PAVLIČIĆ: Raste nova kičma grada

Novi Sad na Dunavu, evropska prestonica kulture, u kojem voze tramvaji, sa Bulevarom Evrope kao kičmom grada i novom žilom kucavicom, i regionalni centar IT industrije i usluga, na početku 2011. godine,

kada je gradski budžet praktično prepolovljen u odnosu na 2008. godinu, deluje kao daleka budućnost, ali gradonačelnik Igor Pavličić za „Dnevnik“ kaže da je to delimično ostvarivo još za vreme njegovog mandata, odnosno 2012. godine. Kriza je, po njegovim rečima, nagnala novosadske čelnike da za dve i po godine mandata smanje masu zarada u javnim preduzećima za 10 procenata, zaustave dalja zaduživanja javnih preduzeća i uvedu strožiju kontrolu javnih nabavki.
Nakon dve i po godine mandata, šta je učinjeno?
- Glavna otežavajuća okolnost u razvoju grada jeste budžet koji iznosi oko 130 miliona evra. Da smo ostavili sistem kakav smo zatekli 2008. sada ne bismo imali ni dinara za investicije. Onda se 70 odsto budžeta trošilo za tekuće subvencije preduzećima, čija su dugovanja bila 54 miliona evra, a koja smo izmirili. Kroz MEGA program USAID-a upoznali smo strukturu gradskog budžeta, pošto niko nije znao kako se on puni, jer od 2004. do 2008. godine imali smo period rasta prihoda od privatizacije i stanogradnje. Viškovi u budžetu iznosili su između dve i četiri milijarde dinara i većinom su trošeni za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća. Sada 30 odsto ide za tekuće subvencije, dok je ostatak namenjen ulaganju. A koliko je to novca, vidi se kad preko 90 procenata gradskog budžeta ide javnim preduzećima. Grad smo sa najboljim finansijama i najboljim kreditnim rejtingom u državi, ulazimo u ovu godinu sigurni, likvidnost nam nije ugrožena, i to u vreme kad su transferi iz Republike smanjeni sa 10 na pet procenata, a umesto 27 odsto budžeta koje je donosila prodaja zemljišta, sada ona čini svega nekoliko procenata. Tek smo ove godine planirali da se zadužimo za 3,5 milijarde dinara, a nadam se da ćemo dug vratiti kamatama na naš novac koji je u bankama.
Grad je udvostručio broj stanovnika u poslednje dve decenije. Infrastruktura ne odgovara potrebama preko 400.000 građana. Da li je izgradnja bulevara odgovor?
- Nama 40 odsto grada nema kanalizaciju. Mi ćemo praviti primarnu, a građani će plaćati izgradnju sekundarne kanalizacije. Trenutno radimo u Kaću. Preko Pokrajine gradi se kanalizacija u Kovilju, Rumenki, u aprilu krećemo u Budisavi. Do tada ćemo imati 33 projekta izgradnje kanalizacije. To je za prigradska mesta najveći problem. Za sam grad to je, pak, saobraćaj. Sa preko 100.000 registrovanih automobila, morali smo da izgradimo preko 10 kilometara bulevara u profilu autoputa, sa kompletnom pratećom infrastrukturom. Bulevar Evrope zameniće Bulevar oslobođenja, periferija će tako postati centar grada. Grad, zbog stihijskog razvoja, na tom delu nema puno zemljišta. Očekujemo da ćemo izmeštanjem stare ranžirne stanice dobiti skoro 40 hektara, a kad pribavimo i 170 hektara kasarne na Jugovićevu, dobićemo kompleks zemljišta u srcu grada kakav nijedan grad nema. Nama nije bitno da li će sve biti gradsko zemljište, već da se otvaraju firme. Nama je trenutno najveći prihod od poreza na zarade i u interesu nam je da što više građana radi i zarađuje.
U kojoj delatnosti leži šansa Novog Sada?
- Malo je poznato da se osam odsto tržišta crevima za svetsku mesnu industriju pokriva iz Novog Sada. Španska firma „Viskofan“ proširuje svoje kapacitete i zaposliće dodatnih 150 ljudi. Sve velike novosadske firme propale su devedesetih godina. Nikad više neće biti takvih firmi koje zapošljavaju nekoliko hiljada radnika. Mi moramo da iskoristimo naš Univerzitet. Već sada smo u našoj zemlji lider u IT sektoru, preko 2.000 inženjera rade preko FTN-a i očekujem da ćemo biti regionalni lider u ovoj oblasti. U januaru otvaramo biznis inkubator i nadam se da ćemo iskoristiti našu pamet. Treba nam što više manjih investicija. Mala i srednja preduzeća treba da budu okosnica grada. Optičku infrastrukturu grada registrovali smo kao komunalnu delatnost. Ona će nam omogućiti brz internet, IP telefoniju, kamere su samo prve koje to koriste. Uskoro ćemo omogućiti besplatni internet na više lokacija, ponudićemo pristup mreži povoljnije nego trenutni provajderi. I ta optička mreža biće izvor značajnih prihoda grada u budućnosti.
