Ma znam, jasno da je napaljen do bola, to stoji, to uostalom ni on sam ne krije u autobiografiji. Ipak, to mi jos ne kaze zasto se opredelio bas za tu stranu, jer je frke i akcije bilo posvuda.

Pao je na diktatorovu propagandu o "spašavanju Juge". To je meni belodano jasno.

Nadam se da nisi u pravu...jer ako jesi, dzaba mu sve, onda je jako glup i naivan, a ja takav utisak do sada nisam stekao (ja sam tada bio nedozreli klinac pa mi je sasvim jasno bilo o cemu se radi)...kad bolje razmislim, mozda je to i kljuc samog kraja knjige, ako si citao, kada on na kraju razgovara sa majkom u Herceg Novom. Ipak, ako je pao na pricu o "spasavanju Juge", kako je mogao da padne na Kostunicinu pricu o "medjunarodnom pravu" petnaest godina kasnije? Ne mogu sebi da objasnim kako funkcionise taj mehanizam - Bosna (u knjizi sjajna metafora o "tronoscu" - kad izvuces jednu nogu ode sve u pm) - Juga - anti-islamizam, pa onda Srbija - Kosovo - velikosrpstvo- a onda jos i antiglobalizam....nesto tu meni ne stima.

Ne zaboravi da je on u predvečerje raspada Jugoslavije i početka krvoprolića bio sasvim jasno uz Antu Markovića. Pa kad je ta opcija doživela brutalan poraz u Bosni, on se okrenuo diktatoru koji je i te kako vešto koristio jugo-rečnik i eksploatisao jugo-nostalgiju. Ja sam sa njim vodio mnoge duge diskusije (često u širem društvu) gde su on  i još nekoliko istomišljenika do bola pokušavali da ubede nas ostale da je Zloba jedina opcija koja garantuje očuvanje Jugoslavije "u njenim avnojevskim granicama" .

Tada sam bio gimnazijalac, ali dosta stvari pamtim...ali niko nije ni tada mogao da mi proda m. za bubrege....a opcija Ante Markovica je bila dijametralno suprotna opciji SM - zato je Markovic i pukao i u Bosni i svuda, jer su protiv njega bili i Milosevic i Tudjman i Kucan i Izetbegovic...zato mi i jeste cudno to presaltavanje sa jedne na dijametralno suprotnu pricu...i slazem se sa tobom da je bilo dosta ozbiljnih ljudi koji su se lozili na jugoslovenstvo kao takvo. Ipak, ne mogu sada ovako ad hoc da se setim nijedne licnosti od formata na srbijanskoj drustvenoj ili politickoj sceni koja je u SM prepoznala jugoslovenstvo. Na koga si konkretno mislio?

Mislio sam pre svih na obične ljude koje sam lično poznavao -  tzv. "radni ljudi i gradjani". Što se tiče "ljudi od formata" - prvi mi na pamet pada Mihailo Marković koji (do tada, barem!) nikako nije važio za srpskog nacionalistu. Naprotiv. Uostalom, celokupna vrhuška srpskog SK je prekonoći obukla novi dres kao SP. Niko nije zbog toga istupio iz nje.

Sasvim si u pravu sto se ovoga tice. Mihailo Markovic jeste licnost od formata, ali prilicno tuzna licnost, slozicemo se. I vrlo kompleksna. Sjajan sahista, major OZNE koji je u uniformi drzao predavanja, naucnik koji je napisao antologijski pregled tada najsavremenijih trendova u teoriji logike ali i covek koji je "sluzbenoj duznosti" uspeo da iz Danijela Salvatore Sifera ("filozof i humanista" koji je na kraju krao donji ves po novodsadskim buticima) izbunari naucne kvalitete. I osnivac SPS. Tako da mi on nije bas dobar primer, ipak je on bio clan SM stranke.

Ovaj SM mehanizam "jugoslovenstva" je potpuno tacan, ali to je bilo jasno i onda i sada - setimo se samo Kadijevica i njegove poruke kako bi JNA trebalo da stane na granice neke nove Jugoslavije. Uostalom, sve do pre 7 godina sam ziveo u nekakvoj Jugoslaviji. Sve sto si rekao je i tacno i jasno i poznato.

Ipak, meni bar, i dalje nije jasno kako je neko poput Kusturice mogao da se za tili cas presaltuje sa "ekonomskog" jugoslovenstva Ante Markovica na Milosevicevo "hocu-da-budem-Tito" jugoslovenstvo, buduci da su to dva dijametralno suprotna koncepta. Zajednicko je samo "jugoslovenstvo" kao termin. Kako je bilo moguce ne videti tu razliku? Jasno mi je za neke obicne ljude, ali za Kusturicu mozemo reci sve osim da je obican covek.

Stvar za psihoanalizu...