USA
| Svet (sve vesti) |    | ||||
Američki predsednik Džordž Buš postavio je neslavni rekord: njegovo predsednikovanje ne odobrava 69 odsto anketiranih Amerikanaca, što je najveći procenat u poslednjih 70 godina, koliko američki institut Galup ispituje javno mnjenje. Prema rezultatima zajedničke ankete američkog dnevnika "USA Today" i instituta Galup, samo 28 odsto Amerikanaca odobrava Bušov rad. Za američkog predsednika možda najneprijatniji zaključak istraživanja je taj da 69 odsto ispitanika smatra da je ceo njegov mandat bio neuspešan, dok pozitivne ocene daje samo 27 odsto anketiranih, preneo je radio Slobodna Evropa. Buš je imao "sumorni rejting" tokom gotovo celokupnog drugog mandata i stepen odobravanja njegovog rada nikada nije prelazio 50 odsto do maja 2005. godine da bi od septembra 2006. godine stalno bio ispod 40 odsto. Stopa neodobravanja Bušovog rada najviša je za bilo kojeg američkog predsednika još od predsednikovanja Frenklina Ruzvelta (1933-1945). Raniji "neslavni" rekord, sa 67 odsto "negativnih poena" držao je Hari Truman u anketi od januara 1952. godine, u vreme američko-korejskog rata. Bušov rejting je pogoršan usled "kolapsa optimizma vezano za (američku) ekonomiju", ocenio je politički analitičar Univerziteta Viskonsin-Medison Čarls Frenklin. Takvi loši rezultati su i posledica povećanja cene benzina i talasa beskućnika što je podgrejalo agoniju anketiranih. Međutim Buš je u za svoja dva mandata imao i period kada je registrovan najveći procenat odobravanje njegovog rada, posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine kada je tadašnji predsednik SAD imao 90 odsto podrške. U najnovijim istraživanjima procenat Amerikanaca koji misle da je invazija na Irak bila greška porastao je na 63 odsto, što je takođe svojevrstan rekord Bušove politike. "Predsednik razume da su rat i ekonomska recesija ojačali stepen javnog neodobravanja, ali da se situacija u Iraku popravlja i ekonomija je na pragu velikog osnaženja usled primene državnih snimulativnih mera", rekao je potparol Bele kuće Skot Stanzel. Primetno je da ocene Bušovog predsednikovanja drastično razliku u odnosu na stranačku pripadnost, pa tako Bušovu poltiku odobrava 66 odsto republikanaca, dok 32 njih ne odobrava, da bi neodobravanje bilo gotovo potpuno među demokrata - čak 91 odsto. Među politički neopredeljenim biračima 23 odsto odobrava, a 72 anketiranih Amerikanaca ne odobrava politiku koju vodi njihov predsednik.
U Francuskoj, niko kao De Gol General Šarl de Gol je najpopularniji, a Nikola Sarkozi najnepopularniji francuski predsednik u poslednjih pola veka. Prema istraživanju koje je objavio dnevnik "Parizijen", De Gol, koga Francuzi pamte kao političara koji je izvojevao ne samo pobedu u Drugom svetskom ratu, već i nezavisnost zemlje od NATO-a i SAD, najbliži je srcu Francuza, dok je Sarkozi, atlantista i pobornik povratka Francuske u NATO, na dnu liste. Čak 88 odsto Francuza smatra da je De Gol dobro predstavljao Francusku, dok samo 40 odsto to isto smatra za Sarkozija. Većina, 53 odsto, anketiranih veruje da sadašnji predsednik ne vodi zemlju na pravi način. Godinu dana po stupanju na čelo države, Sarkozi je ispod svih drugih francuskih predsednika Pete republike, čiji je osnivač 1958. godine bio De Gol. Fransoa Miteran je po popularnosti odmah iza De Gola, sa 74 odsto pozitivnih glasova, a slede Žorž Pompidu (69 odsto), Žak Širak (66 odsto) i Valeri Žiskar Desten (56 odsto). Istraživanja javnog mnjenja koja su zapljusnula medije proteklih dana, na godišnjicu Sarkozijevog stupanja na vlast, pokazuju da je velika većina Francuza nezadovoljna njegovim rezultatima. Oko 60 odsto ispitanih ocenjuje da je početak Sarkozijevog petogodišnjeg mandata neuspešan, prema anketi koju je objavio dnevnik "Liberasion", dok je istraživanje nedeljnika "Pari-mač" još alarmantnije za predsednika, jer 72 odsto anketiranih dovode u pitanje rezultate njegovog rada. Uzrok razočarenja su neispunjena obećanja iz predizborne kampanje o raskidu sa dotadašnjim načinom upravljanja državom, naročito u oblasti ekonomije, i povećanja životnog standarda. Osim toga, uzrok razočarenja je promena imidza predsednika, od energičnog i modernog političara, koji poštuje tradiciju, kakav se predstavio u kampanji, do skorojevića sa životnim stilom novih bogataša. Istraživanje "Parizijena" je pokazalo da se godinu dana po odlasku sa vlasti Širaka, koji je na kraju drugog mandata uživao najmanju popularnost u 40 godina dugoj političkoj karijeri, javlja izvesna nostalgija za njegovim vremenom, u kontekstu kritike upućene sadašnjem predsedniku. (Tanjug/MONDO) | |||||
Prošle nedelje je do mene stigla šokantna vest 
o gašenju, odn. bankrotstvu (!!!) tzv. International Association of Jazz Educators, čije je sedište u Manhattanu - ali ne ovom, već malom mestu u Kansasu koje nosi isto ime (link: http://www.iaje.org/ ) .
Kažem, "šokantna vest", ne toliko što se ja lično osećam uskraćenim zbog prestanka rada ove asocijacije, već zato što je u svetu muzičke umetnosti i kulture, uopšte, džez nešto najvrednije što je Amerika dala svetu. Džez nije samo jedan od mnogih muzičkih žanrova, a la rap, hip-hop, rock and roll, pop, R&B, soul, fusion...itd...itd., već se radi o krajnje ozbiljnoj vrsti muzike koja je u istom rangu sa tzv. "klasičnom muzikom". Duke Ellington je kao autor potpuno ravnopran, ako ne i "jači" od jednog Mozarta (ako Brane pročita ovo, nadrljao sam! 
). Armstrongovi snimci načinjeni u Chicagu, davne 1926. godine, su revolucionarni u istom smislu u kojem je L.V.Beethoven revolucionarno unapredio zapadni muzički vokabular (pogotovo forme sonate i simfonije) na prelasku iz 18. u 19. vek.
). Armstrongovi snimci načinjeni u Chicagu, davne 1926. godine, su revolucionarni u istom smislu u kojem je L.V.Beethoven revolucionarno unapredio zapadni muzički vokabular (pogotovo forme sonate i simfonije) na prelasku iz 18. u 19. vek.Ali, sve i da džez nije toliko značajan kao sama muzička forma, meni je, kao rodjenom Evropljaninu, ne-shva-tlji-vo da ova država ne pokazuje nikakav interes da zaštiti i sačuva sopstvenu kulturu, odn. sopstvenu umetničku tradiciju ! Mislim da bi ovako nešto bilo nezamislivo u bilo kojoj zemlji Evrope. Možete li, uostalom, zamisliti da u Italiji bankrotira nekakvo udruženje za proučavanje istorije opere? Ili, da u Nemačkoj država ne pomeri niti mali prst, a da, recimo, Udruženje za negovanje Beethovenove muzike ne može da plati račun za struju u prostorijama koje koristi??? Da u Grčkoj ukinu Akademski krug za proučavanje antičke mitologije (grčke, naravno)???!
Ja sam svestan da je ovde mantra da država ne treba da se meša u živote gradjana. To je uostalom jedan od ideoloških temelja na kojima počivaju USA, još od 1787 (godina kada je zvanično usvojen Ustav). ALI, ljudi moji, ovde se radi o zaštiti nacionalnog blaga, nacionalne kulture...???!!!
