Srbija
Shabanoti
zakona ? jebes zakon. ni mene ni tebe se ne pita nista. ako hoces da napredujes moras da slusas, jel ti kao ni ja ne odlucujes o nicemu. pa mislis da tadic ili ko vec u strukturi vase vlasti kad bi mogao ne bi podrzao mladica ? pa naravno da bi, jel mu je to ogroman plus kod ljudi u srbiji! pa zasto to ne radi ? ne radi zato sto sa takvom politikom nema napretka za srbiju!! jednostavno nema!!! ti mozda ne vidis stvari u hrvatskoj ali ja vidim i jos kako se mogu porediti sa stvarima u srbiji, recimo - pogledaj danas HDZ i HDZ franje tudjmana pa to su dva svijeta!!! ovaj danasnji hdz je za prijasnji ljevica
!! pa vidis da se sanader niti bilo ko iz drzavnog vrha bukvalno NE SMIJU pojaviti na bleiburgu, jel znaju da bi se sutra kupali u oceanu svjetskih MINUSA, ne smije da progovori jednu lijepu rijec u vezi gotovine a jos kako se zauzeo da ga izruci hagu, kad se napadne neki srbin u hrvatskoj to je znak da se hrvata koji ga je napao doslovno rascereci i zatvori!!! dok isto to rade srbi po vukovaru ali to obicno prodje sa malo buke ili bez imalo!! zasto hrvatske vlasti rade sve kontra onoga sto hrvatski gradjanin zeli cuti ? na prvi pogled nema logike.. a u stvari kad malo bolje pogledas MI, KAO NI VI, NE ODLUCUJEMO O NICEMU!!! mi smo politicki mrtve zemlje! i zato je od krucijalnog znacenja da vlasti u srbiji skinu te plakate mladica, svjetski mocnici ne zele takvu srbiju!! a iskren da budem ni ja.
!! pa vidis da se sanader niti bilo ko iz drzavnog vrha bukvalno NE SMIJU pojaviti na bleiburgu, jel znaju da bi se sutra kupali u oceanu svjetskih MINUSA, ne smije da progovori jednu lijepu rijec u vezi gotovine a jos kako se zauzeo da ga izruci hagu, kad se napadne neki srbin u hrvatskoj to je znak da se hrvata koji ga je napao doslovno rascereci i zatvori!!! dok isto to rade srbi po vukovaru ali to obicno prodje sa malo buke ili bez imalo!! zasto hrvatske vlasti rade sve kontra onoga sto hrvatski gradjanin zeli cuti ? na prvi pogled nema logike.. a u stvari kad malo bolje pogledas MI, KAO NI VI, NE ODLUCUJEMO O NICEMU!!! mi smo politicki mrtve zemlje! i zato je od krucijalnog znacenja da vlasti u srbiji skinu te plakate mladica, svjetski mocnici ne zele takvu srbiju!! a iskren da budem ni ja.
vejn
ne lupaj. rekao sam po pitanju stvaranja nove drzave, nedavnih ratova, siromastva, haga!! znaci imamo ista pitanja! ako vec hoces nismo ni mentalitetom daleko.. srbi ce kad tad popustiti, vec popustaju.. srebrenica u ocima srba 2000 nije postojala sad se jos kako prica o genocidu!
ne lupaj. rekao sam po pitanju stvaranja nove drzave, nedavnih ratova, siromastva, haga!! znaci imamo ista pitanja! ako vec hoces nismo ni mentalitetom daleko.. srbi ce kad tad popustiti, vec popustaju.. srebrenica u ocima srba 2000 nije postojala sad se jos kako prica o genocidu!
