montenegro airlines ponudio svim povrijedjenima koji zbog daljeg lijecenja trebaju da idu srbiju ili inostranstvo besplatne avio karte.

sve troskove sahrana i lijecenja snosice zeljeznica crne gore.

beerhunter.gledao sam spisak poginulih i nisam primjetio da ima troje djece iz podgorice sa istim prezimenom.ima li gdje spisak na netu?

vidim cabarkape sa malog brda ali nema podataka za zensku osobu pa se ne vidi u kom su srodstvu.ima i ovi nesrecnici iz bara.valjda brat i sestra kuc.

 

 

 Ne znam tacno o kome se radi, ali kazu da je istina.  iskreno se nadam da nije.Citao sam o decku (pise ime i prezime) koji je mobtelom zvao majku i rekao kako ce svi izginuti. Uzas. Iako nije neka utjeha, ali zaista je sjajno sto je skupljen toliki novac i sto ce tim ljudima biti omoguceno da se sto prije oporave. Ne treba zaboraviti da je u KBC-u jos puno onih koji su u kriticnom stanju

Preživela nesreću pa rodila sina

Sedamnaestogodišnja Grozdana Selimović, koja je preživela nesreću, naporima spasilaca je brzo prebačena posle nesreće u podgorički KBC i odmah po prijemu se porodila. Ova mlada žena koja je pretrpela povrede, donela je na svet muško dete teško 2,470. kilograma. Dete je medicinski zbrinuto, i lekari čine sve kako bi sprečili posledice koje mogu nastupiti kasnije prilikom razvoja deteta. Beba je pretrpela šok kao i majka, i ima izvesne povrede na glavi. Prema rečima lekara vitalni organi funkcionišu i stanje bebe je stabilno, ali se ne zna kada će napustiti bolnicu.

 

 ajkula, bio sam danas sa nekim kolegama iz slobodne dalmacije. Vodio ih da slikaju mjesto nesrece. Kad tamo, ekipa NTV Montena sletjela sa puta. Bilo i povrijedjenih, medju njima i Marko Novakovic

 da vidio sam na vjestima.7 povrjedjenih bilo.bas je neka djevojka,valjda novinaraka pricala za vijesti.crna kratke kose djevojka.mladja.

Evo clanka iz Jutarnjeg Lista...

Katastrofu su ublažila stabla Piše: Lidija Crnčević
Foto: Mateo Rilović

---

Da vagone u prevrtanju nisu zaustavila debla na obroncima, vlak bi pao u ponor kanjona Morače i tako stravičnu nesreću možda nitko ne bi preživio

Kćerka mi je teško ozlijeđena, smrskan joj je cijeli grudni koš, a u bolnici mi nisu dopustili da je vidim. O supruzi ništa ne znam. Rekli su mi da nije u bolnici ni u mrtvačnici. A trebala je danas biti na pregledu kod liječnika; kći ju je pratila, baš se oporavila od bolesti stomaka - ispričao nam je u suzama 60-godišnji Pavle Šćepanović iz Kolašina.

Pavle je pokleknuo pod tragedijom koju proživljava s ostalom rodbinom unesrećenih u željezničkoj nesreći u Bioču, blizu Podgorice. Brat njegove nestale žene skriva pogled od kamera i novinara. Pokušava krišom obrisati suze. Njih dvojica ostali su na mjestu nesreće u kanjonu rijeke Morače i nakon što ga je napustilo tridesetak pripadnika Interventnog voda jučer oko 11.30 sati, nakon spašavanja putnika koje je trajalo od jučer u 16 sati.

Taj se datum u Crnoj Gori, koja je danas počela trodnevno žalovanje, bilježi kao dan najteže nesreće koja se ikada na ovim prostorima dogodila. Pripadnici Interventnog voda rekli su nam da je ovo dosad najteža akcija u kojoj su sudjelovali. Nisu mogli više ništa učiniti, a o sudbini dvoje putnika iz vlaka tada se još ništa nije znalo.

