Sto Bambus? Nisam znao za taj nadimak...a u toj grupi bili su jos i Zivotic, Ivan Stambolic, i jos par zaista zvucnih imena.

Pa to mu je bio nadimak. Valjda zato što je bio preko 1.90 . Čudi me da ne znaš.

Zavrsi se i ova furtutma oko Putina. Predsednik Rusije je naravno uvek dobrodosao u Srbiju (kao i svi drugi, uostalom)...ono sto meni ide na nerve jeste kolicina poltronstva ispoljena sa nase strane u ovom slucaju. Prvo je isla prica da ce da mu daju pocasni doktorat beogradskog univerziteta (?!)...onda je valjda ocenjeno da je petosatni boravak ipak prekratak da bi se jos i to oposlilo. Zatim je Vladimir Putin (bivsi komsomolac, komunista, klasno svesni internacionalista i visokopozicionirani agent KGB) dobio najvisi orden SPC; odlikovati jednog takvog coveka ordenom koji nosi ime Sv. Save mislim da je u najmanju ruku neprimereno, da ne kazem neku goru rec. Zatim je dobio Zvezdin dres sa brojem 1 (?!) i clansku kartu sa brojem 002, uz jos neke kudikamo primerenije poklone. Na samom stadionu (pored intoniranja ruske i srpske himne pre utakmice mladih timova Zvezde i Zenita?!) oni isti koji predsedniku vlastite zemlje na svakoj utakmici, ukljucujuci i ovu, savetuju suicid, umal' nisu doziveli kolektivni orgazam kada je predsednik Rusije napokon u drugom poluvremenu usao na stadion, sa sve pevanjem "Kaljinke", sirenjem ruskih zastava i parole na ruskom od koje se meni licno okrenuo stomak, nesto u fazonu: "Stariji brate, poljubi nasu matusku, reci joj da se borimo i da smo je dostojni"...koji bre stariji brat? Kakva "matuska"? Na stranu cinjenica da je od 25000 prisutnih najmanje 24500 doslo zbog Putina, a ne zbog fudbala...Ne znam, meni je sve to degutantno, ostao mi je bas nekako ruzan utisak, kao kada je Bus dolazio u Ljubljanu ili Klinton u Pristinu...tuzno.

Vreme je da se i Srbi nekom podvuku pod rep, jedino po meni može da se postavi pitanje da li smo izabrali pravog ili ćemo morati da se još barem jednom isto ovako naguzimo samo što će u pitanju biti afro-američki qrac 

 dobaaar...

Da se ne zaboravi. Danas se navrsava 70 godina od jednog od najvaznijih datuma u modernoj istoriji Srbije i regiona: 27.mart 1941. Svima preporucujem intervju sa jednim americkim istoricarem (specijalista za istoriju Jugoslavije) koji je objavljen u vikend-dodatku lista "Danas" (hebiga, nema ga na sajtu) kao i specijalni dodatak danasnje "Politike" koji je u potpunosti posvecen ovom dogadjaju.

Datum prema kojem oduvek imam ambivalentan odnos...sa jedne strane, dogadjaj koji je za direktnu posledicu imao krvavu nacisticku odmazdu i rat sa milionima mrtvih - a sa druge, cinjenica da takvu samarcinu Hitleru niko nije zalepio. Dakle, mesano, tuga i ponos. Okreni, obrni, veliki datum nase istorije.

Prevejani Cercil u tom trenutku u britanskom parlamentu kaze kako mu "upravo javljaju da je jugoslovenski narod ponovo nasao svoju dusu"; Patrijarh Gavrilo Dozic (koji ce ubrzo zavrsiti u Dahauu) blagoslovi "ponovo uspravljenu Srbiju"; nemacki ambasador je javno vredjan a njegov automobil je gomila pljuvala ispred Saborne crkve.

Ono sto mislim da je vazno naglasiti jeste da je to autentcni gradjanski protest i odraz vecinskog misljenja u Beogradu i Srbiji. Komunisti su to decenijama pokusavali da prikazu kao da je njihovo delo, sto je masna laz. Oni uopste o tome i nisu imali stav (ne zaboravimo da je Staljin u tom momentu jos uvek u savezu sa Hitlerom) a demonstracijama su se pridruzili tek vise sati od pocetka. U pomenutom intervjuu ovaj americki istoricar pominje i podatak za koji do sada nisam znao, a to je da se islo cak dotle da su fotografije objavljivane iza rata retusirane kako se ne bi videli casovnici u izlozima okolnih objekata.

Iz ove perspektive cini se da su nasi preci doneli tesku odluku - neko danas rece da je izabran put ponosa i stradanja - i mislim da je to tacno. I svaka im cast na tome.

"Bolje grob nego rob"... i tako i bi, što je najgore.

Cercilu javili da su njegovi agenti uspjesno odradili posao u Beogradu... nesto kasnije prvom Judenfrei gradu u Europi