INTERVJU: Tadaši Nagai, ambasador Japana u Srbiji

SRBI SU RASIPNICI!

Kada bismo svi u Japanu živeli u velikim stanovima i jeli meso svaki dan, to ne bismo mogli da izdržimo, kaže Tadaši Nagai. Vi niste nervozni zbog vremena, za razliku od Japanaca

Tadaši Nagai, ambasador Japana, zemlje koja se ubraja među najveće donatore naše zemlje, već 15 godina živi u u Srbiji.

U razgovoru za Press on navodi da je japanska vlada od 2000. godine do sada sa oko 190 miliona evra finansirala srpsku poljoprivredu, zdravstvo, infrastrukturu, ali i kulturu. On takođe govori o tome šta mu se u Srbiji dopada, a šta ne, i kakav je standard Srba, a kakav Japanaca.

U kojoj oblasti je Japan realizovao najviše projekata?

- U zdravstvu. Realizovano je oko 50 projekata širom Srbije u vrednosti od oko 15 miliona evra. Kupljena je oprema za kliničke centre u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i za više od 40 zdravstvenih ustanova u Srbiji. S druge strane, najviše novca izdvojili smo za infrastrukturu, i to oko 37 miliona evra.

To je dato za rekonstrukciju Hidroelektrane "Bajina Bašta", poboljšanje vodosnabdevanja u Beogradu i nabavku 93 autobusa za gradski saobraćaj u Beogradu.

Da li kontrolišete održavanje autobusa GSP-a, kao što ste svojevremeno najavili?

- Kada su autobusi poklonjeni, dogovoreno je da se koriste pažljivo i da se adekvatno održavaju, i zadovoljan sam načinom na koji ih zaposleni u GSP-u održavaju.

Da li neko kontroliše i ostale donacije Japana Srbiji?

- Jedna od redovnih aktivnosti ambasade jeste i provera celokupne poklonjene opreme. Ponekad i delegacija japanskog nadzornog organa, koja važi kao veoma stroga, sprovodi inspekciju. Baš u martu ove godine sprovedena je jedna takva inspekcija, a članovi delegacije bili su zadovoljni onim što su videli.

Šta Vam se najviše dopada u Srbiji?

- Teško je reći. Toliko sam se navikao na Srbiju, jer živim ovde oko 15 godina, odnosno četiri mandata.

Nešto mora da se izdvaja...

- Vrlo ste tolerantni u odnosu na vreme, odnosno opušteni ste. To je ono što mi moramo da učimo od vas.

Morate da učite od nas?!

- Vi niste nervozni zbog vremena, za razliku od Japanaca.

Šta Vam se ne sviđa u Srbiji?

- To je opet vezano za vreme. Često se dešava da ljudi ne održe reč u vezi sa zakazanim vremenom. Smeta mi kad neko obeća nešto što je jasno da ne može da ispuni. Često imam na raspolaganju samo pola sata, i to jasno kažem, ali ljudi ništa ne mare za tih 30 minuta, nego me zadržavaju duže. Onda kasnim sa svojim planovima.

Da li imate neki hobi?

- Volim da igram golf na Adi Ciganliji i da šetam Košutnjakom. Volim prirodu. Kod kuće slušam klasičnu muziku - Betovena, Mocarta, Bramsa, Dvoržaka.

Da li možete da napravite paralelu između Beograda i Tokija?

- U Beogradu je mnogo manja gužva za šetnju, dok su u saobraćaju gužve identične.

Srpsku kuhinju prati reputacija da je teška za stomak. Kako ste se privikli na našu hranu?

- Nisam nikad imao probleme sa vašom hranom. Sve je u redu dokle god sam mogu da kontrolišem šta i koliko jedem. Jedini problem jeste bio to što su me svi terali da jedem više, a ja nisam mogao. Stalno su mi posle završenog obroka govorili: "Uzmi još, i još, i još."

Ponekad mi je od toga bilo muka. Posle izvesnog vremena sam shvatio da to smem da odbijem, tako da sada nemam nikakve probleme. Znam da je to vaš običaj, mi u Japanu imamo sličan, ali je moj lični problem to što ne mogu da izdržim da mi neko drugi govori šta treba da radim.

Šta od naših jela najviše volite da jedete?

- Volim sve iz srpske kuhinje ako je dobro spremljeno. Ako baš moram da izdvojim nešto, onda neka to budu jagnjeća kapama, leskovačka mućkalica i dimljena vešalica.

Da li možete da uporedite životni standard u Japanu i ovde?

- Japanci ne mogu da žive u Japanu kao Srbi u Srbiji. Kad bismo mi živeli u velikim stanovima i jeli meso svaki dan, finansijski to ne bismo mogli da izdržimo.

Da li to znači da Srbi žive raskalašno?

- Pa... da.