Najveća tragedija u Crnoj Gori

Potraga za preživjelima nastavljena je jutros odmah nakon svitanja. Iako je na mjestu nesreće bilo prisutno stotinjak ljudi, tišina je bila zastrašujuća. Četrdeset i četvrta žrtva izvučena je oko 10 sati, a pretpostavlja se da se ispod vagona nalazi još jedno ili dva tijela osoba koje se vode kao nestale. Klinički centar Crne Gore identificirao je do sada tijela 40 od ukupno 44 poginula putnika, izjavio je jučer kasno popodne ministar zdravlja Miodrag Pavličić, dodajući da među njima nema stranih državljana. Pavličić je rekao da je ukupno hospitalizirano više od 200 putnika, od kojih je 32 djece koja su smještena u Institutu za bolesti djece, te da je jutros na kućnu njegu otpušteno 14 osoba, a tijekom noći 68. U kritičnom je stanju 13 pacijenata, a tri su smještena u Institut za bolesti djece.

Kobni propust kočničara

Do trenutka tragedije vagonima su odjekivali glasovi više od stotinu djece koja su se vraćala sa skijanja u Kolašinu.

- Željeznička nesreća kod Bioča najvjerojatnije se dogodila zato što strojovođa i vozno osoblje nisu u potpunosti poštovali predviđene procedure koje su trebale zaštititi vlak od samopokretanja - priopćili su jučer iz uprave Željeznice Crne Gore. Izvršni direktor Prijevoza Željeznica Crne Gore Momčilo Rakočević tvrdi da je vlak, iako star 20 godina, bio potpuno ispravan jer je remontiran u lipnju prošle godine i otada je prešao svega 50 tisuća kilometara. Prema rekonstrukciji nesreće, napravljenoj u Prijevozu Željeznice, vlak se pokvario na oko 800 metara od stanice u Bratonožićima (stanica prije Bioča) do koje se normalno kretao.

Vladimir Šeks uputio izraze sućuti predsjedniku Skupštine Crne Gore

- Vlak je na toj stanici stajao 25 minuta zakočen, ali tada nisu zategnute ručne kočnice kojih ima četiri, po jedna u svakom vagonu - rekao je Rakočević. Od mjesta zaustavljanja do mjesta iskliznuća iz tračnica vlak je prešao nepunih 14 kilometara. Dogodila se katastrofa koja bi bila i veća da vagone u prevrtanju nisu zaustavila stabla na obroncima, pedesetak metara ispod tračnica.

 - Da su se okrenuli još samo jedanput, završili bi u koritu rijeke. A tada bi... - ne dovršava rečenicu Sreten Vuksanović, čija je kuća najbliža mjestu nesreću. On se prvi, trčeći, popeo uz brdo, a prizor koji je ugledao neće zaboraviti dok je živ.

Užasavajući prizori

- Ta slika će me pratiti cijeli život. Zaledio sam se vidjevši mrtva tijela ispalih putnika, razbacane stvari, čuvši jauke, krikove, zapomaganja žena i krv, krv koja mi se činila da je obojila sve oko mene. Nikada neću zaboraviti djecu i njihove oči ispunjene strahom. Samo sam im viknuo da me slijede. Pokazao sam im kako će doći do moje kuće. Želio sam ih što prije maknuti iz tog pakla - priča Vuksanović.

Kroz kuću u kojoj živi s majkom Radmilom prošlo je ni ne znaju koliko ljudi, rodbine, ozlijeđenih putnika, vatrogasaca, policajaca, spasilaca...

- Molim vas, napišite da su svakome dali kafu, rakiju i utješnu riječ - dodaje nam u prolazu vatrogasac Slaven Ivanović.

Svi susjedi nude pomoć 

- Ma, ne treba to uopće spominjati - kroz suze skromno napominje Radmila Vuksanović.

- Kad sam vidjela što se dogodilo, tlak mi je skočio preko 200. Pala sam u nesvijest. Dali su mi injekcije i nisu mi više dopustili da izađem iz kuće. Najteže mi je bilo kada su mi donijeli dijete od godinu i pol. A ono samo zove i traži majku koja je već bila mrtva - jecajući priča Radmila.

Nesreća je ujedinila Crnu Goru: više od 500 darovatelja krvi prijavilo se samo u Podgorici; u cijeloj državi navodno više od dvije tisuće. Pomoć su ponudile sve susjedne zemlje. Troškove pogreba poginulih i liječenja ozlijeđenih snosit će Vlada Crne Gore. Jučer su u Podgorici ulice bile prazne, govorilo se šapatom. Najveća gužva bila je ispred Kliničkog centra Podgorica gdje su iščitavani popisi s unesrećenima.

