Pa zar nije dovoljan onaj jedan, najmladji Titov general i osnivac SD Partizan Beograd

 

Partizana nikad dosta

Inace moji "djedovi" su bili mladi da bi ucestvovali u ratu...
Pradeda po ocevom ocu je bio prvo partizan,pa se vratio kuci.Pa ga pokupili cetnici sa kojim je bio do pred kraj rata kada je pobegao i vratio se kuci.Znaci isao je onde gde je morao.
Pradeda po majcinom ocu je bio cetnik...Zbog toga po zavrsetku rata cesto proganjan...
Pradeda po ocevoj majci vidjeniji komunista,ubili ga cetnici '43....  

 

Ufff sad...nije dovoljan, a nije Boga mi ni osnivac!!

Inace, broj Hrvata u partizanima je bio izrazito veliki, ustasa je bilo tek oko 40 tisuca, domobrana dakako vise ali domobrani ionako nisu bila neka vojna sila cisto iz razloga sto su prije bacali puske nego bombe. Poznata je ona recenica "najjaca partizanska logistika bili su domobrani". Jednostavno, ljudi nisu zeljeli ginuti pa su se listom predavali, a partizani bi ih skinuli do gaca i poslali nazad.

Docim ustase su bili zestoki borci, naravno da jugoslovenska vlast nije zeljela taj dio povijesti dati na uvid javnosti, ali danas je poznato da su partizani najvece gubitke trpili upravo u sukobima sa ustasama. Zato su se valjda najzesce svetili upravo ustasama. Samo na Kupresu ustase su u par dana razmontirali dvije partizanske divizije, pa onda u Bihacu tijekom slamanja Bihacke republike, iz tog sukoba partizanska armija izasla je u totalnom rasulu. U principu, partizani su zbog slabog naoruzanja, nikakve logisticke podrske, velikog broja prateceg "tereta" (ranjenici i civili) tijekom cijelog rata trpili uzasne gubitke, najcesce upravo od strane ustaskih snaga.

Inace, Shabane, u najkrvavijoj bitci drugog svjetskog rata na nasim prostorima, onoj na Sutjesci, najvise su ginuli upravo Hrvati. Pretpostavlja se da je bar polovica poginulih partizana bilo iz hrvatskih dalmatinskih partizanskih odreda. Samo Makarska je na Sutjesci ostavila nekoliko stotina boraca.

Evo i mene: Jedan radio na željeznici ( Dalj ) i nije imao nikakve veze sa ratom ( mamina strana ), drugi umro 43 kao civil kod kuće od upale pluća u 45. god. ( tada se jednostavno lako umiralo, nije bilo antibiotika ). Sa očeve strane jedan brat u domobranima ( 42. stiglo pismo da je nestao i to bi bilo to ) drugi u partizanima dobio metak u leđa od ustasha pred kraj rata no preživio. Nekoliko godina kasnije ga par lokalnih ustasha htjelo počastiti ručkom u gostionici ( rat je ipak završio i što je bilo bilo je ) i on se odazvao pozivu, sljedeći dan umro - otrovali ga. Ta tri tipa su kasnije umrla od tumora, svi do jednog su oboljeli od tumora i poumirali - bit će da ima boga. 

 

 

 

Pa OK, ne kazem da nije, nisam preterano upoznat sa tematikom, pa mi ostaje da verujem ili ne... Samo sam komentarisao kako njihovi potomci ocigledno ne vole da pisu po forumima...