored kolovoza, da bi se potom prevrnuo, klizio po travi i sleteo u jarak.

Na mestu nesreće mnogi su komentarisali da bi sve prošlo bez problema da vozač nije pokušao da se vrati na put, već da je nastavio da vozi ka njivi i polako se zaustavio u kukuruzima.

Do 7.40 i poslednji preživeli putnik odvezen je s mesta nesreće. Negde u to vreme, prvi povređeni počeli su da pristižu u Klinički centar Vojvodine, pola sata vožnje udaljen od Inđije.

– Pokušana je reanimacija, uspostavljena je kratkotrajna srčana radnja, međutim, posle relativno kratkog vremena, unutar prvog sata, preminula je – rekao je Georgios Konstantinidis, direktor Dečje bolnice u Novom Sadu, govoreći o desetogodišnjoj devojčici koja je preminula u toj ustanovi nakon što su je dovezla kola Hitne pomoći. Kada je stigla, bila je u stanju kliničke smrti.

Dvojici sedamnaestogodišnjaka smrskane su podlaktice. Jednom su uspeli da povežu krvne sudove. Drugom su morali da odseku ruku, rekao je novinarima po izlasku iz operacione sale načelnik Klinike za dečju hirurgiju dr Slobodan Grebeldinger.

Ostala deca zadobila su lakše telesne povrede i lekari se nadaju da neće biti nekih problema u pogledu njihovog preživljavanja i oporavka.

Načelnik Urgentne hirurgije dr Zoran Đermanov saopštio je novinarima da je od devetoro odraslih koji su teško povređeni njih četvoro u životnoj opasnosti i da su dve osobe odmah smeštene u jedinicu intenzivne nege.

– Šestoro drugih teško povređenih pacijenata je operisano. Jedna povređena pacijentkinja upućena je u Institut u Sremskoj Kamenici na grudnu hirurgiju, gde je zadržana na opservaciji i, po svemu sudeći, nije životno ugrožena. Preostalih 26 pacijenata je lako povređeno, nalaze se na jednom mestu u zgradi rehabilitacije Kliničkog centra Vojvodine. Prvi povređeni počeli su kod nas da pristižu u 7.40 sati, a kompletna obrada je završena u 10.30 sati, uz angažovanje sinoćne i današnje dežurne ekipe – rekao je Đermanov.

Jedan od putnika iz poljskog autobusa odmah je odvezen u Klinički centar Srbije u Beogradu.

Uplakanih je bilo na sve strane, krvavih, s pocepanom odećom, bosih ili s jednom papučom ili sandalom... Svi oni imali su ispisane brojeve na ruci jer, prema objašnjenju medicinskog osoblja, nije bilo vremena za uzimanje podataka iz pasoša. Hitna pomoć je samo pristizala, a osoblje Kliničkog centra nije imalo vremena ni da predahne.

– Vraćali smo se s letovanja iz Varne u Bugarskoj. Uglavnom smo svi spavali. Ne sećam se šta se dogodilo. Strašan je prizor bio kada smo ugledali... joj, ne mogu više da vam pričam – rekla je jedna od lakše povređenih putnica koja je sa suprugom i dvoje male dece sedela ispred Urgentne hirurgije, pokušavajući da smiri uplakanu decu.

Porodice žrtava krenule su ka Novom Sadu. Neki autobusima koje je obezbedila uprava rudnika, neki specijalnim avionom poljskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Pacijenti koji su juče ujutru došli u Urgentni centar morali su da sačekaju na klupama ispred bolnice, jer mesta u onako skučenom prostoru, gde se lekari i osoblje bore za živote, nije bilo ni za stajanje. Prednost, izuzev zaista teških slučajeva, imali su unesrećeni Poljaci. Niko se od Novosađana nije bunio.

U poslepodnevnim satima policija je dovela i vozača autobusa, kome je ruka lakše povređena. Kako smo nezvanično saznali od policije, on se u policijskoj stanici žalio na bolove pa su ga doveli kako bi prekontrolisali njegovo zdravstveno stanje. Inače, dvaput je rađen alko-test, koji nije pokazao da je vozač imao alkohola u krvi. Kako smo čuli, vozač će biti zadržan u pritvoru.

Ostali su s ispisanim brojevima prijemnih kartona po rukama na poljskom i lošem engleskom pokušavali od medicinskog osoblja da saznaju šta je s njihovim porodicama.

Niko nije mogao ništa da im kaže.