Na kojem se odjelu nalaze, jesu li među živima. U bolnicu nije smio nitko. Brojni stanovnici podgoričkog područja jučer su stigli na uzvisinu nasuprot mjesta nesreće. Stizali su i odlazili u tišini.

Evo i opsirnog clanka iz Blica...

„Blic“ među rodbinom nastradalih putnika u vozu 6103

Podgorica grad tuge i očaja

Rodbinu poginulih u Bioču juče u gužvi ispred podgoričkog Kliničkog centra nije bilo teško prepoznati: jedino su oni na ledenom vetru bili raskopčani i gologlavi. Stajali su ispred velikog šatora u kojem su bila tela neidentifikovanih žrtava i čekali da uđu.

Iako neophodna zakonska formalnost, jer znali su da su svoje ispratili na voz, i da nisu na spiskovima povređenih -prethodne noći uzalud su ih tražili na njima, i sa svakim novim listom tanjila se nit o kojoj su visili životi njihovih dragih, dok nije rečeno da novih spiskova više neće biti, i da su svi putnici evakuisani sa mesta nesreće... To prepoznavanje bila je poslednja prilika da se otmu nesreći i bolu: „možda ipak...“, a onda poznata kosa iznad krvavog čela što nestaje pod belim čaršavom, ili beleg na telu koje nikada nije bilo tako žuto, prsten na ruci... Nada da je ipak reč samo o sličnosti, obmani čula, prikiva pogled živog za mrtvaca, i njemu se čini da ima još samo tren da nađe dokaz da greši, a da će posle njegovo klimanje glavom, njegova potvrda identiteta žrtve, biti neopoziva presuda... i posle, kad se za njim bez šuma spuste krila šatora, neizvesnosti više nema. Jedino u mraku, mnogo kasnije, prebacivanje sebi da zbog slabosti lako priznao, i da je možda trebalo gledati pažljivije.

Ledeni vetar, „šjever“, udara u krila šatora, lupa o stakla Kliničkog centra, nabija ljudima glave među visoko podignuta ramena - jedino su beli čaršavi čvrsto omotani oko prepoznatog tela koje bolničari iznose kroz maslinastozelena krila do vozila kojim će biti preneta u kapelu.

„Preuzeo sam Milića i noćiću ovdje, a sjutra u jedanaest ću pravo s njim na groblje...“, telefonira jedan, očiju crvenih kao da su upaljene.

A onda policajci u šator propuštaju drugog…

Juče posle podne dvadeset dva tela nisu bila identifikovana.

O detaljima nesreće u bolničkom krugu ne govori se.

Već se zna: svest da se voz oteo kontroli proširila se vagonima u trenutku, ali sve je to trajalo dovoljno dugo, ta besomučna jurnjava i zanošenje na okukama izbačenim nad kanjon Morače, da otac čvrsto zagrli ćerku u pokušaju da je zaštiti svojim telom, i da čeka... da žena telefonira mužu i kaže da će se voz razbiti... dovoljno da se sedamdeset pet pari dečjih očiju razrogači u užasu i sedamdeset pet dečjih grla pocepa u vrisku i molbi koju je bilo nemoguće uslišiti - jer nesrećni putnički voz 6103 već se očešao o zid tunela i prvi točak izleteo je sa šine.

Prema nezvaničnim informacijama koje kolaju Podgoricom, uvijenom u smrt i ledeni vetar, policajci, pratioci voza, obavestili su kolege u stanici da je voz ostao bez kočnica i zatražili da se raščisti pruga. U narednih nekoliko minuta verovalo se da će, ako kompozicija prođe most nešto pre Bioče, možda nekako i doći do ravnog dela pruge u nizini, i da će se posle sam zaustaviti. I prošao je taj voz broj 6103 most nešto pre Bioče, ali smrt ga je već bila zaposela.

Mašinovođa je uhapšen. Kažu da je voz krenuo kad je on izašao da „nešto popravi“, a njegova krivica je što nije bio na svom mestu. Zna se već da se tokom tog puta kompozicija zaustavljala, i da su mašinovođa i kondukteri otklanjali kvar. Zato je i kasnio: iz Bijelog Polja je krenuo u podne i trebalo je da u Podgoricu stigne u 14 i 30. U Bioču je kasnio više od sto minuta. Ali smrt je bila strpljiva. Znala je da joj se čekanje isplati, da se niz prugu nad kanjonom spušta bogat plen.

Vetar „šjever“ došao je na gotovo.

