Pošte je Vile prozvao nas matorane, evo nekoliko nepovezanih sećanja glede "slučaja AA":
- Mislim da ključni faktor u izručivanju iz USA nije bila "uspješna vanjska politika nesvrstane i neovisne SFRJ", već stanoviti Gosn Wiesenthal i njegov office u Beču! Jer, naše vlasti su tražile od SAD izručenje AA još tamo 1950 i neke, na šta su Ameri tada, a i kasnije, ladno odgovarali šutnjom (predizbornom?). Tek kada se u čitavu stvar umešao Simon Dubya je Washington ozbiljno počeo razmatrati čitav slučaj i - ekspresno deportovao Artukovića jednoj "komunističkoj zemlji", što mislim da je bio presedan u njihovoj spoljnoj politici.
Štaviše, moje je mišljenje da su naše vlasti i pogotovo naše sudstvo bili zatečeni sasvim neočekivanom odlukom US State Departmenta!
- Zvanična bgd štampa ("tisak") je izručenje AA propratila slavljeničkim naslovima i napisima (dakako, "Veliki uspeh jugoslovenske spoljne politike i veliko priznanje našem rukovodstvu i Titovoj politici nesvrstanosti", itd., itd.). Medju običnim svetom, medjutim, sećam se da je vladala nekakva čudna indiferentnost. Uglavnom su preovladavali komentari tipa, "pa gde su našli sad da ga razvlače kad je već pred smrt" i sl. ! Stvarno se sećam da je bilo dosta ljudi koji su gotovo sa sažaljenjem propratili čitav taj cirkus.
- Obzirom da je izručenje AA došlo nenadano za nas, čitavo sudjenje je bilo prilično amaterski odradjeno, sa elementima farse (ponovo pročitati Kaubojev komentar!). Bilo je tu potpuno irelevantnih svedočenja koja zaista nisu imala ama baš nikakve veze direktno sa Artukovićem, nego je on više tu predstavljao nekakav simbol (ostareo i istrošen) NDH i "U" režima kojima se zapravo sudilo. Sećam se da sam, potom, čitao nekoliko članaka u US štampi (Time, Newsweek, NY Times), kao i "pisma uredništvu" u kojima su bile upućene ozbiljne kritike na račun YU pravosudja.
Sve u svemu, bejaše to jako čudan slučaj, "u svakom pogledu".