Slažem se, "baš za film" (uostalom, ima jedan dokumentarac o Chetu koji su pre mnogo godina snimili neki Holandjani, ali nikako ne mogu da ga nadjem na netu).

 

Drugo, kako to misliš, "neki beli džezer koji mu može prići"??? Pa, Chet je bio belac??? Ne kapiram???

 

Bilo je, a i danas ima dosta sjajnih džezera belaca, ali su većinom to bili i ostali - crnci. Gotovo sam sklon da poverujem da u njima ima nešto genetski predodredjeno za tu vrstu vrhunske improvizacije i maštovitosti.

 

Od belaca... hmmm... pa, sigurno, Stan(ko  ) Getz - tenor saksofon i Gerry Mulligan (bariton sax - dosta redak instrument u bilo kojem žanru) i i meni jedan od najdražih all-time pijanista, Bill Evans (CAR, bateeee, CAR! ) .

 

Značajan je svakako i njegov prezimenjak, Gil Evans, koji je aranžirao većinu onih istorijskih albuma koje je snimio Miles Davis tokom 1950ih. Bez Gila ne bi bilo ni Milesa, iako to mnogi danas ne znaju.

 

Klaviristi: Keith Jarret (još jedan CAR, hebate!) i Chick Corea (dobro, ovaj je hispanoamerikanac).

 

Od starih kajli, još i  Dave Brubeck (klavir), Paul Desmond (klarinet i sax); medju gitaristima je još bilo i najviše "belih":  Les Paul, Charlie Byrd, Joe Pass, kasnije Ralph Towber, John Abercrombie (plus nezaboravni Django Reinhardt - belgijski ciganin, iliti Rom! U istom kontekstu treba spomenuti neverovatnog fransuckog džez violinistu, Stephanea Grapellija! E, taj je bio potpuno originalan tip koji je potpuno samostalno uveo violinu u džez.).

 

Ja lično obožavam i bossa-novu, koju možemo nazvati "brazilskim džezom". U tom žanru je Bog bio i ostao Antonio Carlos Jobim ("Tom"). Njegovim stopama su potom krenuli mnogi vrhunski talenti kao npr. Gilberto Gil, Joao i Astrud Gilberto, Chico Buarque, Gaetano Veloso, Gal Costa, Leila Pinheiro, pa čak i "New Age" Brazilci kao što su Egberto Gismonti i dr...

 

Crno-bijeli svijet!  TI ćeš razumeti, naravno!