Mnogo je učesnika i svedoka spasavanja sa vrleti u Bioču. I svi pominju vetar čiji su naleti i doslovno ometali kretanje po kršu. Mrak se spustio već oko pet i prva svetla koja su zaparala crnilo da otkriju razmere bola bila su svetla televizijskih snimatelja. Za njima su i vatrogasci brzo postavili svetla, i pod njima su spasioci otkidali metalne rešetke na kojima je u vagonima bio smešten prtljag, i koristili ih kao nosila. Niz strminu, preko šiblja, do usamljene kuće na početku uskog i krivudavog puta širokog samo da propuste ambulantna vozila u jednom pravcu. Strahovalo se od mraka i studeni, ali već do 22 sata svi su putnici bili izvučeni. I nema nikog ko će reći da akcija spasavanja nije bila brza i efikasna.

Dan posle, juče, mesto nesreće već je zbog uviđaja bilo blokirano, i pedesetak policajaca tragalo je za tri osobe koje su se na spiskovima vodile kao „nestale“. Do kasno popodne u Podgorici se nije znalo jesu li njihova tela ostala pod smrskanim vagonima, ili se desilo čudo, i traženi nisu ni bili u vozu.

Sve ostalo su izlomljene rečenice iz bolničkog kruga juče:

„Dve ćerke su mi povređene, devet i dvanaest godina.“

„Sestra mi je nastradala, četrdeset drugo godište.“

„Pusti ovo dvoje, to su otac i majka onog malog što mu je povređen mozak… Ma, onaj ‘94. godište.“

Lele meni, kud si pošla…“

I vest da se jedna trudnica iz voza porodila neposredno posle nesreće.

Televizijske stanice u Crnoj Gori ovom novom životu dale su veliki publicitet. Crna Gora je juče bila željna lepih vesti.

Isticala se i solidarnost građana, njihovo učešće u akciji spasavanja, brojnost davalaca krvi, navodilo se da je tokom samo jednog dana prilozima preduzeća prikupljeno više od 300.000 evra pomoći, čitali se telegrami saučešća iz inostranstva...

Ali, na ulicama Podgorice bio je muk.

Samo je „šjever“ pirovao.

Studen na studen…

Preživela nesreću pa rodila sina

Sedamnaestogodišnja Grozdana Selimović, koja je preživela nesreću, naporima spasilaca je brzo prebačena posle nesreće u podgorički KBC i odmah po prijemu se porodila. Ova mlada žena koja je pretrpela povrede, donela je na svet muško dete teško 2,470. kilograma. Dete je medicinski zbrinuto, i lekari čine sve kako bi sprečili posledice koje mogu nastupiti kasnije prilikom razvoja deteta. Beba je pretrpela šok kao i majka, i ima izvesne povrede na glavi. Prema rečima lekara vitalni organi funkcionišu i stanje bebe je stabilno, ali se ne zna kada će napustiti bolnicu.

„Šinvoz“ će se oglasiti

Zrenjaninska firma „Šinvoz“, koja je remontovala voz koji se u ponedeljak survao u kanjoj Morače, oglasiće se povodom nesreće u Crnoj Gori tek nakon zvaničnog izveštaja o uzrocima tragedije.

U bolnicama u Srbiji nema povređenih

U bolnice u Srbiji za sada nije prebačen niko od putnika povređenih u teškoj železničkoj nesreći koja se dogodila u Crnoj Gori, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu zdravlja Srbije.

Povređeni i košarkaši

Među povređenim putnicima nalazi se i 20 juniora košarkaškog kluba „Mornar“ iz Bara. Proteklu sedmicu bili su na pripremama u Kolašinu, a za povratak kući imali su rezervisane karte za lokalni motorni voz. Košarkaši su smešteni na Dečje odeljenje podgoričkog KBC.

Momčilo Petrović

TRODNEVNA ŽALOST U SCG

Savet ministara Srbije i Crne Gore, uz konsultacije sa vladama država članica, proglasio je trodnevnu žalost u Srbiji i Crnoj Gori. Za dane žalosti proglašeni su 24, 25. i 26. januar.

Tadić i Koštunica obišli povređene u Podgorici

Crnogorski ministar zdravlja Miodrag Pavličić kaže da su u Podgoricu doputovali predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Zajedno sa Svetozarom Marovićem, Filipom Vujanovićem i Milom Đukanovićem obišli su povređene u Kliničkom centru.