Zanimljiva prica
| Nišlija Sidoli, napustio Srbiju... | |||||||||
| 25. maj 2007. | Piše: Milan Obradović | |||||||||
"Naš Euđenio", odjekivalo je ceo
dan, gotovo kao mantra. Tako Euđenija Sidolija, odlazećeg direktora
Duvanske industrije Niš Filip Morisa oslovljavaju radnici koji voze
utovarivač sa balama duvana, majstor "kuhinje", žene koje prave "Nišku
Drinu bez filtera" na mašinama marke Škoda. Tako su ga uveče tokom
otvaranje izložbe slika oslovili i Neda Arnerić i Jovan Ćirilov na
izložbi slika održanoj u fabrici...
"Kad se pojavio u fabrici, ovde su ga posprdno zvali crveni talijančić", u pola glasa kaže jedan od insajdera u niškoj fabrici duvana. Pri prvom susretu Sidoli deluje odlučno, prilazi krupnim koracima i izdaleka uz osmeh pruža ruku. Daje sekretarici instrukcije u prolazu i krećemo u obilazak DIN Fabrike duvana Niš, skoro četiri godine nakon što je Sidoli kročio u nju. Sve je zeleno. Fabrika je razbacana na velikoj površini, i više liči na neki veliki park, sa starim zgradama sagrađenim pre Drugog svetskog rata. „Ispred nas je zgrada koja je završena 1930. godine i koja je nažalost bombardovana ’99. Obnovili smo je i večeras ćemo u njoj imati izložbu slika", počinje Sidoli priču. Putić nas vodi pored dve fontane. „Velika je razlika između onog što smo zatekli kad smo došli ovde i onoga kakava je fabrika danas. I trava mi deluje zelenija“. Pored zgrade nekadašnjeg Kraljevskog monopola, prolazimo pored bolnice u kojoj se prati zdravlje radnika i vrtića za decu zaposlenih. „Imamo 130 dece u vrtiću. Upravo smo završili renoviranje i to je sad jedan od najboljih vrtića u Srbiji“, ponosno kaže Sidoli. U prolazu stalno se pozdravlja sa radnicima. Maše viljuškaristi i radnicima u skladištu u koje duvan ulazi u procesu poizvodnje. Pre nego što uopšte započne priču o tome kako se cigarete proizvode prilazi radnicima, kojih je svega četvorica, i rukuje se sa njima. „U prvim danima komentar na moje prijateljsko ponašanje bio je da sam slabić. Čudilo ih je što im se zahvalim posle nečega ili što kažem ’molim vas’ kad tražim nešto. Nisam vikao, pretio ili tukao ljude. Ljudi na to izgleda nisu bili navikli. Ali moj stil je nakon nekoliko meseci prevladao. Sad se i drugi tako ponašaju“, kaže Sidoli zadovoljno. Ipak priznaje da mu je nekad dolazilo da plače. DIN je imao 2.400 zaposlenih od kojih, po njegovom mišljenju, čak dve trećine nije imalo šta da radi.
