|
| Obama: Klintonova neće okončati rat |
| 20. mart 2008. | 06:29 -> 14:35 | Izvor: B92, Beta, Tanjug |
Vašington, Beograd, London -- Petogodišnjica američke invazije na Irak postala je glavna tema u predsedničkoj kampanji.
 |
| Barak Obama (FoNet) | Kandidati za nominaciju u redovima demokrata, Barak Obama i Hilari Klinton, međusobno se optužuju za neodlučnu spoljnu politiku i za militarizam. Pet godina posle napada na Irak u kome je svrgnut režim Sadama Huseina, kandidat u trci za demokartsku nominaciju Barak Obama zahteva momentalni prekid rata i povratak trupa.
On tvrdi da njegova konkurentkinja Hilari Klinton vodi ratnohuškačku politiku, i da želi da ostane "vrhovni komandant".
"Senatorka Klinton tvrdi da je uz senatora Mek Kejna prošao test za Vrhovnog komadanta. I to ne zato što ona zna, nešto nego zato što je provela godine u Vašingtonu. Ona je to već rekla kada je glasala za rat na osnovu neprijatnih iskustava u Pensilvanija aveniji. Ali, tu je caka, jer u ovoj zemlji postoji raskorak između retorike onih koji tvrde da su za jaku nacionalnu bezbednost, i posledica koje se umnožavaju zbog njihovih grešaka", kazao je Obama.
Klintonova kaže da su istupi njenog protivkandidata "neamerički", i da on želi da vodi neodlučnu politiku, koja bi ugrozila moć Sjedinjenih Država.
"Postoji opasnost da se iz demokratskog procesa isključe glasovi dva i po miliona ljudi koji su glasali za mene. Mislim da je to loše, i iskreno to je neamerički, i nedopustivo. Senator Obama strastveno govori o oduzimanju moći američkom narodu. Danas apelujem da na takve reči odgovorimo akcijom", kazala je Hilari Klinton.
Sa druge strane aktuelni predsednik Džordž Buš i dalje zahteva da se nastavi borba protiv Al Kaide, i da se za taj cilj ne smeju štedeti sredstva.
"Ova operacija je preokrenula situaciju u Iraku. Otvorila je vrata strateškim pobedama u velikom ratu protiv terorizma. Za teroriste je Irak trebalo da bude mesto u kome Al Kalida okuplja arapske mase da bi se izbacili Amerikanci. Umesto toga, Irak je mesto gde Arapi i Amerikanci izbacuju Al Kaidu. U Iraku prvi put vidimo veliki arapski ustanak protiv Osame Bin Ladena i njegove mračne ideologije i ubilačke mreže. I to ne sme da se previdi", kazao je Buš.
Dok je Buš obećavao pobedu, ispred Bele Kuće se demonstriralo.
Okupljeni su zahtevali povlačenje trupa iz Iraka.
Prema njihovom mišljenju, to može da se desi samo ako se sa vlasti povuče Buš.
"Ja nemam problem sa vojskom. Imam problem sa Džordžom Bušom, a mislim da Džordž Buš gura u smrt oficire i vojnike", kazao je jedan demonstrant.
Tokom pet godina okupacije Iraka, poginulo je ok 4000 američkih vojnika, i preko 60 hiljada Iračana.
Mekejn: Podrška izraelskoj akciji
Američki senator Džon Mekejn, republikanski kandidat za predsednika SAD, izjavio je da on shvata oštar odgovor Izraela na palestinsku raketnu vatru iz pojasa Gaze.
"Ni jedna zemlja na svetu ne može biti napadana neprestano bez da odgovori," rekao je Mekejn nakon obilaska pograničnog izraelskog grada Sderota, česte mete raketnih napada palestinskih ekstremista, u pratnji izraelskog ministra odbrane Ehuda Baraka.
"Činjenica je da ja dolazim iz pogranične države i kada bi raketirali moju državu mislim da bi građani zagovarali vrlo žestok odgovor", rekao je senator iz Arizone.
On je, međutim, izrazio sumnju da bi se bliskoistočni mirovni sporazum mogao postići do kraja ove godine, kako je dogovoreno u novembru na skupu u američkom gradu Anapolisu.
"Nisam siguran da li će to uspeti u tom periodu," kazao je Mekejn, ali je dodao da je uveren da administracija sadašnjeg američkog predsednika čini sve da se to ostvari.
Od početka rata poginulo 3.992 vojnika
U iračkoj provinciji Dijala danas je poginuo jedan američki vojnik prilikom prevrtanja vozila čime je broj vojnika SAD koji su poginuli od početka rata pre pet godina porastao na 3.992.
Od početka invazije na Irak 20. marta 2003. poginulo je 175 britanskih vojnika, dok je među ostalim trupama koalicionih snaga poginuo 134 vojnik.
Procenjuje se da je poginulo između 4.900 i 6.375 pripadnika iračkih snaga bezbednosti, a civila između 82.249 i 89.760.
Nema pouzdanih podataka koliko je poginulo pripadnika vojske režima Sadama Huseina.
| |
