Imao sam dosad jednu nesreću ali me samo Bog spasio od toga da bude i zadnja.
Ne volim voziti umoran ali kako je rođaku bilo vjenčanje, bilo je dosta priprema 2 dana prije i svašta nešto smo rješavali.
Oko 5 ujutro krenuo kući, kako mi treba nekih 25 minuta mislim si mogu. Otvorio prozore, malo pojačao glazbu, ajd reko samo da dođem i legnem.
Na pola puta zaspem i udarim u stub, koji je trebalo vaditi van taj dan ili sutradan, jer je smetao na ulazu u dvorište neke nove kuće.
Da nisam udario u stup, odletio bi preko neke pozide a blizu bude jezero kada ima više vode, polomio bi se skroz, poginuo vjerojatno.
Uglavnom, udario sam baš u betonski stup, koji se srušio i nekim čudom nije pao po meni. Izletio sam u par sekundi vanka, samo ugasio auto i odvezao remen.
2/3 haube skršilo, upalili se zračni a prošao sam doslovno bez ogrebotine. Sve mi je bilo jasno s komentarima prolaznika, dok sam čekao vučnu službu. Valjda 90% njih je pitalo tko je poginuo.
Kao prvo hvala Bogu da nisam nikoga ubio, to bi bilo puno gore nego da sam sebe a kao drugo, hvala dragom Bogu što je spasio i moj život.
Previše poklapanja za slučajnost. Bar mi je rekao prijatelj koji radi s tim stupovima i to, da betonski inače ne padnu, nego se auto raspadne da tako kažem. A ako padnu, padaju većinom na auto. Sad ne znam jel to sve točno ali eto.