NEDELJA... Mihajlo Medenica

Brate Majkle, duboko nas je potresla vest o tvojoj iznenadnoj smrti, Srbine afroameričkog porekla! Znači, ne pamtimo ovakav šok, tugu i nevericu još od vesti da je ubiven brat Versaće; da Marlboro nije stvaran lik i da su DS i SPS potpisali deklaraciju o pomirenju, a Ivica i Boris postali braća po krvi - narodnoj, uglavnom

Otiš‘o si, Džeksone, ne sačekavši da vidiš kako stupamo na šengen listu, belju čak i od tvoje kože i kako praznih stomaka slavimo pune pasoše...

Otiš‘o si ne sačekavši da gorepomenuti Ivica i nigdepomenuti Toma uvedu Munze (Zemun) i Voždovac u NATO i da svetu srpsku zemlju Kosmet definišu kao neotuđivi deo tih beogradskih opština.

A, najgore od svega, otiš‘o si ne obavestivši prethodno Koštunicu o tome, pa evo danima neutešno plače u Belanovici, ne želeći da poveruje u tu vest, kao ni u istraživanja javnoj mnjenja o rejtingu stranke.

Mada bi CESID i ostale renomirane agencije za bajanje lako dokazale da si procentualno življi nego što jesi, polako umire nada u čudo i čudesno vaskrsenje, jer... nisi ti Čeda, brate Majkle, pa da ti pad ispod cenzusa proporcionalno poveća moć, uticaj i prevozno sredstvo kojim te daruju simpatizeri stranke. Od kliničke smrti daleko je gora politička, ali od te se boljke u Srbiji ne umire, naprotiv.

Imamo toliko mesija koji bi narod da nahrane jednim hlebom; armiju onih što predizborna obećanja pretvaraju u postizbornu maglu; gospodare prstenova koji jeftinu naftu „miropomazuju" u najskuplje derivate na kugli zemaljskoj, vodu u službeni viski, putne naloge u basnoslovne tapije...

Al', zaludu sad sve to, otiš‘o si crno-beli brate na pravdi Boga i nepravdi lekara koji su te nestručnošću zaustavili u „munvoku" i osudili sve nas da zanavek arhiviramo bele čarape, kao što se dresovi košarkaških velikana dižu na pijedastal - da ih više niko ne nosi...

Razdire nas pomisao, lele nama Džeksone, da bi sve bilo drugačije samo da si u kobnom trenutku bio u Srbiji, na rukohvat našim lekarima, jer ono od čega se u Americi umire ovde se leči „brufenom", ili se uopšte ne leči, pa samo prođe.

Ne znaš ti našeg Tomicu, taj je tri sata uporno pokušavao da reanimira mamuta iz Kostolca, ne bi li na kraju jedva prelomio preko usana: „Vreme smrti - pre milion godina. Uzrok smrti - činjenica da u to doba ovo još nije bila Srbija, inače bi i danas bio živ!"

Ali, mirno počivaj kralju pop muzike, sledećim rebalansom budžeta biće predviđeno da tvoji siročići budu materijalno zbrinuti, jednako kako to i prema ostalima naša socijalno odgovorna vlast čini.

Sasvim sam siguran da će i maleni ministar velike vizije Boža Đelić pri Ministarstvu za nauku osnovati fond za stipendiranje mladih talenata „Majkl Miki Džekson", čiji će rad biti usmeren na usavršavanju plesnog koraka koji si nam ostavio u amanet, legendarnog „mesečevog hoda" koji, kao i naša privreda - vodi unazad. Naravno, radiće se i na omasovljavanju onog poteza kada si hvatanjem za međunožje znao publiku da dovedeš do histerije, jer je u njemu sadržana suština ovdašnje relacije: političari - narod.

Nažalost, crni brate sa očima plavim, izabrao si najnezgodniji trenutak da odeš u legendu, jer zbog zasluženog odmora naš parlament to ne može da ratifikuje pre septembra i obznani u „Službenom glasniku", kao stotine zakona koje su pregalački usvojili, čineći to po musketarskom principu: „Svi za jednog, jedan glasa za sve"...

Možda, eventualno, teta Slavica sazove vanrednu sednicu na kojoj bi se minutom ćutanja odala počast tvom liku i delu, s tim što na kraju ne bi rekla ono rabljeno: „Slava mu", već daleko adekvatniji stih iz jedne od tvojih pesama: „Who's bad" (ko je loš), na šta bi se iz 250 grla čulo glasno i nedvosmisleno: „JA!"

Ostaje još samo nerešeno pitanje Krkobabića, kako njemu saopštiti ovu tragičnu vest. Ili da ga držimo u neznanju kao i sa pričom da je zbog kvara na motoru „Titanik" morao da se vrati u luku i da zbog toga neki od drugara iz odeljenja nisu stigli na se proslavu 200 godina mature?

Sve u svemu, mirno počivaj, brate Majkle, i neka ti je večna slava!

Živećeš u nama zauvek, a mi u tvojim pesmama - ponajviše u onoj koja ti je obeležila karijeru, a nama svakodnevicu - „Triler"!