U septembru 2004. godine je preko noći potpisao 1.100 ugovora o dobrovoljnom odlasku i u jednom danu je iz firme otišlo 1.100 ljudi. Kasnije je otišlo još 400, koji su morali da ostanu nekoliko meseci duže kako bi se zadržao kontinuitet proizvodnje. Problem sa radnom snagom je nastao jer nisu odlazili samo oni koji su zaista bili „višak“. „Učinilo mi se da je fabrika potpuno prazna. U nekim odeljenjima smo ostali bez inženjera, nije bilo nijedne kuvarice za kafu, bašta se pretvorila u džunglu, jer su otišli baštovani. Kad je pao sneg niko nije znao da upravlja traktorom za čišćenje snega. Morali smo potpuno da promenimo organizaciju posla“. Otpremnine su uglavnom uzeli stariji radnici, koji su u proseku dobijali oko 55 hiljada evra, a neki i do 100 hiljada. „Kad se sabere i novac od prodaje akcija, neki zaposleni su tek tako dobili 200 hiljada evra!“ tvrdi odlazeći direktor DIN-a. Danas u DIN-u i Filip Morisu Beograd ima ukupno 1.500 zaposlenih od čega je 1.000 u Nišu, a 500 u Begoradu. Sidoli kaže da i dalje postoji određeni višak radnika u nekim oblastima, ali i manjak u drugim. „U slučajevima gde je to moguće obučavamo ljude za nove pozicije. Za neke sporedne delatnosti unajmljujemo kompanije da rade taj posao umesto nas. Broj ljudi koji rade taj posao je isti, ali mi ne moramo da se bavim njima već se fokusiramo na naše poslove“ kaže Sigoli uz tvrdnju da je to dobro i za razvoj malih i srednjih preduzeća koja kad rade sa Filip Morisom moraju da ispunjavaju najviše standarde i da poštuju sve zakone. „Bašta koju sam pomenuo je moj omiljen primer. Morali smo da raspišemo tender za održavanje bašte koja se pretvorila u džunglu. Firma koja je dobila posao u početku je imala samo metle, ali kad su videli da im ugovor obezbeđuje stabilan prihod za godinu dana, počeli su da kupuju potrebnu opremu. Naša bašta je sad dostojna nekog dvorca, a oni pružaju usluge i drugima, šire posao. Mi smo im odlična referenca“ kaže on. Kuhinja za cigarete
"Pri pravljenju cigareta važno je da one imaju isti kvalitet, kako u Srbiji, odnosno Nišu, tako i u SAD, ili nekoj drugoj zemlji. Iste vrsta biljke zbog različite klime i uslova proizvodnje može u različitim zemljama dati duvan različitog ukusa. Zato se koristi isti recept i isti duvan u svim fabrikama. Tako i u Srbiji za brendove kao što je Marlboro koristimo razne vrste duvana koje ovde mešamo i dodajemo im aromu" kaže Sidoli. U Marlboro ne ide duvan iz Srbije, ali se dodaje u neke druge poznate marke kao što je Bond. Razne vrste duvana, iz Grčke, Makedonije, SAD, Brazila, Zimbavea i drugih zemalja su poslagane u velike drvene kutije od po 300 kilograma. Listovi duvana u svežnjevima deluju krto. "Kasnije se listu dodaje vlaga, da može da se iseče, odvaja se bolji deo lista od stabljike, i potom se secka“ nastavlja Sidoli turu. Na pokretnoj traci velike mašine ulaze listovi duvana, a nakon nekoliko minuta, iz nje izlazi seckani duvan spreman za mešanje. „Imamo najmanji gubitak u procesu proizvodnje u odnosu na ostale fabrike u sistemu Filip Moris“, hvali DIN Sidoli, dodajući i da je tzv. „kuhinja“ koja priprema razne arome za cigarete jedna od najboljih širom sveta. Opet rukovanje. Šef kuhinje hoće i da se slika sa direktorom, čuo je da odlazi. Objašnjava to na engleskom, polako, ali shvatljivo.
