Nisam se dobro izrazio. Za neke ljude i nije losa stvar. Evo o cemu se radi. Na nasim prostorima se cesto desava da ocevi rade, a majke ostaju kod kuce i paze o njoj i o djeci. Ako porodica ima musko dijete, a pri tom nema jos previse djece, majka ce u dosta slucajeva da pokusa svoje neispunjene ambicije (udala se, sredina prilicno patrijarhalna) da prenese na svoje musko dijete. To musko dijete nece se razvijati normalno, jer ce cesto mama kuhati, spremati, raditi sve za njega, i od istog djeteta ce se napraviti mamin sin. Taj mamin sin ili mamina maza ce ziviti sa mamom do 30 godine, i onda poslije toga ce shvatiti da mu ta ista majka nije puno pomogla, jer nece biti u stanju da podigne kasiku bez nje. Naravno ovdje se moze uci i u dublju diskusiju zasto to majke cine, jer u nekim ekstremnim slucajevima takvo ponasanje vodi i u Edipov kompleks o kojem je Frojd dosta pisao. Takvi slucajevi su cesti na ovim prostorima, i po mom nekom misljenju, ako ti muskarci odu recimo prije 25 u vojsku, tamo se odvoje od svoje porodice i kolko tolko se osamostale, jer po prvi put sami razmisljaju. Ako ostanu do 30 godine, naice na zenu kod koje ce biti popularno papucari i njih se nista nece ni pitati... Zar onda vojska u tom kontekstu nije korisna? Zbog toga je po mom misljenju i cesta izjava nekih vojnika, osamostalio sam se ili sazrio sam poptuno u vojsci?
Naravno da ni ja ne podnosim ni ratove, ni vojske, ali sam razmisljao u ovom pravcu kada sam to rekao.

Misliš na ovoga .

Pa taj je sada  na vlasti

Bez njih nije mogla da se sastavi vlada. Mislio sam vise da uporedim sns, srs i dss sa sps, jer je sps danas simbol za propast i milosevicevo vrijeme... 