Najavljena je rekonstrukcija keja od Bulevara cara Lazara do Mornarice. Da li Novi Sad konačno izlazi na Dunav? I tu se, kao i na Bulevaru Evrope, pojavljuje vojna imovina?
- Novi Sad nije suštinski živeo na Dunavu. Rekonstrukcijom Beogradskog keja i Keja žrtava racije dali smo novo lice gradu i na to ćemo najviše biti ponosni kada budemo sumirali četvorogodišnji rad. U pregovorima s Vojskom Srbije otvorili smo pitanje Mornarice i to je vrednosno najznačajnija lokacija koju grad ima. Radićemo master plan za deo od Kineske četvrti do Šodroša, kao i za Tvrđavu i Podgrađe. Time ćemo detaljno urediti i razraditi sadržaj tog značajnog dela grada. Sada se obala koristi stihijski i najviše je u pitanju privatna inicijativa. Ne očekujem probleme ni sa Vojskom, ni sa „Vojvodinašumama“. Od petnaestak lokacija Vojska bi zadržala dve-tri, mi bismo preuzeli Mornaricu, Jugovićevo i Trandžament, a zauzvrat bismo izgradili infrastrukturu do nove vojne baze na Majurskoj adi. Za sada je u toku procenjivanje vrednosti vojne imovine.
U kritikama prethodne vlasti često se isticalo da nema priliva novca iz inostranstva. Da li je situacija sada drugačija?
- Bio sam frapiran da do 2008. godine Novi Sad nije konkurisao niti je dobio dinar iz evropskih fondova. Zato smo osnovali kancelariju za lokalni ekonomski razvoj koja priprema projekte i preko koje se u grad slilo milion evra do sada. Kandidovaćemo se za evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Tu nam je izuzetno važna saradnja sa inostranstvom, Maribor je, na primer, dobio preko 200 miliona evra od Evrope za projekte koje je uradio kao prestonica kulture, a te pare su kao njihova dva budžeta. Novcem koji bismo dobili kao prestonica kulture, mogli bismo da uredimo centar grada, staru ranžirnu stanicu, Kinesku četvrt, Trandžament, Tvrđavu, Podgrađe… Za sve to moramo da pripremimo projekte, a naša boljkka je upravo nedostatak projekata u Srbiji. Ako ne možemo sve da izgradimo, makar možemo da projektujemo i da na drugim mestima tražimo novac.
Fizionomija gradskog parlamenta drastično se izmenila u prošloj godini. Maja Gojković i njenih šest stranačkih kolega sada su deo vladajuće koalcijije u koju su prešla i dva odbornika DSS-a. Smenjeno je i postavljeno 16 direktora javnih preduzeća. Šta se menja u političkom životu grada?
- U Novom Sadu uvek je bilo teško dobiti izbore i uvek je odlučivala tesna većina. Tu se ništa nije promenilo. Najveća dobit jeste da smo ipak napravili konsenzus oko bitnih stvari u javnom životu grada i da je naš parlament funkcionisao bez teških reči i konstruktivno. Tome su verovatno doprineli i procesi na političkoj sceni u Srbiji. U Novom Sadu to je bilo još brže i složenije izlaskom bivše gradonačelnice i njenim formiranjem partije. Verovatno je i to doprinelo da politička borba nije tako oštra. Sledeći izbori neće biti laki, i to što se neke stranke transformišu doprineće kvalitetu i sugrađani će imati veći izbor prilikom odlučivanja. Izbori u mesnim zajednicama i u Vojvodini pokazali su da građani imaju poverenja u sadašnju vlast. Nosim odgovornost za mnoge stvari ne koje ne mogu da utičem, ali sam se trudio da ne obećavam previše, već da rešavam probleme. Mi smo ispunili obećanje da se direktori biraju na konkursu, ali ne treba zaboraviti činjenicu da preko 93 odsto gradskog budžeta ide javnim preduzećima i da se kroz gradsku skupštinu prelamaju politički interesi. Uticaj politike tako uvek mora biti prisutan prilikom izbora direktora. Ljudi mogu da se javljaju na konkurse i da kritikuju. Činjenica da je toliko direktora promenjeno znači i da više nije lako biti direktor javnog preduzeća i da je to velika odgovornost, a ne samo benefiti i sigurnost.
Ponovo se priča o povratku tramvaja na novosadske ulice?
-Voleo bih da se tramvaji ponovo vrate u naš grad. U planskoj dokumentaciji imamo predviđene tramvajske linije. Tramvaji su ukinuti političkom voljom, iako smo idealan grad za razvoj tramvajskog prevoza. Završili smo studiju izvodljivosti tramvajskog prevoza, koja je pokazala ekonomsku opravdanost. U prvoj fazi bi postojala jedna linija koja bi pokrivala većinom centar grada, čime bi se rasteretio centar grada i smanjila zagađenost vazduha. Radi se o lakom šinskom prevozu s jednom šinom, prva faza koštala bi 15 miliona evra i mogli bismo da tu liniju od 12 kilometara izgradimo za šest-sedam meseci. Tramvaje bi vozili vozači GSP-a, lizing za izgradnju isplatili bismo od prihoda samih tramvaja, tako da je ovo veoma realna investicija, ali zavisi od političke volje.