Baš se veselim finalu Brisbanea, Roger vs. Lleyton, kao da je 2002/03...

Ne mogu virovat da japanski samuraj, koji je skoro punih 10 godina mlađi od Hewitta, po onakvom suncu nije u stanju riješit čovika koji je upa u 34. godinu; po meni to sve govori u kojem je stanju današnji tenis, širina je nikakva, ipak je Nishikori već jako dugo TOP20 igrač koji je jako blizu TOP10...

Danas svi vole govoriti o kvazi velikoj četvorki u svijetu tenisa; Nole/Rafa/Muzza/Fedex; a šta je s ostalima?? Ljudi moji jedan David Ferrer je 3.igrač svita; a i moja baba zna da nema nikakve teorije da će Ferrer osvojit Grand Slam, pa prije će to napravit Monfils ili Gulbis; Del Potro po meni neće završit tamo di je triba, i nikad neće bit isti nakon one ozljede ruke, sjebalo ga je samo tako; Berdych i Gasquet nemaju konstantnost na velikim turnirima, a Tsonga, ako mu se zvizde poklope i bude totalno spreman možda nešto i napravit, ali jako teško; pa ljudi moji igrači poput Tipse, Isnera i Čilića (naš jer, drag mi je, ali je mutav do boli) su dugo bili u Top10, a da ne spominjem da su antitalenti popu Anderseona ili Troickog skoro ušli u Top10;

Ljudi osporavaju Federerovu generaciju kao limitiranu, jer se tobože radilo o prijelaznom periodu, sve dok se nisu pojavili Nadal i Nole; ali bila su to genijalna imena, Aggassi, Guga, Kafelnikov, Costa i naš Goran na odlasku, Hewitt, Safin, Moya, Ferrero, Nalbandian, Roddick, Haas, Gonzo, Kiefer, Blake, Grosjean, Ljubo itd  u naponu snage; top igrači su morali dat sve od sebe da bi nižerangirane dobili, danas se najbolji sprdaju s ostalima jer svi se odma useru u gaće kad izađu na terene..

U današnje vrime su sve donedavno igračine poput Iron Mikea Russela ili Rubena Ramireza Hidalga u debelim tridesetima rutinski ostajali u Top100; nemoguće je nać nekog Teenagera kako se strelovito probija prema vrhu; a jedan Tommy Haas u 35-oj i nakon milijun ozljeda gazi sve pred sobomo....

Ne znam, možda san nostalgičan, ipak sam odrastao uz tenis iz 90-ih, ali ovo unificiranje podloge i micanje tepiha, i svršavanje na poena koji imaju 20 plus izmjena meni se gadi, a sve je manje više pimplanje i ide na onu stvar; prije su igrači brzih podloga znali da nemaju šta tražit kad stigne zemljani dio sezone, ista stvar sa prašinarima, neke legende su preskakali pripreme za Wimbledon i samo bi došli po plaću za 1.kolo; znali su da nema smisla; bez obzira na talent i genijalnost igrača bit dobar svugdi i na svim podlogama je bilo nemoguće; danas se svaka podloga igra isto, ljudi moji čak je zemlja u Parizu brža od nekih tvrdih podloga; nema nikakvog taktićko nadmudrivanja; servis volley je mrtav (čast iznimkama LLodri, Mahutu i Brownu), tehnologija je napredovala, reketi i žice su takve da ono što Nole, Rafa i Murray danas vraćaju nema teorije da bi uspjeli s grafitnim ili drvenim reketima; ali sve su učinili da raznolikost nestane, i to mi nimalo nije drago..

Previše volim ovaj sport, pa i dan danas pratim svaki turnir, ali nekako mi je aureola genijalnosti ovog individualnog sporta nestala....

P.S: bio sam isnpiriran, sorry na pilani...