Nisam hteo da gušim, odn. odmah da širim priču o Srdjanu. Ali, ni ovaj čovek NE SME biti zaboravljen! S druge strane, i onaj deo priče gde se govori o tome koliko je Mina Kovačević imala problema oko postavljanja spomenika u svom dvorištu sadrži dve velike po(r)uke! A to su u stvari dve velike sramote: prvo onih koji su joj lično - bez ikakvog zazora - javno pretili, rušili njenu imovinu, izražavajući na taj način jednu najgoru vrstu domaćeg atavizma. Pored njih, trebalo bi da crvene obrazi državi koja ni 65 godina nakon tog herojskog čina vojnika Schultza nije našla način da ga makar otrgne od zaborava! Nit spomenika, nit malene ploče negde...O njemu ni reči u udžbenicima istorije, njegovo ime se nikad ne spomene kada se u školi uče "hrabrost", "herojstvo", "čojstvo", itd... za razliku od nekih labavih polumitova o ljudima čije su moralne vrednosti krajnje sumnjive...