U sledećoj hali mašine izbacuju paklice cigareta, koje se pakuju u boksove, a oni u velike kutije. Ponovo rukovanje sa svakim radnikom u pogonu. Ideja da se generalni direktor pri svakom susretu sa radnicima rukuje deluje pomalo neprirodno. Na pitanje da li pravi predstavu za novinara Sidoli odgovara. "Ja sam od prvog dana imao ovaj pristup. Hteo sam da ljudi vide da sam čovek kao i oni i da im želim dobro." Ranije rukovodstvo je imalo razglas preko koga su se obraćali radnicima poput „Velikog brata“. Sada menadžement u proizvodnji u svakoj hali ima kancelariju koja je u nivou sa pogonom i ima velike prozore kako bi stalno imali kontakt sa radnicima. Par radnika u hali gleda u mašine, a jedan od njih čisti ivicu jedne od mašina. "Kad sam došao ovde, prve reči koje sam naučio i koje sam ponavljao kao ludak su ’čisti čisti i čisti’ " priseća se Sidoli vrteći glavom. "Iako je većina radnika sedela besposlena po čitav dan, nisu hteli da čiste hale, a higijena je ključna stvar u proizvodnji cigereta. Kad sam došao ovde sve je bilo toliko prljavo da nije bilo šanse da dobijemo dozvolu za pravljenje Marlbora. Ja im kažem da fabrika mora biti čista, da ne sme ništa da pada na duvan, da ne sme biti prašine, a oni bi klimali glavom. Morao sam lično da uzimam metlu i objasnim im šta želim. Neko bi onda uzeo metlu od mene, ali čim bih zašao iza ćoška oni bi seli i nastavili sa pričom. Jednom sam momku tri puta morao da se vraćam i pokazujem šta podrazumeva rad metlom! Hteo sam da poludim, da vrištim od muke" smeje se on uz opasku da su takvi ljudi sami otišli iz fabrike. Sidoli je izglada pobedio, sve deluje gotovo sterilno čisto. "Nije uvek bilo tako. Jednom, prilikom mojih prvih obilazaka fabrike, mi se desilo da smo sišli u jedan pogon i umalo se nisam sapleo o mačku. Pitao sam jednog od direktora u proizvodnji o čemu se radi, a on nije imao pojma. Ispostavilo se da ta mačka živi tamo među kutijama sa duvanom i da ima i mačiće! Poludeo sam, pomislio sam da ću jednog dana naći ružičastog slona kako skače po magacinu. Najgore je što izgleda nikom to nije smetalo. Srećom sad smo priča za uzor u centrali". Socijalna uloga fabrike cigareta
„Verovatno ćemo napraviti i galeriju. Osim u umetnost pomažemo i decu sa problemima u razvoju“, objašnjava Sidoli nakon obilaska fabrike. Na stolu njegove kancelarije u zgradi bivšeg Kraljevskog monopola stoje knjige o džezu, a na zidovima su pobedničke slike mladih umetnika na konkursima koje je pomogla fabrika duvana Niš. „Grupa studenata elektrotehničkog fakulteta koje stipendiramo, radi na interaktivnom softveru MEDOS koji treba da pomogne u učenju deci sa oštećenim sluhom. Tako pomažemo na dve strane, i studentima i toj deci. Ne pomažemo samo novcem. Bolnicama pomažemo u renoviranju, tako što im šaljemo naše ljude koji imaju iskustvo u renoviranju, znaju dobavljače, izvođače, način na koji treba pregovarati sa njima“, objašnjava Sidoli. Za razliku od velikog broja uspešnih kompanija DIN kao da ne haje mnogo za profesionalni sport iako ima „nasleđen“ ženski rukometeški klub kao deo socijalnog programa. Verovatno zato što ne sme da stavlja svoje oznake zbog zakona koji brani reklamiranje duvana. „Doniramo novac klubovima da razvijaju sportske inicijative za decu“ objašnjava on uz tvrdnju da je bitno zaokupiti decu nečim. „Da ne bi pušila cigarete u parku?