Bajdenov Dnevnik :
DRAGI DNEVNIČE

Uprkos bezbednosnim rizicima, vratio sam se živ i zdrav iz Srbije,
simpatične državice na krajnjem istoku Kavkaza. Vreme je bilo divno, nisam
verovao da i tamo sija sunce, ali se, eto, ispostavilo drugačije. I ne
samo to, činilo se da se niko ne plaši te sjajne kugle s neba i ne beži u
pećine dok ne zađe...
Mada sam bio ubeđen da ćemo sleteti na neki od aerodroma susednih država,
jer Beograd, njihova najveća naseobina, nema svoj, informacije CIA o
postojanju asfaltne podloge u nečemu što zovu Surčin ispostavile su se
tačnim (proveriti da li se ispod piste nalazi masovna grobnica indijanskih
starosedelaca koje su Srbi istrebili 1268. godine). Čak su, u čast mog
dolaska, tom simpatičnom objektu dali ime našeg velikog naučnika Nikole Tesle !
Baš slatko od njih.
Ljubazni momak kojem sam po sletanju utrapio kofere ipak nije bio
bagažista, već njihov predsednik?! Izvinio sam mu se i dao 20 dolara
bakšiša... Takođe, bradata gospođa, koja je ćutke išla za nama saplićući
se o sopstvene noge, uopšte nije gospođa - već premijer, zovu ga Mirko,
valjda. Malo se naljutio kada su agenti tajne službe tražili da vrati
buket namenjen prvoj dami, pa sam i njemu dao 20 dolara. To ga je oraspoložilo.
Fascinirao me je evolucioni napredak ovog plemena - dosta njih se
uspravilo i sasvim dobro hoda na dve noge! Izgleda da su to pozitivni
efekti bombardovanja?! Srećan sam što vidim da sam se zalagao za pravu stvar!
Možda bi još nekoliko naleta od njih stvorilo čak i progresivnu vrstu.
Vredi pokušati. Videćemo...
Na putu do hotela (imaju i to, Hilari ipak nije bila u pravu) primetio sam
da za jednu „bandu nepismenih degenerika, ubica beba, kasapina i
silovatelja" i ne izgledaju previše ružno. Iz kola nisam uspeo da vidim
lovišta u kojima se prehranjuju jedući stare i iznemogle. Simpatični
dekica zvani premijer pokušao je da me ubedi da nije baš tako i zakleo se
da poznaje čoveka starijeg i od Amerike, koji ne da nije pojeden, već ima
i nekakvu funkciju u njihovom plemenskom savetu?! Ne verujem! Prezime tog
čoveka zvuči kao naziv nekakvog monstruoznog plana za istrebljenje starije
populacije: Krkobabić?! Srbi su to...
Razgovor sa predsednikom bio je dug, iscrpan i naporan! On je insistirao
na priči o nekakvom Kosovu (koliko sam shvatio reč je o srcu Srbije, koje
je greškom transplantovano drugom), dok sam ja pokušavao da saznam šta je
uradio s mojim koferima. Dao sam mu još 20 dolara - nazvao je nekog Ivicu,
taj se valjda razume u koferčiće. Pitao sam da li i njemu da pošaljem
bakšiš, rekao je: „Ne, Ivica sve radi iz ubeđenja!" Fin neki čovek.
Posle smo otišli u zgradu ispred koje su u bronzi izlivena dva čoveka kako
zlostavljaju konje. Kažu da im je to skupština, a da pomenuti kipovi nisu
prikaz njihove tradicije, već umetnički izražaj. Sumnjam, Srbi su to...
Dočekala me je gospođa neuropsihijatar, koja rukovodi tom eksperimentalnom
terapijom: rad bez dnevnica - doktorka Slavica.
Čim sam ušao, skočila je ogromna žena u beloj majci sa likom nekog čoveka
s naočarima i baburastim nosem, uhvatila me za kosu i, pretpostavljam,
pozdravila na tradicionalan način plemena iz kojeg dolazi: „Jeb.. vam sve
po spisku, prokleti da ste! Zatrlo vam se seme i pleme, Tačijeve sluge!"
Poneo me je taj emotivni trenutak, odstupio sam od protokola, uhvatio sam
i ja nju za kosu i cimao, ponavljajući: „Thank you, you too"... Plakali smo oboje...
Žao mi je što nisam uspeo da saznam da li zaista postoji to što zovu
Mlađan Dinkić ili je samo reč o legendi koju prepričavaju, tešeći se kad im je teško.
„Projekat Čeda" odlično napreduje! Polako mu se vraća i boja u lice. Nismo
imali vremena da se ispričamo, žurio je da uspava nekakvu Bebu, kaže da je
samo vožnja džipom umiruje.
Nije mi bilo svejedno kada je pala noć i kada su Srbi počeli da zavijaju
na mesec. Sklupčao sam se na krevetu i brojao „tomahavke", nekako sam
uspeo da zaspim...
Za divno čudo, opet je svanulo?! Za dva dana sunce je dva puta izašlo i
nad Srbijom?! Valjda još postoji onaj aerodrom?!
Svi su došli da me isprate. Ivica je našao koferčiće, sjajan mali!
Dao sam im još po 20 dolara. Nema veze, odbićemo od kredita. Jedva čekam
da Baraku i Hilari ispričam šta sam sve video.
Čak i „Yuga", koji se stvarno kreće (!!?), ali to mi već ne bi poverovali... Prećutaću...
Toliko od mene za ovaj put, dragi dnevniče.
Tvoj: Džozef Džozika Bajden.

Sorry zbog fonta, ali nisam znao kako da ga umanjim!

dobra

Skini si addon 'copy plain text' za firefox, možeš kopirati bilo što i neče biti 'dodataka' kao veliki fontovi i sl. evo kao mali primjer:

Nije mi bilo svejedno kada je pala noć i kada su Srbi počeli da zavijaju
na mesec. Sklupčao sam se na krevetu i brojao „tomahavke", nekako sam
uspeo da zaspim...
Za divno čudo, opet je svanulo?! Za dva dana sunce je dva puta izašlo i
nad Srbijom?! Valjda još postoji onaj aerodrom?!
Svi su došli da me isprate. Ivica je našao koferčiće, sjajan mali!
Dao sam im još po 20 dolara. Nema veze, odbićemo od kredita. Jedva čekam
da Baraku i Hilari ispričam šta sam sve video.
Čak i „Yuga", koji se stvarno kreće (!!?), ali to mi već ne bi poverovali... Prećutaću...
Toliko od mene za ovaj put, dragi dnevniče.
Tvoj: Džozef Džozika Bajden.

Haska cipka oko vas se plete, sudbinu vam kroje sile klete!