- Došli smo da izjavimo saučešće. Srbija je spremna da u ovakvom trenutku pomogne i zdravstveno i infrastrukturno i u bilo kom drugom pogledu. Ovde smo da pokažemo elementarno saosećanje - rekao je Tadić.

- Vlada Srbije i institucije obezbediće finansijsku pomoć. Solidarnost i ljubav sve nas povezuje. Pokazalo se jače nego ikada. Ovom posetom još jednom izražavamo našu solidarnost - izjavio je Koštunica.

Identifikovano 40 poginulih

U teškoj železničkoj nesreći kod Podgorice poginule su 44 osobe, a u zdravstvene ustavove smešteno je 198, izjavio je Miodrag Pavličić, ministar zdravlja Crne Gore. Pavličić kaže da je povređeno 32 dece, a 13 ljudi je u kritičnom stanju, od kojih i jedno dete. Ministar zdravlja je naveo i da je od 44 poginulih njih 40 identifikovano. Među poginulima koji su identifikovani nema stranih državljana. Pavličić je rekao i da je jedan broj povređenih otpušten iz podgoričkog KBC na kućno lečenje.

Pomoć porodicama nastradalih

Rudnika uglja u Pljevljima dodelio je interventnu pomoć od 50.000 evra, Elektrprivreda 60.000, a banka „Atlasmont“ 30.000. Opština Podgorica je saopštila da će snositi troškove pogrebne opreme, a porodice povređenih je pomogla sa po 500 evra. „Jugopetrol“ je dopremio u KBC u Podgorici 30.000 litara mazuta i 30.000 litara lož-ulja. Podgorički hoteli obezbedili su besplatno prenoćište i hranu za porodice povređenih i poginulih. „Morsko dobro Crne Gore“ uplatilo je na žiro-račun 10.000 evra. Vlada Srbije će u dogovoru sa Savetom ministara i Vladom Crne Gore odrediti finansijsku pomoć porodicama nastradalih i povređenih. NIS će uplatiti dva miliona dinara na račun Fonda stradalih. PTT i „Telekom Srbije“ doneli su odluku da se porodicama nastradalih uplati novčana pomoć od tri miliona dinara preko računa Vlade Srbije. „Hemofarm koncern“ uplatio je novčanu pomoć od 20.000 evra i lekove u vrednosti od 30.000 evra. Do sada se za dobrovoljno davanje krvi prijavilo 200 srpskih železničara. Poslanički klub DSS uplatiće 500.000 dinara za pomoć postradalima.

Vlada Crne Gore otvorila je žiro-račun za pomoć stradalima, u Crnogorskoj komercijalnoj banci. Broj računa je 510-0-40, s pozivom na broj 293908-23012006. Vlada Srbije otvorila je poseban račun za pomoć porodicama postradalih. Broj računa je 840-1352721-57 sa pozivom na broj 97 41-601.

Telegrami saučešća

Telegrame saučešća uputili su ruski predsednik Vladimir Putin, Havijer Solana ispred EU, Misija OEBS-a u SCG, svi akreditovani ambasadori u SCG, Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, Dragan Čavić, predsednik Republike Srpske, Branko Crvenkovski, predsednik Makedonije, Ivo Miro Jović, predsedavajući Predsedništva BiH, Dimitrij Rupel, ministar spoljnih poslova Slovenije, princ Aleksandar Karađorđević i mnogi drugi.

Odšteta za nastradale

Putnici „Železnica Crne Gore“ osigurani su kod „Lovćen osiguranja“ i sve porodice poginulih u železničkoj nesreći kod Podgorice mogu, na osnovu toga, ostvariti svoja prava. Kako je saopšteno iz „Lovćen osiguranja“, pravo na naknadu imaju i povređeni u toj železničkoj nesreći, u skladu sa uslovima za osiguranje od posledica nesrećnog

---

Dvadesetak kovčega stiglo iz Podgorice u Bijelo Polje

Dan kada su lepljene smrtovnice

Imao je dvadeset godina. Ime mu je Nikola Vojinović. Smrtovnica sa njegovim likom, prva je, u ranu zoru, postavljena u Bijelom Polju. Prvi kovdžezi doneti u lokalnu bjelopoljsku halu, majka i sin. Čabarkapa Snežana (33) i sedmogodišnji Dejan. Još dvoje dece porodice Čabarkapa je povređeno. U Bijelom Polju najmanje 20 meštana je poginulo, a preko sto povređeno u tragediji na pruzi kod mesta Bioče.

