GENIJALCI!

Uzeli tri stana i 20 automobila za samo mesec dana

Beograd - Predrag Bećirić (40) iz Beograda osumnjičen je da je organizovao grupu koja je od 18. januara do 25. februara ove godine prevarom od nagradnih igra dobila tri stana, 18 „fijata punto“, kao i „pasat i „škodu oktaviju“ ukupne vrednosti oko 40 miliona dinara, saznaje „Blic“.

- Istraga se nastavlja i za period pre 18. januara i zasad se sumnja da su prisvojili više od 60 vozila. Grupa je imala 20 umreženih računara, oko 200 brojeva mobilnih telefona i računarski program koji je izradio Bećirić. Pripadnici grupe su presretali SMS-ove kojima su organizatori nagradnih igara obaveštavali učesnike o njihovoj ponudi i na osnovu toga slali svoje najniže jedinstvene ponude. Grupu su uglavnom činili poznanici iz kraja, sa Novog Beograda, Palilule i Borče - objašnjava za „Blic“ izvor blizak istrazi.

Osim Bećirića, još 12 osoba je pod istragom i nalaze se u pritvoru od 2. marta, a još jedan osumnjičeni je pušten da se brani sa slobode. Važne karike u grupi su, prema rečima našeg izvora, bili Ognjen Petar Todorović (31), Marijana Mijanović (39) i Miloš Banduko (30), kojima se stavlja na teret da su nalazili osobe koje su prihvatale da za određeni novčani iznos od 50 do 700 evra glume srećne dobitnike nagrada. Nižerangirani članovi grupe bili su zaduženi da prodaju dobijena vozila. U početku su pripadnici grupe preuzimali nagrade za sebe, ali su kasnije, kako su počeli da se umnožavaju dobici, tražili „srećne dobitnike“. Darko D. (24) je jedan od uhapšenih pripadnika grupe koji je na svoje ime dobio više automobila. Većina dobijenih vozila je zaplenjena, a među njima su „punto“, „pežo“ i „škoda“. Otkrivanje prevare započeto je u Državnoj lutriji Srbije, kada je ekspertski tim prilikom redovne kontrole uočio nepravilnosti nakon pet meseci trajanja nagradne igre. Primećeni su pokušaji organizovanog igranja, protivno pravilima, a utvrđeno je i da je jedan igrač za godinu dana dobio čak osam vozila i jedan stan. Istražni organi su utvrdili da je čak sedam grupa pokušalo da organizuje prevare, ali da je to uspelo samo Bećirićevoj grupi, zahvaljujući njegovom izuzetnom poznavanju računarskih programa.

Pvoosumnjičeni Predrag Bećirić po struci je medicinski tehničar i računarima se u početku bavio iz hobija, saznaje „Blic“. On je prvi u Srbiji pokrenuo nagradnu igru po principu najniže jedinstvene ponude poslate SMS-om tako što je osmislio računarski program s kojim su izvlačeni dobitnici i prvi je zakupio brojeve kod operatera mobilne telefonije.
...
Jebote, umesto da ovakve genijalce postave za predsednike Vlade ili ministre za ekonomiju, njih strpaše u zatvor!

Koliko ja znam on je postao popularan pre nekih desetak godina, gore-dole koja godina, javljao se cesto u jednoj emisiji na Radio Kosavi, tada sam ga prvi put skontao, a i nisam ni mogao drugacije jer ko je i malo slusao radio morao je da zapati taj mutavi glas i te neke price koje je on pricao. Kakvog si ga gledao na klipovima takvog si ga mogao i tada cuti, nista se nije promenio. Mislim da niko ne zna sem mozda njegovih roditelja da li je on ikada bio normalan. Inace, cesto se moze videti u Knez Mihailovoj ili cak u tramvaju 9 ili busu 95 koji idu za Novi Beograd jer tamo zivi. Mislim da je postao sire poznat javnosti prilikom pojavljivanja na TV Metropolos u njihovim emisijama, tada su ljudi i videli kako izgleda a ne samo kako zvuci, i naravno u spotu Straight Jackin-a - Lopove, narkomane...

http://www.youtube.com/watch?v=8KQdn5FsYME&feature=related

Sedam godina od ubistva Zorana Đinđića

Danas se navršava sedam godina od atentata na premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića, koji je ubijen ispred sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine. Vlada na čijem je čelu je bio izabrana je 25. januara 2001. godine.

Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji.

Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, posle perioda višegodišnje nestabilnosti.

Đinđićeva vlada zalagala se za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine.

Za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Srbija će biti demokratska civilizacija

Đinđić je u prvom obraćanju posle izbora vlade poručio da njegov kabinet želi da od Srbije napravi demokratsku civilizaciju, odnosno uspostavi osnovne demokratske temelje države.

Probleme Kosova i juga Srbije Đinđić je prihvatao kao "nasleđene koje je napravila prethodna vlast jer nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".

"Prepustite nama šansu da probamo na naš način. Hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, sve sami porazi", rekao je Đinđić obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu", poručio je Đinđić.

