Kad ljudi iz ekrana ožive...

Često se setim intervjua čuvene Razije Mujanović u nekad omiljenom "Tempu". Ide otprilike ovako: "Ja se sve misl’la da l’ ti slavni ljudi jedu, piju, idu u zahod.. Sad sam ja slavna, pa vidim da sve to rade...". Vratiću se na Razu.

Prvi prenos teniskog meča uradio sam 1995. na TV Palma (tezga, klasična, do dana današnjeg većim delom neisplaćena). Bio je Masters Kup, i pošto sam imao signal iz sale za konferencije, gledao sam kako se ponašaju najbolji teniseri sveta kad nisu na terenu. Tad sam pomislio da bi bilo sjajno upoznati ih zaista, imati kompletnu sliku o njima.

Prvi turnir koji sam posetio kao akreditovani novinar bio je kup Kremlja u Moskvi, ’96. Šunjao sam se oko terena za vreme treninga, gledao kako Henmen i Korda zavitlavaju Foržea. Eksploatišući frazu Srbi – Rusi – braća umuvao sam se na player’s party, posmatrao Kurijera kako loče pivo i Ivaniševića dok spopada hostese. Tek tad mi je iz podsvesti skliznulo u svest da se oni ni po čemu ne razlikuju od mene, osim što bolje prebacuju loptu preko mreže. Apropo Razine izjave…

Od ovih današnjih majstora, zahvaljujući kameri, retko koga nisam upoznao i popričao sa njim. To mi ne daje pravo da tvrdim da ih poznajem u dušu, ali određenu sliku jesam stekao. I upravo ona kreira količinu mojih simpatija prema njima. I niko, recimo, ne može da me ubedi da je Conga arogantan, kad je prema meni ispao gospodin najviše kategorije. Ili Nadal…

Rafu sam upoznao na Rolan Garosu 2007. Superkratki intervju sa njim sam mogao da odradim i sam sa sobom. Dobio sam kratke, šablonske i očekivane odgovore, uz izraz lica koji je jasno pokazivao koliko su mu moja pitanja potrebna u tom trenutku. Pomislih – auh, kakav namćor… Posle sam video da nije problem u meni, jednostavno takav je bio prema svima. Plus, večito namršten i nekako zbunjen, kao duh klizi hodnicima i ni sa kim se ne pozdravlja.

Vremenom, primetio sam promenu. Bio je sve otvoreniji i nasmejaniji. Priliku da malo duže popričam sa njim dobio sam u Benidormu, u martu prošle godine. Drugi čovek. Srdačan i raspoložen, bilo mi je skoro neprijatno koliko je fin. Bilo je jasno da nije u pitanju samo dobra volja tog dana, jednostavno – Rafa se opustio. Bio je pod užasnim pritiskom sve ove godine, od njega se očekivalo da, kao i svaka savršena mašina, pokazuje samo dobre rezultate. Konačno, došao je vrha. Postao broj 1, osvojio Vimbldon, naučio da uživa u životu. Takođe, ovladao engleskim. Dosta dugo je vrteo fond od 40 do 50 reči, što ga je činilo nervoznim pri svakom kontaktu sa novinarima, osim španskim. Danas ne možete naći kolegu tenisera ili novinara koji će o njemu reći nešto loše. Bilo je potrebno samo malo vremena da shvati kakav život živi, da se uklopi u 24/7 haos oko njega.

Klinci širom planete imaju mnogo zvezda vodilja, Rafael je jedan od najuzornijih uzora. O njemu dosta govori i to što je još uvek sa devojkom iz školskih dana, Ćiskom. Očigledno je da se vole, a izazovi vrebaju bukvalno iza svakog ćoška…

Iz te perspektive nije mi drago što je izgubio od Marija, ali volim kad pogodim. Ljudi, ponavljam, Škot igra brutalno dobro, svidelo se to mnogima ili ne. Kad bih danas morao da biram pobednika turnira – moje pare bi išle na njega. Nadalova kolena nisu razlog poraza, ali jesu razlog za ozbiljnu brigu i tema našeg ćaskanja u narednim danima. Novak će zato od ponedeljka biti drugi na svetu, ali verujte da on o tome trenutno uopšte ne razmišlja. E, ali ako osvoji turnir, a Federer izgubi od Davidenka, druga priča. Đoković će biti nr.1…

Čilić je dobio Rodika. Tipovao sam na Endija, ali, evo sad da pokušam da se malo izvučem, nisam znao da će Amera toliko mučiti rame. U svakom slučaju, Marin nije pobedio samo zbog toga. Igra sjajno, i možda mu čak više od njegovog prvog polufinala, prija to što je dokazao da je kapacitet za top 5.

Enan nastavlja. Pobedila je Petrovu jer je u oba seta dobila najvažnije poene. To je ono što je i dalje odvaja od teniserki tipa Nađe.
Muška populacija bila je uz Mariju Kirilenko, ali pobedila je Ži Ženg. Nisam nenormalan, ali jako mi je drago zbog toga. U nekom od narednih blogova objasniću zašto.

I, bravo za Dušana i Ivu! Rekoh, tandem koji obećava, izbacili su i pete nosioce. Sad već može i da se razmišlja o mogućem polufinalu sa Zimonjićem i Nestorom.

Noćas će spavati samo onaj ko prezire tenis. Prvo sestre Vilijams. Venus će pokušati da savlada Na Li i tako onemogući kinesku invaziju na polufinale. Serena sigurno neće ućutkati za vreme meča preglasnu Azarenku, ali hoće ako je izbaci sa turnira. Moja prognoza – u polufinalu Venus protiv Serene ili Azarenke (fifti – fifti).
Federer – Davidenko? Bilo je 12:0 za Rodžera, pa je Kolja dobio poslednja dva meča. Tri puta za redom Švajcarca? Ne verujem, ma koliko Rus igrao paklen tenis...

I na kraju, repriza finala 2008... Nemojte da nasedate na Congine izjave tipa naučio je pobeđuje Đokovića. Novak sigurno neće. Jeftine psihološke igre, koje uglavnom započinju oni koji smatraju da imaju manje šanse i traže način da destabilišu rivala. Nije to ništa nekorektno, prosto vid borbe, predigra i uvod u duel sa kojim ćemo dočekati jutro, možda i podne. I biti zadovoljni posle njega...