Na ulicama grada mnogo ljudi, samo jedna priča. Isti strah. Da ne zapara još neko ime. U Bijelom Polju juče niko nije nije izgovorio „dobar dan“. Čuju se samo reči tragedija, sudbina. Grad u kome je lelek i na ulici. Ljudi stoje okupljeni oko Nikoline smrtovnice. Pričaju, pozvao je majku nekoliko minuta pred pogibiju. Rekao joj: „Voz odjednom ide strašnom brzinom“. Kažu: „Teško majci“, sledeće što je o Nikoli čula je da ga više nema.

- A krenuo je eto samo da polaži ispit. Studirao pravo. I on i otac sportisti... A on prelepo, dobro dete... Kao i čitava mu kuća. Al’ ko da ubra najbolji da ode sa ovoga sveta.

Priča narod u Bijelom Polju da je „deo grada u Podgoricu u bolnicu poleteo one strašne noći, po užasnom ledu. Svako je nekoga imao u tom nesrećnom vozu“. Onaj drugi čekao, spremao se za najgore.

U dva dovoze prve kovčege. Sportska hala prepuna ljudi. Sede nemo na tribinama. Svi pogleda uprtog ka vratima. Za sat vremena pet, jedan pored drugog. Tuga, neverica, šok... Po gradu tišina mrtva. Unose još troje... Narod u mimohodu pokraj najrođenijih, prijatelja, komšija. Tišinu i škripu parketa paraju leleci. Kako ko priđe... I pukovnik Esad Hadžibegović poginuo. Bio je kući i krenuo u kasarnu u Bar. Da li ima koga bližeg? Kažu: „Ne znamo“.

U Podgorici u kući Tuzovića tuga. Otac jedino izusti: „Mali Damir poginuo je“. Imao je četiri godine.

- Majka mu i ne zna. Još leži u bolnici. Šta će otac jadni, izgubi sina. Jedinca među tri sestre... - priča prijatelj koji je doputovao iz kobnog Bioča da izjavi saučešće.

U Mojkovcu kažu: „Troje za sada“. I ovo mestašce u strahu. Mojkovčani i Kolašinci su bili u vagonima iza Bjelopoljaca. Mali Miloš operisan je. Bori se za život. Sestra Magdalena u Mojkovcu čeka vesti.

- Bratu mi je trinaesta. Operisana mu je glava. Molimo se jer lekari su svoje uradili, a sada je sve u Božjim rukama. Kažu da je možda i u najkritičnijem stanju od svih putnika... A bili su ceo klub, košarkaški klub u Kolašinu na pripremama. Među prvima je odnet u bolnicu. Moj brat, bio je specijalista za trojke - priča sestra Magdalena.

Bijelo Polje, Kolašin, Mojkovac, Podgorica, Bar... „Nema čoveka koji nije izgubio nekog svog ili nekog znanog“, kaže Dragoljub Vuković iz Bioče. Juče ceo dan obilazio je kuće prijatelja i delio sa njima bol.