Na primedbe da nije patriota, odgovarao je da je za njega patriotizam da mu deca ostanu da žive u Srbiji, da govore maternji jezik i da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom.

"Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote."

Đjinđić je bio jedan od osnivača Demokratske stranke, a od januara 1994. do ubistva bio je i njen predsednik.

Bio je od 1945. godine i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda koga je u februaru 1997. izabrala koalicija "Zajedno". Na čelu Beograda bio je sedam meseci, a smenjen je na zahtev koalicionog partnera SPO.

Zoran Đinđić bio je i jedan od najistaknutijih lidera DOS-a, koji je porazio režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000. godine.

Ubistvo

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce zemunskog klana, a kao vođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Vlada Srbije je, 12. marta 2003. godine saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.

Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a posle neuspelog atentata na autoputu ispred Beogradske arene, demantovao tvrdnje da je sa pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".

"Nisu zaštićeni. Posle izjave Ljubiše Buhe stvari su se drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.

Nekoliko sati posle Đinđićevog ubistva proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvu više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je i nekoliko stotina hiljada građana.

Sablja i suđenje

U policijskoj akciji "Sablja" 25. marta 2003. uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović , nekoliko pripadnika “crvenih beretki” , većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa a rasvetljena su i mnoga nerazjašnjena ubistva.

Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003.

Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.

Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu, u odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala. Oni su u maju 2007. proglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Ulemek i Jovanović osuđeni su na po 40 godina zatvora za ubistvo premijera,a presude im je potvrdio je i Vrhovni sud Srbije.

Potvrđene su i presude na 35 godina zatvora ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO Aleksandaru Simoviću, Vladimiru Milisavljeviću Budali, Ninoslavu Konstantinoviću dok je Sretku Kaliniću presuda preinačena sa 35 na 30 godina.

Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj sredinom jula 2004.godine. Sedam meseci kasnije izručen je vlastima u Beogradu, a u procesu za ubistvo srpskog premijera Bagzi bio je svedok saradnik.

Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.

Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.

Zoranu u čast

Demokratska stranka obeležiće sedmu godišnjicu ubistva predsednika stranke i premijera Srbije Zorana Đinđića.

Demokratska omladina u 10 časova organizuje šetnju od Vukovog spomenika do Đinđićevog groba u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Supruga pokojnog premijera Ružica Đinđić, predsednik Srbije i DS Boris Tadić, članovi, prijatelji i funkcioneri stranke, odaće poštu i položiti vence na grob Zorana Đinđića. Stipendisti Fonda "Dr Zoran Đinđić" će u 11 časova položiti venac na grob ubijenog premijera.

Liberalno demokratska partija organizovaće šetnju koja će krenuti ispred sedišta stranke u Siminoj 41 u 11 časova. Tokom šetnje povorka će se prvo uputiti ka zgradi Vlade gde će položiti cveće na mestu ubistva premijera, a zatim će se uputiti I do Novog groblja i Aleje velikana.

Povodom sedam godina od atentata na premijera, Fond "Dr Zoran Đinđić će u 12.45 u Narodnoj biblioteci Srbije predstaviti novo izdanje njegove knjige "Jugoslavija kao nedovršena država", kao i digitalne kolekcije knjiga, naučnih članaka i prevoda Zorana Đinđića.

U Domu sindikata će u 17 časova biti održan skup "Naš posao, naša vizija" na kome će govoriti Vesna Pusić, Jelko Kacin I Čedomir Jovanović.

Finale takmičenja u besedništvu u čast Zorana Đinđića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu počeće u 14 sati.

O pobedniku će odlučivati žiri koji čine supruga ubijenog premijera Ružica Đinđić, predsednik DS Boris Tadić, predsednik Političkog saveta stranke Dragoljub Mićunović, reditelj Dejan Mijač kao i glumci Dara Džokić, Mirjana Karanović i Branko Cvejić.

Beogradska filharmonija održaće u petak koncert u Kolarčevoj zadužbini kao uspomenu na ubijenog premijera.

Ove godine dirigovaće Uroš Lajović, koji je trebalo da diriguje i pre sedam godina otkazanim koncertom.









Na boljem si mestu ...

Neka mu je vecna slava i hvala i neka mu je laka zemlja. Premijer kojeg definitivno nismo zasluzili. Slava mu!

Bilo je ljudi koji su se radovali ...

na zalost ...

ne bez ponosa mogu da kazem da ne poznajem nikoga ko se radovao. Naravno, ne sporim da ih ima, i to zabrinjavajuce mnogo, ali opet mi je drago sto takve ljude ne poznajem.

Djiki je bio namazan samo tako (ja ga lično nikada nisam sreo, ali sam veoma blizak sa nekoliko ljudi koji su ga jako dobro poznavali - npr. sa Mićunom) , ali je radio pravu stvar za Srbiju. Barem mi se tako čini odavle.

Što reče Dule Savić, "Premijer kojeg nismo zaslužili".

 

Baš kao što ni Izraelci nisu zaslužili Rabina.