U BEOGRADU je u sredu doputovalo petnaestak bivših vojnika holandskog bataljona koji je obezbeđivao Srebrenicu i ponudio da svedoče pred Haškim tribunalom u procesu protiv Karadžića. Ovo je u četvrtak „Novostima“ izjavio Milivoje Ivanišević, član tima odbrane prvog predsednika RS.
- Razgovarali smo o njihovom eventualnom svedočenju. Tvrdili su da Srbi nisu činili ratne zločine nad muslimanskim civilima dok su prolazili kroz nekoliko desetina njihovih sela koje su ovi obezbeđivali. Doputovali su o svom trošku, rekli su da će svedočiti o da će pozvati još svojih saboraca da i oni svedoče. U četvrtak su otputovali iz Beograda.

Svedoci

Da bi proverio koliko bi njihovo svedočenje bilo validno, Ivanišević je razgovarao sa svakim pojedinačno o tome kada je i gde bio i šta je radio.
Na pitanje zašto se do sada nisu pojavili da kažu šta se dogodilo u Srebrenici, Ivanišević odgovara da ih to nije pitao. Dodaje, međutim, da su se oni sami požalili kako se više od 10 godina u Holandiji nad njima sprovodi prava represija zbog toga što, kao su rekli, „nisu odbranili Srebrenicu“.
- Možda stvari sada napokon sazrevaju - pretpostavlja Ivanišević. - Rekli su mi da su i sada došli sa strahom i zebnjom, jer su očekivali da ih i ovde u Srbiji mrze kao kod kuće. Pričali su da je u Srebrenici bilo takvo vreme da su morali sebe da čuvaju od muslimana, a ne njih od Srba. Srpska vojska je, kako su rekli, pomagala muslimankama i njihovoj deci i donosila im hranu i vodu.
Radovan Karadžić u četvrtak je dobio još jednu povoljnu vest - haški sudija Alfons Ori od četvrtka više nije pretpretresni sudija u postupku protiv njega. To je odlučio predsednik Tribunala Fausto Pokar, i naredio da predmet odmah bude dodeljen drugom sudećem veću - veću broj 3.
Pokar je, pre svega, naveo da je „slučaj Karadžić“ bio dodeljen veću broj 1, čiji je predsedavajući bio Alfons Ori, pre nego što je Karadžić uhapšen i prebačen u Tribunal, i dok je tužilaštvo još nagoveštavalo da će Karadžiću suditi zajedno sa Momčilom Perišićem. Kada je sud, međutim, zadužio Orija za Karadžića, tužilaštvo je odustalo od spajanja.

Sudija

Ova odluka je, kažu u Tribunalu, doneta nezavisno od Karadžićevog zahteva da se Ori izuzme iz njegovog predmeta. A ko će biti Orijev naslednik, još nije odlučeno. Zna se, međutim, da je predsednik veća broj 3 sudija Patrik Robinson, koji je nekada sudio bivšem predsedniku SRJ i Srbije Slobodanu Miloševiću.
Ovih dana on sluša završne reči u procesu protiv nekada prvog čoveka Srbije Milana Milutinovića i još petorice bivših državnika, vojnih i policijskih funkcionera koji su optuženi za zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.
On, prema haškim pravilima, može „slučaj Karadžić“ da dodeli sebi ili nekom od 13 sudija, koliko se nalazi u ovom veću. Među njima su imena dobro poznata našoj javnosti: sudija Ian Bonomi koji je takođe bio član veća u Miloševićevom predmetu i koji je predsedavajući u Milutinovićevom predmetu, zatim Žan Klod Antoneti, koji trenutno sudi lideru radikala Vojislavu Šešelju.
Mada u Haškom tribunalu tvrde da odluka predsednika Pokara nema nikakve veze sa Karadžićevim zahtevom, on je ovakvu odluku, sasvim sigurno, dočekao sa velikim olakšanjem. U podnesku za Orijevo izuzeće, tvrdio je da je on, kao branilac Duška Tadića, prvog Srbina koga je osudio Haški tribunal, „uticao na njegovo uslovljavanje da da teške izjave koje imaju uticaja na ostale slučajeve“.
A, prema podacima do kojih su „Novosti“ došle, Ori je 1995. godine bio Tadićev branilac,

zajedno sa advokatima Mihailom Vladimirovim, Milanom Vujinom i Krstanom Simićem. 10. avgusta te godine, branioci su žalbenom veću predali podnesak u kome su osporavali nadležnost Haškog tribunala da sudi Tadiću, i to po tri glavna osnova: da osnivanje Tribunala nije zakonito, da primat koji on ima u odnosu na domaća pravosuđa nije pravilan i da nije stvarno nadležan da sudi.
U obrazloženju svog zahteva, advokati su naveli čitav niz razloga zbog kojih Tribunal ne bi mogao da sudi Tadiću.
Pre svih, tvrdili su da njegovo osnivanje nije važeće prema Povelji UN, a da bi to bilo, morao bi da bude osnovan putem sporazuma, konsenzusom nacija ili amandmanom Povelje Ujedinjenih nacija, a ne rezolucijom Saveta bezbednosti.
- Pored toga, Savet bezbednosti ovo nije uradio u slučaju drugih područja na kojima je došlo do sukoba i možda kršenja međunarodnog humanitarnog prava - naglasili su advokati, i dodali: - Nijedno političko telo, kao što je Savet bezbednosti, ne može da osnuje nezavisan i nepristrasan sud.
Dok Robinson ne odluči pred kime će se Karadžić 29. avgusta pojaviti u sudnici i izjasniti o krivici. Kako se bliži 29. avgust, sve se više nagađa da će Karadžić ipak angažovati branioca. Mnoga imena svetske advokature bila su i igri još dok je on bio na slobodi.

