PEČAT NEDELjE (29.7. - 5.8.)

Deset događaja koji su obeležili proteklu sedmicu
1 DAJMO ŠANSU MIRU
2 ZVEZDINO POLjANČE
3 A SAD MALO MI
4 SAMO TAKO DECO
5 SAMO BRONZA
6 TO JE HRABROST
7 KAD ĆE TAJ NjUJORK?
8 DRŽI SE, CARE
9 AVIONI, KAMIONI
10 JORGAN ZA VOŠU

1 DAJMO ŠANSU MIRU

Svašta smo čuli, pa i to. U četvrtak, sa juga: Let's give peace a chance. UEFA dala šansu Partizanu. Ako mu da još jednu, platiće 200 hiljadarki. I dočekaće Radnički iz Skoplja. Ako ne da, džaba i pesma, platiće više, mnogo više. I svi ćemo, ako ne budemo fini. A možemo da budemo dobri kad hoćemo, je'l da?

2 ZVEZDINO POLjANČE

Neko je baš prevario Zvezdu. Pa, mogli su boljeg da nađu i na nekom bližem poljančetu nego Barkosa na pampasu ili kako već Argentinci zovu livadu. Ovako, nešto i muljaju po terenu, ali nema ko da ga metne. Da šutiraju do sutra, neće da ga daju kao Darko u Glazgovu, onomad. Rendžers isti. A Zvezda?

3 A SAD MALO MI

E, nećemo više u taj Bormio. Ovi nam nisu ni do kolena. Tako reče selektor Moka, posle par pobeda i jednog poraza, od onih. Ni ovi sad nisu ni do kolena onima iz Bormija osamdesetsedme i šta ćemo sad? Ništa, da igramo kako znamo i umemo. I da pobeđujemo, nego. Na nas je red. Valjda.

4 SAMO TAKO DECO

Od onog malog Rubija se tresu gaće i onima što tate mogu da mu budu. Mačvanu i društvu, jok. Može samo obrnuto. Pola naših dečaka što su pokorili svet posvetili se malo osvajanju Evrope. Pobedili Rumune sa 108 razlike. Nije lako, pa ne znam kakvi da su levaci. Posle i Špance. Samo tako.

5 SAMO BRONZA

Nismo ni mi bez duše. Neka se raduje još neko. Stvarno, ova evropska bronza devojčica deluje nekako skromno. A nije. Da smo treći, recimo u navodnjavanju, paradajz bi nam bio kao bostan. I po ceni i po veličini. Zato, poštujmo svaku medalju. Dođe nam kao hrana. Za dušu.

6 TO JE HRABROST

Ima raznih definicija hrabrosti. Jedna bi mogla da bude: čovek igra za Srbiju, a pre mesec dana mu polomljena vilica. Nije Filip Filipović kao neki što neće na parket zbog zanoktica i straha da im ne propadnu miliončići. Jeca ga razume. Da nam je više Filipa... I Moki bi bilo lakše.

7 KAD ĆE TAJ NjUJORK?

Unervozila se malo teniska nacija Srbija. Taman smo se lepo zaleteli i lepo uzleteli, kad ono – pauza. Onu siću: Umag, San Dijego i slično, ne računamo. Zagravamo se za Njujork, tamo gde mljackaju i srču taman kad čovek treba da servira. Jeca izgubila, pa šta? Bolelo je grlo. Kad će taj Njujork?

8 DRŽI SE, CARE

Drži se, legendo. Nisu te obalili svetski divovi, pa neće ni nekakav čir. Divac u bolnici. Na Urgentnom se uzmuvalo sve živo. Kako i ne bi, legenda je to. A nema vremena baš za leškarenje. Treba da dođe pola belog sveta u Prijepolje. I Konan. Ma kakav čir. I Munižaba ga je imao. Pa vaspitao decu.

9 AVIONI, KAMIONI

Turci se nisu uzmuvali ovako ni ono 1389. kad su nam došli malo u goste. Pola Stambola za Žigu. Toliko daju, otprilike. A on čeka, ne idemu se tamo, nije sve u parama. Kad smo kod para, muka je samo što će najviše da uzme Rasing. A Zvezda? Pa, malčice je zakasnila...

10 JORGAN ZA VOŠU

Biće lepo u Novom Sadu, kao nekad, ono kad je igrao Šele. Stižu jorgandžije iz Madrida. Može li Voša? Pa može se protiv svakog, i protiv Barse, ali da Ronaldinjo, Mesi, eto i Anri dobiju ovčije boginje. Atletiko nije Barsa. Može se, samo hrabro. Biće praznik.

Taraba i djilkosi...