Željka Jevtić

Spisak poginulih

1. Petričević Mirko (Boško) - 1954. - Podgorica
2. Šabetić Enisa (Elmaz) - 1985. - Podgorica
3. Tuzović Damir (Mustafa) - 2001. - Podgorica
4. Čabarkapa Dejan (Radomir) - 1998. - Podgorica
5. Čabarkapa Snežana - Podgorica
6. Žugić Miroslav (Borislav) - 1992. - Ba
7. Mitrović Sandra (Velimir) - 1976. - Danilovgrad
8. Furundžić Cmiljana (Leko) - 1926. - Bijelo Polje
9. Femić Dragoje (Vojislav) - 1969. - Bijelo Polje
10. Bubanja Leka (Dušan) - 1961. - Berane
11. Kuč Selmo (Medo) - 1996. - Bar
12. Kuč Ajsela (Jusuf) - 1975. - Bar
13. Milićević Lako (Simo) - 1956. - Bijelo Polje
14. Vojinović Nikola (Goran) - 1985. - Bijelo Polje
15. Kojović Neđeljko (Velimir) - 1961. - Podgorica
16. Boričić Đorđije (Veko) - 1954. - Podgorica
17. Šoć Sofija (Branko) - 1943. - Podgorica
18. Bulatović Rajna (Vasilije) - 1936. - Bijelo Polje
19. Hadžibegović Esad - 1956. - Podgorica
20. Šunjevarić Dušan - 1929. - Ulcinj
21. Baltić Vojislavka - 1949. - Mojkovac
22. Delić Milić - 1949. - Podgorica
23. Radović Mara - 1947. - Bijelo Polje
24. Bubanja Novka - 1949. - Podgorica
25. Grabovica Slavica - 1961. - Cetinje
26. Ivanović Svetlana - 1961. - Mojkovac
27. Topuzović Anela - 1999. - Podgorica
28. Halilović Naida - 1985. - Bijelo Polje
29. Popović Bojana - Bijelo Polje
30. Nikotić Dragana - 1965. - Bar
31. Trubljanin Maho - 1943. - Bijelo Polje
32. Stijović Stanica - 1950. - Podgorica
33. Stijović Žarko - 1945. Podgorica
34. Bojović Branka - 1945. Podgorica
35. Šćepanović Slavka - 1945. Kolašin
36. Bulatović Lidija - 1982. Podgorica
37. Bajić Dostana - 1934. Berane
38. Čelebić Danica - 1953. Podgorica
39. Knežević Petar - 1946. Donja Gorica
40. Radović Dragan (Veljo) - 1956. Nikoljac
41. Višnjić Ruža - 1952. - Bijelo Polje
42. Agović Fatma - 1957. Nikšić
43. Vukićević Bojana (Stevan) - 1975. Bijelo Polje
44. Nije identifikovan

Sahrana u 15 sati

Kovčezi sa telima poginulih Bjelopoljaca do podneva će biti u sportskoj hali. Po rečima predsednika opštine Tarzana Miloševića, sahrane će biti obavljene posle 15 sati.

- Još smo u šoku zbog ove tragedije. Ali potrudićemo se da barem pomognemo porodicama nastradalih, kako bi im koliko je to moguće ublažili bol - kazao je Milošević.

Mašinovođa dva puta popravljao kvar

Mašinovođa Slobodan Drobnjak, koji je upravljao vozom, dva puta pre nesreće je zaustavljao voz i pokušavao da otkloni kvar. Kada je prvi put zaustavio kompoziciju Drobnjak je 40 minuta pokušavao da otkloni kvar, izjavio je jedan od povređenih putnika. Kada je posle toga pokrenuo lokomotivu iz vagona se začuo aplauz dece putnika. Međutim, odmah posle jednog pređenog kilometra opet je zaustavio voz, ušao u jedan od vagona i otvorio kutiju sa instalacijama. Dvadesetak minuta je radio i nije uspeo da uradi ono što je naumio. Pred putnicima je kazao: „Kuku nama danas, nema nam spasa“. Posle toga se vratio u lokomotivu koja se samopokrenula verovatno zbog velikog nagiba pruge. Odmah po ulasku u tunel, prema priči preživelih, voz je dobio strahovito ubrzanje, i vagoni su počeli da lupaju u zidove tunela. Kako su saopštili iz „Železnica Crne Gore“, Drobnjak je, kada je izašao iz voza, pod točkove lokomotive i vagona trebalo da postavi prepreke kako ne bi došlo do pokretanja voza koji je imao kvar na kočnicama. Dva policajca pratioca voza bili su upoznati sa problemom i mobilnim telefonom su javili nadležnima da se pruga i stanica u Podgorici raščiste od prepreka kako bi kompozicija nesmetano ušla u stanicu.

Crnogorski državni tužilac Vesna Medenica i istražni sudija podgoričkog Višeg suda Zoran Radović počeli su istragu uzroka jučerašnje železničke nesreće u kojoj je pri iskliznuću voza iz šina. Mašinovođa voza Slobodan Drobnjak je uhapšen i nalazi se u pritvoru. Kako je saopštio jedan od rukovodilaca „Železnica Crne Gore“ Momo Rakočević lokomotiva je posle poslednjeg servisa prešla 50.000 kilometara, što je samo 10 odsto kilometraže koju treba da prođe do sledećeg servisa. Nezvanično se tvrdi, mada još uvek nije završena istraga, da je uzrok strašne železničke nesreće otkazivanje kočionog sistema.

 po meni se bi birtija trebala zatvoriti na 24 sata u počast svih poginulih u ovoj tragediji