Čovjek hoda pustinjom i skapava od žeđi. Naiđe na oazu i u njoj zdenac s
vodom. Nagne se nad zdenac, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i
taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se, kad
pred njim prekrasna brineta. Raskoš ženske ljepote i putenosti.

"Ja sam sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reče mu
maznim glasom.

"Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti." - odgovori joj
čovjek smeteno.

"Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim. Ovo
je oaza moga muža!" - priprijeti mu.

I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna. On se požudno
okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je
navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim
prekrasna crnka. Raskoš ženske ljepote i putenosti.

"Ja sam druga sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reče
mu maznim glasom.

"Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti!" - odgovori joj ne
vjerujući da mu se to događa.

"Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo
je oaza moga muža!" - priprijeti mu.

I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna. On se požudno
okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je
navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se čovjek - kad pred njim
SULTAN.

"Otkud toliko drskosti kod tebe, bijedniče ništavni ? ? Upadneš u
MOJU oazu, poševiš MOJE žene, i k tome želiš piti MOJU vodu ! ! "

Čovjek se prenerazi ne vjerujući sto mu se događa. Ispriča sultanu
što se zbilo i zamoli ga za oprost.

"Oprostit ću ti pod uvjetom da se popneš na onu dinu!", pokaže mu
dinu udaljenu dobrih pedesetak metara, "i da prdneš tako da te mogu odavde
čuti!" - postavi mu uvjet sultan.

Čovjek ode do dine, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je
gromoglasno i sultan ga je dobro čuo.

"Nisam se nadao da je netko sposoban za to. Slobodan si!" -
impresionirano reče sultan.

"Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode!" -
zahvalno reče čovjek.

"Aaaa, ne ! ! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!" - reče
sultan.

"Ali ne popijem li vodu umrijet ću, smilujte se!!" - zavapi čovjek.

"U redu. Vidiš onu drugu dinu?" - pokaže mu dinu udaljenu barem
stotinjak metara - "popni se na nju i prdni iz sve snage tako da te svi u
oazi čujemo. Dat ću ti i devu i vodu!" - naloži mu sultan.

Ode čovjek, popne se na dinu, napne se i zadnjim atomima snage
prdne. ČUDO ! ! ! ! Čuli su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, dade
devu i dozvoli uzeti vodu. On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu,
prinese vodu ustima,
i taman kada je navlažio usnice, netko ga potapša po ramenu.


Okrene se čovjek, otvori oči, kad nad njim stoji Saborski redar, i
potiho mu kaže:

"Oprostite, gospodine zastupniče, ali . . zaspali ste na
sjednici i strašno glasno prdite . . . . ! !"