– Ko si ti mladiću?

– Đorđe, ja sam pecaroš, fišer!

Dijalog se vodio davne 1814. godine na obalama mora oko Filadelfije između mladog srpskog doseljenika i lokalnog policajca. Izgovorivši jedinu reč koju je znao na engleskom, Đorđe Šagić, došljak iz Vovodine, zapisan je u američku policijsku beležnicu kao Džordž Fišer.

– Bilo je Srba na američkom kontinentu i pre Đorđa Šagića. Izvesni Jovan Mišković je davne 1740. brodom stigao u Kaliforniju i tu proveo punih pet godina. A potom je došao i Vule Jelić s porodicom iz Boke Kotorske. Međutim, Đorđe Šagić ili Đorđe Ribar je u Imigracionom birou zvanično registrovan kao prvi Srbin useljenik u Ameriku – piše Slavković.

– Đorđe Šagić je najistaknutiji Srbin u SAD. Poznatiji i cenjeniji od Nikole Tesle i Mihaila Pupina. On je čovek s osam imena, četiri žene, mason, koji je u grob odneo sve svoje najveće tajne – kaže Slavković.

– Đorđe se ukrcao kao "otkupljenik", jer nije imao novaca za kartu. U to vreme, kapetan broda je praktikovao da, ukoliko ima slobodnih mesta na brodu, prima i one koji nemaju para da kupe kartu, s tim da ih kad stigne do odredišta, "proda" onome kome su potrebni radnici i koji je spreman da kapetanu broda plati kartu za njih. Šagić je sa još dvojicom uspeo da pobegne s broda pre nego je prispeo u luku u Filadelfiji i pridruži se ribarima koji su na obali pecali. I tada ga je policajac legitimisao – kaže Šagićev biograf Aleksandar Slavković.

– Odlazeći u Teksas, koji je tada pripadao Meksiku, moj čukundeda nije ni slutio da će tamo ostati punih dvadeset godina. I nije ni slutio da će u Americi imati čak 23 zanimanja – priča nam Šagićev čukununuk Lari Malete iz Hjustona, koji i danas čuva porodične uspomene na Džordža Fišera.

U oktobru 1835. godine, Fišer se već nalazi u Nju Orleansu kao sekretar Hoseu Meksiji, s kojim je organizovao pokret protiv centralističke vlade. Kako taj bunt nije uspeo, Šagić se zaposlio kao generalni komesar i sekretar ekspedicije za Tampiko – priča nam Lari Malete.

Napustio je Meksiko i u glavnom gradu nove američke države afirmisao se kao trgovac i advokat. Ima i dokumenata koji pokazuju da je bio član gradskog odbora Hjustona, a 1843. je radio kao major u miliciji Teksasa. Jer, Đorđe Šagić je bio učesnik u ratu između Amerike i Meksika 1846–1848. godine i izveštač u američkom građanskom ratu 1861–1865.

U hjustonskom muzeju postoje pisma prepiske Džordža Fišera s američkim političarima o statusu Teksasa. Koliko je Đorđe Šagić uvažena ličnost Teksasa, govori i činjenica da se u hjustonskom muzeju čuva jedan njegov veliki portret.

– Za Šagića se tvrdilo da je srpski mason koji je od masonerije u Nemačkoj dobio zadatak da ode u Meksiko i uvede, prvo hrišćanstvo, a potom i slobodno zidarstvo. Sam Šagić, dok je živeo u Meksiku, govorio je da je rođen u Beogradu, u Srbiji. Ali, dok je boravio 1825. godine u Meksiku i Teksasu, koji je bio u to vreme deo meksičke države, osnovao je prvu masonsku ložu "Yorkions". Četiri godine kasnije, Fišer je stekao meksičko državljanstvo, a 1830. postao "ayuntamiento" grada San Felipea. Funkciju direktora carine u luci Galveston obavljao je do 1832. godine. Za jednog doseljenika iz Evrope to je bila munjevita karijera, koja nije mogla da se objasni samo intelektualnim sposobnostima ovog Srbina – kaže Aleksandar Slavković.

– Moj čukundeda je umro je 11. juna 1873. godine u San Francisku. Tog dana su zastave na svim konzulatima bile spuštene na pola koplja. Uz veliku pogrebnu pratnju, sahranjen je na groblju "Laurel Hill", pored četvrte supruge Karoline H. Fišer. Ostali članovi naše porodice sahranjeni su na groblju u Misisipiju. Kad je zemljotres 1904. pogodio San Francisko, to groblje je potonulo, a spomenici su polomljeni. Zato su posmrtni ostaci mog čukundede Džordža Fišera i čukunbabe Karoline 1946. godine premešteni u predgrađe Kipres Lon memorijal park. Na tom groblju je podignut i spomenik prvim doseljenicima i pionirima Kalifornije. A na spomeniku se nalazi i ime mog čukundede – kaže ponosno njegov čukununuk Lari Malete, koji živi u Hjustonu.