Ne, nema šparoga. Ja samo beren višnje. Jebiga, odbili su me breskvari..

a kada dolazi sezona rogacha? cuo sam da je to rasprostranjena 'vochka' dole kod vas.

ako triba posla, ima kod mene dvi smokve koje treba obrat...

Smokvica je neobrana, nima kega da je bere, prigiba se zeeeemlji graaanaaaa...

. . . slomiće se o' neveereee

Negdje sam pročitao, i to na engleskom, kritički osvrt na ovu pjesmu koja je opisana kao tipično dalmatinska.  Naime, treba obrat maslinu, ali nikog nema da to obavi jer svi drugi tipično dalmatinski sjede i pjevaju o tom kako nema nikog za napravit posao.

Mene više osevdaši kad dođe ono zanavik je pape zaspa...

Taj dio je i meni srcedrapateljan!

ajd, ne bogohulite, pjesma ne govori o nikakvoj lijenosti nego o žaljenju za ocem koji je brao masline.

Eto već je lito dana, i skoro će zima
Prigiba se zemlji grana, a dice još nima
Zaplakali škoji bili i sunce već blidi
Makina ka vitar cvili, a suza se cidi

Za navik je pape zaspa
Samo želja još je budna
Budit ću ih prije zore
Željo moja uzaludna

Maslina je neobrana
Nima koga da je bere
Prigiba se teška grana
Slomit će se od nevere

al, mogla bi gazdarica kod mene u smokve. lakše ih je brat nego višnje. a i samo su dvi! masline mi nisu nešto urodile...