SESTRE PO TRŽIŠTU
Kakva je privredna saradnja istorijski, ekonomski i politički povezanih suseda?
Republika Hrvatska je šesti spoljnotrgovinski partner u ukupnom izvozu Srbije u svet i na jedanaestom mestu u ukupnom srpskom uvozu iz sveta, podatak je Službe za privrednu saradnju sa zemljama u regionu pri Privrednoj komori Srbije. Posle višegodišnje redukovane saradnje sa susednom Hrvatskom izgleda da se konačno situacija normalizuje, pa je tako za prvih osam meseci 2006. godine ukupna robna razmena dve zemlje bila 361,1 milion dolara, što je porast od 28% u odnosu na isti period prošle godine. Tačnije, izvoz u Hrvatsku je porastao za 23,3%, a uvoz beleži rast od 31,1% u poređenju sa istim periodorn 2005. godine.
Služba za regionalnu privrednu saradnju pri Privrednoj komori Srbije prati saradnju sa Hrvatskom, unapređuje je, analizira i prepoznaje probleme. Prema njihovoj proceni ulazimo u period tolerancije, period u kome će se postizati znatno povoljniji rezultati u radu. Preduslov ovome i većem intenziviranju saradnje je stabilnost u regionu. Kako kaže Milivoje Miletić, direktor Službe za regionalnu privrednu saradnju pri Privrednoj komori Srbije, u našoj zemlji je prisutno preko 100 hrvatskih preduzeća među kojima su najznačajnija „Agrokor grupa“, „Kraš“, „Nexe grupa d.d“ itd., dok je broj naših preduzeća tamo izuzetno mali.
“Nadamo se da ćemo povećanjem intenziteta ove saradnje uspeti da promenimo ovaj debalans. Trenutno prisutni problemi u saradnji sa Hrvatskom uglavnom su isti kao i sa ostalim zemljama u regionu sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. To se pre svega odnosi na komplikovane i duge procedure na graničnirn prelazima, nedostatak međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela, sertifikata o kvalitetu, fitosanitarnih, sanitamih i drugih dokumenata, neusklađenost domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima. Kad je reč o Hrvatskoj, takođe su prisutni i problemi u oblasti saobraćaja - vazdušni saobračaj između Srbije i R. Hrvatske nije institucionalno regulisan, problem ograničenja kretanja drumskih teretnih vozila iz Srbije tzv. Podravskom magistralom, problem naplate putarina vozilima i dr. Prema nekim istraživanjima vršenim u okviru Pakta za stabilnost, u međusobnoj trgovini u regionu evidentirano je preko 100 raznih vrsta necarinskih barijera. Sa Hrvatskom se tu znatno uznapredovalo nakon potpisivanja pratećih sporazuma o slobodnoj trgovini. Potpisano je pet sporazuma o saradnji: sporazum o veterinarskoj saradnji, sporazum o zaštiti bilja, međunarodni kombinovani prevoz stvari, naučno-tehnološka saradnja i tako dalje“, objašnjava Miletić.
Milivoje MiletićSrbija u Hrvatsku izvozi električnu energiju, beli lim, ulja za loženje, ulje od suncokreta i šafranike, polietilen, aparate za domaćinstvo na čvrsta goriva itd., a uvozi benzin - bazni i primarni, kutije i sanduke od plastične mase, laka ulja, boce od obojenog stakla, cigarete, šporete, novine, časopisee i drugo. Največi izvoznici su US STEEL SERBIA, EPS, HIP Petrohemija, Valjaonica bakra, Dijamant... a uvoznici HIP Petrohemija, Aptinska pivara, Rovita, Rodić MB, INA i mnoge druge kompanije. Ukupna ulaganja Hrvatske u Srbiju od 1993. do kraja 2005. iznosila su oko 1,6 milijardi evra. Po podacima Hrvatske narodne banke, od ukupnih investicija 36% je u Švajcarskoj, 15% u Bosni, oko 11% u Srbiji i Crnoj Gori, 4,5% u Sloveniji itd. Srbija i Cma Gora nalazile su se na trećem mestu sa 175 miliona evra. Budučnost privredne saradnje dva suseda je u kvalitetnim poslovnim aranžmanima, a nova CEFTA će omogučiti privlačenje stranih investicija preko dijagonalne akumulacije porekla. Za dobro funkcionisanje Zone slobodne trgovine polrebno je dobro povezivanje, stvaranje regionalnih sektorskih organizacija koje će doprineti jačanju konkurentnosti pojedinih sektora privrede u regionu, njihovo predstavljanje i prepoznavanje van regiona. Što se tiče konkretno Hrvatske, privredna saradnja sa njom ima perspektivu u proizvodnji energetske opreme, telekomunikacine opreme, tekstilne i kožarsko-prerađivačke industrije, prehrambenoj industriji, bankarstvu i osiguranju i u još nekoliko različitih oblasti.
HGK u Srbiji
Prema podacima Hrvatske gospodarske komore privredna saradnja između Srbije i Hrvatske ponovo je započela 1997. godine kada je Republika Hrvatska izvezla robe za 20 miliona dolara, a uvezla za 7 miliona. Podaci o ukupnoj robnoj razmeni dobijeni od PKS i HGK se razlikuju, pa tako u HGK kažu da je ista u prvih devet meseci ove godine iznosila 564 miliona dolara.
„Kako bi unapredila privredne odnose Hrvatske i Srbije HGK je osnovala u januaru 2002. godine Predstavništvo HGK u Srbiji. Rad Predstavništva odvija se na nekoliko područja sa naporima na aktivaciji privrednih delegacija, što je dovelo do nekoliko značajnih susreta. HGK nekoliko godina organizuje i kolektivni nastup za svoja preduzeča na sajmovima na kojima se pojavljuje. U cilju da se pridonese još kvalitetnijem povezivanju hrvatskih i srpskih firmi inicirali smo krajem prošle godine osnivanje Hrvatskog poslovnog kluba u Beogradu. Cilj Kluba je razmena informacija, iskustava i ideja između privrednih subjekata koji deluju u Republici Srbiji i Hrvatskoj“, objašnjava Goran Masnec, direktor predstavništva Hrvatske gospodarske komore u Srbiji.
Goran MasnecDeficit će se izbalansirati
“Najveću prosečnu godišnju stopu rasta zabeležio je izvoz u Hrvatsku. Stope rasta su išle i do 70%, a uvoz blizu 60% u prošloj godini. Ukupna robna razmena je u 2000. godini iznosila negde oko 38 miliona dolara, a u 2005. se popela na 489 miliona! U toku ove godine za prvih 10 meseci iz Hrvatske je uvezeno robe u vrednosti od 270 miliona dolara, a izvezeno 206 miliona. Podaci govore da je prisutan deficit na našoj strani od 64 miliona dolara, ali u Službi mislimo da će se pri povećanju obima razmena i promenom kvaliteta poslovnih aranžmana obim robne razmene izbalansirati“, ističe Milivoje Miletić, direktor Službe za regionalnu privrednu saradnju pri Privrednoj komori Srbije.
Robna razmena Republike
Srbije i Republike Hrvatske