“ „Da, upravo zato. Mi znamo šta proizvodimo. Cigarete su veoma nezdrav i kontroverzan proizvod. Ali odrasli mogu da odluče da li će da puše ili ne“, spremno odgovara, kao da je jedva čekao to pitanje. „Ja lično ne pušim. Ali neke moje kolege puše. Po meni, to je odluka koju svaka odrasla osoba može da donese, pod uslovom da je informisana o mogućim posledicama pušenja. Ponavljam da je pušenje nezdrava navika, i mi zaista ne želimo da deca puše. Deo našeg komunikacionog programa je da se zabrani prodaja cigareta maloletnicima. To zahtevamo od našim partnera u lancu maloprodaje. Ljude uglavnom ne interesuje da li su prodali cigarete trinaestogodišnjaku već gledaju zaradu na kraju dana. Mi im objašnjavamo njihovu socijalnu ulogu i želimo da zamisle da su u koži čoveka čiji sin u prodavnici kupuje pištolj i municiju na primer“, tvrdi Sidoli navodeći da sve više maloprodajnih objekata prihvata takav način razmišljanja. On priznaje da je ostalo još dosta posla i da nije očekivao da će tako brzo morati da ode iz Srbije. Odlazak „Kad su mi rekli u da dolazim u Srbiju, nisam imao mogućnost izbora, kao ni sad kad me šalju u Španiju. U multinacionalkama posao je sličan kao da ste u vojsci. Vaši šefovi procene da li im odgovarate za neku poziciju i šalju vas tamo“, objašanjava kako je iz Italije došao u Srbiju. „Neki ljudi nisu hteli da dođu ovde zbog porodica, a moja porodična situacija je bila takva da sam mogao da dođem. Prve godine sam bio sam, onda je sledeće došao moj sin i potom žena. Ja sam bio spreman za izazove. Moja porodica se ipak plašila, mislila je da ovde nije bezbedno, naročito se moj sin brinuo. Njega sam morao da dovedem ovde da bi video da Srbija nije strašno mesto za život, već jako lepo, da je slično gradu u kom smo do tada živeli. On se opustio i došao ovde da živi“, kaže Sidoli koji živi i radi Beogradu i Nišu, pola sedmice u jednom, pola u drugom gradu. Kad su mi rekli da idem u Španiju bio sa iznenađen, za mene je to unapređenje i drago mi je da su prepoznali da sam uradio nešto dobro ovde. Sa druge strane očekvao sam da ću duže ostati u Srbiji jer mislim da je ostalo još dosta toga da uradim. „A postao sam pomalo i Srbin ovde. Znam raspred zgrada zatvorenih očiju, gde je koji kamen, kako koji ljudi dišu, znam koje cveće imam u bašti i zato ću se vraćati i ubuduće u Niš. Ovo je kao prva ljubav u poslovnom smislu, jer ne verujem da ću ikad u životu imati ovakav izazov“, završava priču nišlija, Euđenio Sidoli. |
Kakvi pritisci na Srbiju radi Mladica? Toga vise nema. U zadnje vreme samo marginalni EU zvanicnici prete a sve ide svojim tokom.
Vise je jasno da Mladic, ili nije u Srbiji ili ima "dogovor na visokom nivou".
1. Ukoliko je u Srbiji, to bi znalo pola politicara a zna se kakvi su oni kolekcionari papira na kojima pise Euro. Nema sanse da ga do sada neko nebi odao... Selja prodaje firme i igra se sudbinom desetina hiljada ljudi i sad kao nece da otkrije gde je Mladic. Ma hajte ...
Ako nije u Srbiji, neznam gde bi se mogao drugo sakriti. U Republici Srpskoj sigurno nemoze jer su i tamo politicari "kolekcionari". Ovi iz Klanova sto su ucestvovali u atentatu na Đinđića se kriju po Federaciji BiH i Hrvatskoj jer su ih tamo docekala "braca po belom". Ali da poverujem da bi isti sakrivali i Mladica mi je jako smesno
2. Ovo drugo, da ima dogovor mi se cini kao najlogicnije. No, to nikada necemo saznati. On je priznat od Ruske Vojne Akademije kao vrstan vojskovodja pa me ne bi cudilo da je u Rusiji ili u Pentagonu. Mislim, sto da ne!
Ali tema nije Mladic i njegova karijera!
Vise je jasno da Mladic, ili nije u Srbiji ili ima "dogovor na visokom nivou".
1. Ukoliko je u Srbiji, to bi znalo pola politicara a zna se kakvi su oni kolekcionari papira na kojima pise Euro. Nema sanse da ga do sada neko nebi odao... Selja prodaje firme i igra se sudbinom desetina hiljada ljudi i sad kao nece da otkrije gde je Mladic. Ma hajte ...
