Dvijetisuće i neke umro Ivo Sanader, bivši premjer Hrvatske i Dolazi do Svetog Petra.
Ovaj ga mrko pogleda i reče; uuu tu kod tebe ima svega i svačega. Čini se da ti pakao ne gine.
Sanader počne kukat da to nije u redu i Petar pristane izać mu u susret.
Evo ovako ćemo.Ideš u čekaonicu,čistilište: Tu će te posjetit netko od onih koji su u raju i ako ti daju nešto s čim možeš pred Boga čist razmislit ću da te pustimo u raj.
I tako Ivo sjedi i čeka kad netko otvara vrata i ulazi, žena poprilično vedra. Prepoznao ju Ivo pa veli: Ooooo pa to si ti Indira Ghandi.
E moj Ivo, šta će s tobom biti, uzvarti Indira Sanaderu i objasni ukratko. Vidiš da bi ušao u raj moraš imati dobro srce ili dobru dušu. Uh, uzdahne Ivo, pa zar nemam. Ma ni blizu odgovori Indira i veli; a šta ćemo sad?
Kaže Ivo; pa ništa daj mi svoje srce i rješen problem:
Ne mogu kaže Indira, ja sam srce ostavila svome narodu!
Pa daj mi onda dušu, uporan je IVO!
Ne mogu, nemam, ja sam i dušu ostavila svome narodu!
Nastane tajac ne zna Ivo šta da više traži kad mu Indira predloži: Pa kad smo već tu di jesmo da to iskoristimo dok sam tu. Evo mogu ti dat jedino pičke, da ti olakšam pred put u pakao!
Na to će Ivo njoj. A šta ću s tvojom pičkom kad sam ja kurac ostavio svome narodu!
[uredio Luburić - 20. veljače 2015. u 14:39]