Studenti iz cele Srbije žrtve agencija

Spavali na dušecima punim buva i stenica

Autor: Hana Dunđerov | 06.07.2007 -

Uz 160 studenata iz Novog Sada, koji se trenutno snalaze kako znaju i umeju u Atlantik Sitiju jer ih je agencija, kako tvrde, ostavila na cedilu, bar još oko 300 studenata nalazi se u sličnoj situaciji, saznaje „Blic“. Kako su sam sami studenti ispričali juče, javljajući se našoj redakciji, bolje nisu prošli ni oni koji su se odlučili da posao u Americi pokušaju da nađu preko agencija „Karavan“ i „United work and travel“.
- Vratio sam se iz Amerike posle samo mesec dana jer nisam želeo da pristanem da radim najgore poslove za malo novca i da tamo prolazim gore nego da sam ostao u Srbiji. Ja sam u Ameriku otišao preko predstavnika agencije „Karavan“ iz Beograda. Program sam platio oko 2.000 evra. Ovde su mi obećavali kule i gradove, odličan posao. Otišao sam na fiktivni ugovor u kome je stajalo da ću biti zaposlen u tačno određenom restoranu, da ću raditi 40 sati nedeljno za satnicu od 5,75 dolara plus bakšiš, tu je i opis posla i da počinjem da radim od 20. maja. Čak je stajalo i ime navodnog menadžera Nikolasa Palija, za koga se kasnije ispostavilo da on ne može zaposliti nikoga jer nije ni menadžer, već najobičniji radnik. Kada smo stigli, shvatio sam da za nas nema posla. Ubacili su nas u strašan smeštaj u kome smo spavali na dušecima punim buva i stenica. Bio sam izujedan i po rukama i po nogama. A taj smeštaj su oni zakupili i nama ga naplatili 100 dolara nedeljno. Platio sam 150 dolara da mi nađu posao, ali od toga nije bilo ništa. Poneo sam dodatnih 1.000 dolara i od toga živeo - priča Vladimir Milanović, apsolvent Pravnog fakulteta koji živi u Somboru.
Kako on napominje, ostao je u kontaktu sa nekim poznanicima iz Amerike, oni se snalaze kako umeju, a pojedini studenti iz Atlantik Sitija čak spavaju u prihvatilištima po crkvama jer nemaju gde.
Đorđe Pešić iz Kragujevca govori o sličnim iskustvima koje je imao u Americi sa kolegama iz ovog grada i Zaječara.
- Prošli smo strašno i sada smo se koliko-toliko snašli samo uz pomoć prijatelja, radim u piceriji za male pare i po 13 sati dnevno, ali to je još i dobro u kakvoj smo situaciji bili. Mi smo u Ameriku stigli posredstvom predstavništva „United work and travel“ agencije. Platili smo oko 2.000 evra da bi nam bio obezbeđen posao. Međutim, kada smo stigli u Vašington, niko nas nije dočekao na aerodromu. Kada smo pozvali našeg predstavnika Ivana Milojića, rečeno nam je da poslodavac dolazi po nas. Posle tri sata pojavio se jedan Litvanac i tražio nam 300 dolara da nas preveze do Anapolisa, gde nas je čekao posao. Mi smo u džepu imali samo po 150 dolara. Kada smo zatražili objašnjenje i savet od Milojića, rekao je samo da se odvezemo i onda da pobegnemo, a da ne platimo. A ako već dođe do okršaja, petorica nas je, bićemo jači. Strašno! Nekako smo stigli, a onda smo imali posao samo pet dana. Ponovo smo nazvali Milojića jer ostali smo bez stana i bez posla. Upućeni smo u Oušn Siti, rečeno je da nas čekaju i smeštaj i plata, ali kada smo stigli, dočekao nas je jedan Grk i rekao da imamo samo smeštaj, a da za posao on ne može ništa da uradi, niti da ga je obećao. Ni Milojić, ni njegov pomoćnik Saša Jovanović, koji nam je garantovao za navodni posao u Oušn Sitiju, ne javljaju se - priča Đorđe Pešić.
Sličnu sudbinu doživela je njihova cimerka Nišlijka, koja je zatražila da joj ne objavljujemo ime. Ona je preko iste agencije stigla u Ameriku da radi kao spasilac, ali, nakon što se pobunila zbog smeštaja u kome su na crno boravili njih šestoro u dve spavaće sobe i sa jednim kupatilom, ostala je i bez posla i bez smeštaja.
- Zamalo i ja da se nađem na stranputici. Srećom pa sam imala prijatelje. Jer ovde, ukoliko ste naivni, začas možete negde da odete i da se više ne vratite - kaže ona.
Snežana Milojić, koju smo dobili u predstavništvu „United work and travel“ u Knjaževcu, tvrdi da su studenti ostali bez posla jedino ako nisu ispunili uslove poslodavca. Objašnjava da o detaljima nije u prilici da govori jer je njena firma samo posrednik, ali odlučno odbacuje mogućnost da njen sin Ivan nije svakome pružio pomoć. Uz to tvrdi da se njoj nijedan student nije obratio za pomoć.