Ako nije u Srbiji, neznam gde bi se mogao drugo sakriti. U Republici Srpskoj sigurno nemoze jer su i tamo politicari "kolekcionari". Ovi iz Klanova sto su ucestvovali u atentatu na Đinđića se kriju po Federaciji BiH i Hrvatskoj jer su ih tamo docekala "braca po belom". Ali da poverujem da bi isti sakrivali i Mladica mi je jako smesno
2. Ovo drugo, da ima dogovor mi se cini kao najlogicnije. No, to nikada necemo saznati. On je priznat od Ruske Vojne Akademije kao vrstan vojskovodja pa me ne bi cudilo da je u Rusiji ili u Pentagonu. Mislim, sto da ne!
Ali tema nije Mladic i njegova karijera!
andrija Nis je napisao/la:
boranija je napisao/la:
Naravno da razumijem Andrija. Znam sta je biti Srbin vani, posebno ako si Srbin iz Bosne.
Medjutim, vazno je biti covjek...
A i ta cijela prica oko Haga je samo farsa, da su ga stranci stvarno htjeli uhapsiti, kao i Karadzica, oni bi to bez po muke uradili. Ovako im sluze kao sredstvo pritiska i ucjene. Politika stapa i mrkve na njemu. Tunjavi im samo olaksava stvar. Razumijes sta zelim reci.
istu pricu vrtimo ti i ja,samo se malo razlikuje interpretacija
Dosadicemo ljudima
...vidiš šta ti je relativizacija...Znači kao bosanski Srbin prepoznaješ "drgačiji" odnos u inozemstvu , samo za tebe je to propaganda "ustaške promidžbe u svetu" i "belosvetska zavera protiv Srba"... 
A istina je u suštini takva da je Mladić samo spašavao narod...
Naravno, svaka politička nomenklatura ima istu retoriku, samo problem Srba je to što je vi malo više "pušite" u odnosu na ostale "zemaljske" narode...
Pa šta biste radili ostalima da vas je k'o Kineza...
- Najnovije
- Najčitanije
Bjelica: 'Petko će teško nastupiti do kraja godine, izgubiti još i Kulenovića bilo bi pogubno'
4 sata•Nogomet
Šoštarić predvodio Szeged do pobjede, Magdeburg se od poraza u Zagrebu odlično oporavio
5 sati•Rukomet
Liverpool i nakon derbija večeri ostaje stopostotan, Tilmanov šou započeo veliki preokret PSV-a
5 sati•Nogomet
Zagreb se dobro držao, ali Nantes je ipak bio prejak
6 sati•Rukomet
Kronologija: Borussia bez problema do pobjede na Maksimiru
7 sati•Nogomet
Crvena zvezda pregazila Stuttgart, do prve pobjede stigao i Sturm
7 sati•Nogomet
Vaterpolistice splitskog Jadrana osvojile kup nakon 13 serija peteraca
8 sati•Vodeni sportovi
Oslabljeni Real na teškom ispitu kod odličnog Liverpoola
13 sati•Nogomet
Nevjerojatna utakmica Ivana Martinovića u gostujućoj pobjedi kod Göppingena
3 dana•Rukomet
Crvena zvezda pregazila Stuttgart, do prve pobjede stigao i Sturm
7 sati•Nogomet
Rudeš odgovorio Toplaku: 'Imate talent za analize i komentiranje, a u praksi su stvari drukčije'
9 sati•Nogomet
Oslabljeni Dinamo pobjedom protiv velikana dolazi na prag nokaut faze Lige prvaka
20 sati•Nogomet
Aston Villa preko Juventusa traži prvu pobjedu nakon više od mjesec dana
14 sati•Nogomet
Kronologija: Borussia bez problema do pobjede na Maksimiru
7 sati•Nogomet
Šarena Dinamova postava nije izdržala protiv prejake Borussije
6 sati•Nogomet