Jesam... ostrašćen sam, ljutit, i sve što već ide uz to. Ali, iznad svega, potpuno sam zbunjen! Ne mogu da verujem!
What are they thinking???
Čuo sam to baš jučer na NPR, imali su podulji prilog o tome, i naravno prvo sam se tebe sjetio i mislio kako ću te u birtiji pitati o tome...
Navodno je to bila privatna organizacija, pa valjda zato država nema ništa s time. A drugo, ne radi se baš o tome da nisu mogli platit račun za struju, nego o nizu godina poslovanja s gubitkom i manje nego pametnih odluka. Kao, odlučili imati godišnju konvenciju u Torontu, i time si smanjili broj sudionika na 40%, jer ostali uglavnom nisu mogli doć do pasoša u roku, a koji po novom treba i za Kanadu... I sve takve neke stvari.
Najbolji mi je bio zaključak na kraju, kao normalno da se to dogodilo kad su u upravnom odboru sjedili umjetnici i glazbenici, a ne financijeri i advokati. Još jedan dokaz da radničko samoupravljanje ne funkcionira.
I naravno, na kraju su spomenuli da već dosta ljudi gleda kako bi se ustanovilo nešto što će IAJE zamijeniti.
Navodno je to bila privatna organizacija, pa valjda zato država nema ništa s time. A drugo, ne radi se baš o tome da nisu mogli platit račun za struju, nego o nizu godina poslovanja s gubitkom i manje nego pametnih odluka. Kao, odlučili imati godišnju konvenciju u Torontu, i time si smanjili broj sudionika na 40%, jer ostali uglavnom nisu mogli doć do pasoša u roku, a koji po novom treba i za Kanadu... I sve takve neke stvari.
Najbolji mi je bio zaključak na kraju, kao normalno da se to dogodilo kad su u upravnom odboru sjedili umjetnici i glazbenici, a ne financijeri i advokati. Još jedan dokaz da radničko samoupravljanje ne funkcionira.
I naravno, na kraju su spomenuli da već dosta ljudi gleda kako bi se ustanovilo nešto što će IAJE zamijeniti.
I am going to space, and when I come back I have to pick up poodle crap.
- Najnovije
- Najčitanije
Zambija u sudačkoj nadoknadi do boda protiv Malija
46 min•Nogomet
Damir Milačić podnio ostavku, Alkar traži novog trenera
1 sat•Košarka
Jasna Đoković najbolja igračica u izboru kapetanica
1 sat•Nogomet
Goce Sedloski novi izbornik Sjeverne Makedonije
2 sata•Nogomet
Raspadori se nije naigrao u Atleticu, mogao bi se vratiti u Serie A
2 sata•Nogomet
McGrath do pobjede u Alta Badiji, Kolega pao u poretku
3 sata•Zimski sportovi
Guardiola: 'Kad se igrači vrate, provjerit ću jesu li dobili na težini'
3 sata•Nogomet
SuperSport HNL nominacije: Tražimo one najbolje za kraj 2025. godine!
6 sati•Nogomet
Athletic Bilbao uz dosta defenzivnih problema dočekuje neugodni Espanyol
7 sati•Nogomet
Fulham nakon bolnog ispadanja u EFL kupu dočekuje sve bolji Dycheov Forest
8 sati•Nogomet
Zambija u sudačkoj nadoknadi do boda protiv Malija
46 min•Nogomet
Guardiola: 'Kad se igrači vrate, provjerit ću jesu li dobili na težini'
3 sata•Nogomet
Toni Fruk igrač godine po izboru kapetana SuperSport HNL-a
5 sati•Nogomet
Kronologija: Rijeka slavila protiv Gorice na Rujevici
1 dan•Nogomet
Carević: 'Tri minute nadoknade nisu normalne, a Rijeka nije imala izrazite prilike'
21 sat•Nogomet