 

Ona je nasla posao. 3 dana u restoranu. Prvi dan je uzela 200 USD,  ali problem su joj dve drugarice koje nemaju SSN (zahvaljujuci agenciji, moja verenica ima SSN od prosle godine , srecom) pa se one muce rade za sicu (parking dnevna smena a sunce samo tako udara).

 

SSN = Social Security Number

 

Ja sam dosao preko agencije SEEA u A.C. Stvari ovako stoje. Agencija nam je obecala usmeno na orijentaciji pre potpisivanja ugovora (novenbar-decembar 2006) poslove u Harras-evim kazinima(Ballys, Show Boat, Ceasar,Harras),rekli su nam da ce biti posla i u Hilton kasinu a da su pregovori sa Trump kasinima u toku (Trump Plaza, Trump Tal Mahal, Trump Marina). Posle te orentacije dobili smo papire na kojima smo mogi da izaberemo 3 pozicije koje bi radili u kazinu. Potpisali smo kasnije ugovore na kojima je pisalo da ce na predstavnik agencije - misli se na Bojana Trivica, pomoci da nadjemo posao u kazinima (prosle godine je pomenuti preko beogradske agencije poveo 100 studenata i ubacijo ih sve u kazina a kasnije za pare je ubacio jos oko 30 njih). Kad smo dosli u A.C. Bojan nas je rekao da ima ponuda posla u Borgati, 21.05. a kada smo mi otisli tamo osjetili smo se prvi put prevareni jer u sluzbi za zaposljavanje su nam rekli da samo primaju studente sa ugovorima. Bojan Trivic je dolazio samo vikendom da uzme pare za smjestaj jer se ogradjivao za smjestaj po 10-15 dolara po studentu nedeljno a nije dolazio da nam pomagne trazenja posla. Od nas 160 u 3 restorana za koje smo dobili ugovore da radimo , zaposleno je oko 15 studenata. Posla nema ni u restoranima ni u prodavnicama, jer smo mi dosli medju posljednjim studentima, pa su svi ovi pre nas se na ta mesta pozaosljavali. A.C. jeste turisticko ali jeste i malo mjesto sa oko 35000 stanovnika. Bojan, nas predstavnik agencije se vise ne javlja na tel. Nas broj od 160 studenata Seea agencije se prepolovio u A.C. jer su studenti otisli da rade u druga mesta a neki su se vratili kucama ili planiraju ovih dana da se vrate. Intrax, agencija je takodje prevarena jer oni misle da mi svi radimo, jer napominjem nemoze sa ni J-1 studentska viza ni dobiti ako mi nemamo radnu dozvolu. Intax nam je pre 7 dana posla e-mail da li radimo. Glavni menadjer za ova 3 restorana (Sonsie, Game on, Trinity Irish Pub)za koje smo dobili ugovore jos pocetkom godine obavijestio je Trivica, Seea agenciju da ce biti mesta za do 20 studenata a agencija je nastampovala ugovore za sve nas( njih 160 i to samo za jednu agenciju a ima ih vise). Satnica 7- 7,5 na sat koju bih i ja rado prihvatio tesko je naci kao i bilo kakav posao. ali i sa tom satnicom nemoze se odplatiti program Seea agencije od 2100 E, hrana, smestaj. Smestaj je oko 80-90 dolara nedeljno po coveku a hrana je jako skupa. Ja radim , guram kolica po Board Walk-u, setalistu jer sam samo to mogao da nadjem. Ovo vam je sva istina u vezi nase agencije i naseg satnja ovde u Americi.

 

Ja da castim?

Mislim da 200USd nije bas neka para to jest da moze da uzme ladno i 300USD.

Inace stedimo za stan. Kad ga kupimo castim sigurno.