Ispričao mi je šef anegdotu kako su Kerumovi poslovali devedesetih. 

Naručili bi od dobavljača robe za 100. Sestra bi ih nazvala na telefon i rekla mi vam više od 60 ne ćemo davat, uzmite ili ostavite. 

S obzirom na to kakva su bila izazovna vremena, mnogi su samo uzimali bez pogovora.

Koliko istine ima u toj anegdoti, iskreno nemam pojma

I opet se svodi sve na 45 godina mentalita. Molim kad se nabrajaju prezimena nek se i primjeri i dokazi podastru. 

I opet se svodi sve na 45 godina mentalita. Molim kad se nabrajaju prezimena nek se i primjeri i dokazi podastru. 

Kad se pise o privatizaciji. Djed Makedonac mi je ovo pricao par godina prije nego je umro, ja do tad nisa znao za tu pricu. U principu da ne dijelim previse detalja, imao je priliku uci u tu mutnu privatizaciju jednog poduzeca iz Srbije zajedno s direktorom tog poduzeca (obojca su radila mutne dilove za vrijeme Juge). Koliko je tu bilo istine, a koliko bi on mogao biti prevaren pojma nemam, ali kao trebalo mu kojih 100k maraka za uci. On taj novac nije imao, ali je djed Hrvat imao. Ponudio mu da udje i on u tu pricu ili da u najmanju ruku posudi taj novac ali ga ovaj odbio rijecima: "Oni pucaju na moj narod, ja ne zelim imati nista s njima". Eto,da nije bilo tog domoljublja mozda bi bio dio zlatne mladezi danas. 😁

Ako ti smatraš da je privatizacija uspješno odrađena bez ikakvih kriminalnih radnji iako je o tome napisano stotine tekstova, dano stotine dokaza onda tvoje stajalište o tome neće promijeniti ni ako ja napišem sto i prvi put.