Branioci

Tako su se, na primer, još u drugoj polovini devedesetih u Tribunalu pojavila punomoćja kalifornijskih advokata Edvarda M. Medvena i Tomasa F. Henlija, kao i Remzija Klarka, nekadašnjeg američkog državnog tužioca.
Ovih dana se, kako saznaju „Novosti“, u krugovima bliskim prvom predsedniku Republike Srpske sve češće pominje čuveni američki advokat Alen Deršovic, koji je, između ostalih, branio i Majka Tajsona i O’Džej Simsona.
Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik angažovao ga je u svom žalbenom postupku u kome je osporavao navode o udruženom zločinačkom poduhvatu.

PASOŠ
PREDSEDNIK Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je u četvrtak da je haški optuženik Radovan Karadžić u više navrata putovao u Hrvatsku sa pravim pasošem Dragana Dabića čiji je identitet koristio poslednjih nekoliko godina.
- Pronađen je pašoš na ime Dragana Dabića iz Rume u kome je i njegova prava fotografija i iz pasoša se vidi da je Karadžić putovao u Hrvatsku 2003. i 2004. godine, a poslednji put 6. jula 2007. godine - kazao je Ljajić agenciji Beta.
U interesu istrage Ljajić nije želeo da odgovori na pitanje gde je pasoš pronađen, niti kako je utvrđeno da je haški optuženik putovao sa originalnom Dabićenom ispravom.
- Sve okolnosti se i dalje ispituju - kazao je on.
Ljajić je ranije agenciji Beta najavio da će biti do kraja spovedena istraga o mreži pomoći i jatacima haškog optuženika Radovana Karadžića i da će biti procesirani svi koji su se ogrešili o zakon.

RAZGOVARALI KARADŽIĆ I KRAJIŠNIK
RADOVAN Karadžić razgovarao je u četvrtak sa Momčilom Krajišnikom i pristao da bude dodatni svedok njegove odbrane, potvrdio je „Novostima“ Karadžićev punomoćnik, advokat Svetozar Vujačić.
Vujačić je rekao i da je dobio uveravanja u vrhu BIA da će ova agencija zvanično saopštiti da je ona uhapsila Karadžića.
- Ne znam samo šta će reći kada je to bilo, 18. ili 21. jula - kaže Vujačić, i dodaje da provere Karadžićevog laptopa još nisu gotove.

FILA U TRIBUNALU
PRVOG predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića u četvrtak je posetio i advokat Toma Fila. U razgovoru Karadžić mu je rekao kako želi sam da se brani, ali i da ima savetnike koji će biti u sudnici.
- Rekao mi je da želi da ima i menadžera za predmet - otkriva Toma Fila u izjavi za „Novosti“ detalje razgovora. - Planira da ima kancelariju ovde u Hagu, dok bi se u Beogradu prikupljala dokumentacija za predmet. Ja sam mu predložio da angažuje advokata Vladu Petrovića, a on je najavio je da će pisati nove prigovore.

PORODICA ČEKA VIZE
EVROPSKA unija bi trebalo da ukine zabranu putovanja članovima porodice Radovana Karadžića, kojima su vraćeni pasoši, ponovljeno je u četvrtak u Briselu.
Procedura zvaničnog ukidanja zabrane je započeta, ali još nije završena, tvrde zvaničnici EU. Oni objašnjavaju da su pasoši vraćeni iz humanitanih razloga, i da će porodica početkom septembra moći da poseti Radovana Karadžića u Tribunalu.
Pasoši su Karadžćima uzeti u januaru zbog sumnje da su pomagali Karadžiću dok je bio u bekstvu.

Bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić danas je ponovno odbio iznijeti svoju obranu pred Sudom u Haagu. Time se, prenose svjetske agencije, već drugi put odbio izjasniti o krivnji, zbog čega je, prema sudskim pravilima, sudac u zapisnik unio da se Karadžić izjašnjava da nije kriv.

- Mogu li vas držati za riječ... da nisam kriv - upitao je suca Karadžić, koji se također ponovno odrekao čitanja optužnice, kao i prava na odvjetnika.

- Ne zanima me čitanje optužnice dok ona ne bude izmijenjena i dopunjena - rekao je Karadžić te podsjetio da je haaško tužiteljstvo najavilo izmijenjenu optužnicu. Također je osporio nadležnost suda.

- Ovaj se sud lažno predstavlja kao sud međunarodne zajednice, a zapravo je sud NATO-a. Ja sam prestao koristiti lažno ime i mislim da bi to svi trebali učiniti - rekao je Karadžić i napomenuo da je savez bio spreman ‘likvidirati ga’. Karadžić se nije izjasnio ni na pitanje kako se izjašnjava po svakoj od točaka optužnice. Umjesto tog rekao je da ga zanima što je s njegovim podnescima u kojima je izrazio sumnju o tome je li taj sudski proces uopće moguć.

- To su stvari koje me ozbiljno sprečavaju da se izjasnim - istaknuo je Karadžić. Što se tiče njegovih podnesaka, Karadžića su podsjetili da ih je do sada podnio 10, napominjući da je statusna konferencija o podnescima zakazana za 17. rujna.

Tužitelj Alain Tieger izazvao je čuđenje suca Bonomyja zbog vremenskog okvira traženog za izmijenjenu optužnicu te ga podsjetio da je prva optužnica podignuta prije osam godina.

- Nadam se da znate koliko je ovaj predmet važan za ovaj sud. To me zaista iznenađuje - rekao je sudac Bonomy, na kojeg se upitom hoće li Sud po pitanju vremena i prema njemu biti “jednako darežljiv” nadovezao i Karadžić, koji nakon objelodanjivanja materijala može u roku od 30 dana podnijeti podnesak kojim osporava nadležnost Haaškog tribunala.