Ko?

Šest godina bez Zorana Đinđića

12. mart 2009. | 01:29 -> 12:09 | Izvor: B92, Beta

Beograd -- Prvi demokratski izabrani premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je pre tačno šest godina na radnom mestu. Zoran Đinđić (Arhiv B92) Tačno u 12.25 pogođen je sa dva metka iz snajperske puške na samom ulazu u Vladu. Ubrzo je preminuo u Urgentnom centru. Prvooptuženi Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović još nisu pravosnažno osuđeni za taj zločin. Oni su prvostepenom i drugostepenom presudom osuđeni na po 40 godina zatvora, a čeka se se početak trećestepenog postupka. Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona". "Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić. Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana. Ko je bio Zoran Đinđić Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milsosević. U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države. Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima". "Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajuhi se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade. "Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić. Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote". Rođen je 1. avgusta 1951. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent. Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS-a. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO. Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije, koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.

rip

Šta više reći o Djikiju a da nije rečeno/napisano...?!

Predstava Korešpodencija, koja je zasnovana na četvrtom tomu Zlatnog runa Borislava Pekića, sa velikim uspehom igrala 22 godine na sceni tog teatra, a, kako je saopštio Atelje 212, ukupno je odigrana 298 puta.

Predstava je premijerno izvedena 5. februara 1980. godine, a Danilo Bata Stojković je za ulogu Simeona Njegovana Lupusa dobio nagrade za glumu na Sterijinom pozorju 1982. godine.

U predstavi su pored Danila Bate Stojkovića igrali i Zoran Radmilović, Mira Banjac, Milan Mihailović, Ružica Sokić, Petar Kralj, Dejan Čavić, Aljoša Vučković, Mariola Fotez, Ljubiša Bačić, Željka Bačić i Milica Dragojlović.

Ulaz na projekciju snimka predstave Korešpodencija u Ateljeu 212 od 18 časova je slobodan.

Danilo Bata Stojković glumio je u gotovo svim najpoznatijim jugoslovenskim filmovima, a jedna od predstava kojima se proslavio, pored Korešpodencije, je Profesionalac Dušana Kovačevića, koju je godinama igrao u beogradskom Zvezdara teatru. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda, Sterijine nagrade, Zlatne i Srebrne arene u Puli, nagrade na pozorišnom festivalu u Kvebeku, kao i mnogih drugih priznanja.

Danilo Bata Stojković odigrao je mnoge pozorišne, televizijske i filmske uloge, a najupečatljivije u filmovima Majstor i Margarita (1972), Čuvar plaže u zimskom periodu (1976), Pas koji je voleo vozove (1977), Ko to tamo peva (1980), Maratonci trče počasni krug (1982) i Balkanski špijun (1984).

Preminuo je 16. marta 2002. godine u Beogradu, u 68-oj godini.

Malo je reći - LEGENDA!

Inače imao sam čast da prisustvujem jednoj od poslednjih (možda čak i poslednja!!!) izvođenja predstave "Korešpodencija" u Domu kulture u Novom Sadu, samo par meseci pre Batine smrti.

I tako teško bolestan je briljirao na sceni,  a ovacije su trajale minimum 15 minuta....

Majk Tajson dolazi u Beograd

Nedelja, 15. mart 2009. 12:38

Slavni Majk Tajson u Beogradu, i to ne turistički, već s namerom da ponovo uđe u ring. Izabrao je baš Arenu, tvrdi srpski bokser Nenad Stanković u razgovoru za "Kurir".

Prema njegovim rečima, on će se boriti sa Tajsonom za upražnjenu titulu u UBO verziji.

"Želeo sam da ukrstim rukavice sa Tajsonom isključivo na beogradskoj Marakani, ali to nije moguće jer po važećim pravilima moramo da boksujemo u adekvatnoj dvorani. Zato smo se odlučili za Arenu, koja će za ovu priliku povećati kapacitet postavljanjem dodatnih sedišta u parteru. U svakom slučaju, posetioci će uživati jer spremamo zaista neviđen spektakl. Ceremonija uručenja šampionskog pojasa za pobednika meča biće upriličena u Kristalnoj dvorani hotela 'Hajat", poručio je Stanković.

Meč koji će biti održan pri kraju leta, biće najskuplji ikada organizovan na Balkanu.

Inače, Stanković je do borbe sa Tajsonom došao iako su to priželjkivali i Francuzi.

"Apsolutno razumem Francuze, koji opravdano traže šansu da se domognu laskavog šampionskog pojasa. Kasno su reagovali pošto smo mi već završili sve neophodne dogovore s nadležnim instancama i samo je preostalo da se preciziraju uslovi dolaska Majka Tajsona u Beograd. Zahvaljujući promoterki Ivandera Holifilda, Džeki Smit iz Atlante i njenoj agenciji 'Sanšajn boksing ink', ovlašćenoj za pregovore sa stručnim štabom Majka Tajsona, sve ide po predviđenom planu", zaključio je Nenad Stanković.

Ovo će Tajson rutinski izgubit. 

Koji to "laskavi šampionski pojas" trenutno drži Mike Tyson?