@kosingas
Skroz si se pogubio.  Nemaš ti meni što objašnjavati kad ja tvoje postove više ne komentiram.  Uopće me ne zanimaš.

Niti sam te citirao, niti sam ti išta odgovorio. Samo sam se složio sa komentarom od Kille. Jer je čovjek iznio čiste činjenice. 

A drugi je par postola što ti gotovo uvijek osjećaš potrebu da obraniš nekog komšiju...

a jeste se našli raspravljati oko pokazivanja emocija, i obilježavanja, proslave poena, meča... pa svaki igrač ima tu slobodnu da na svoj način proslavi bilo šta... pa i ubačeni prvi servis, ... pa ja slavim kad se poskliznem na ledu a ne padnem.

karlović je donedavno slavio pobjedu spenkanjem nevidljive guzice.

to što je karlović radio je bilo jako nesportski. nije to bilo spenkanje nevidljive guzice, nego je to radio kao da su njegove kuje.

i nije ovo nikakva svađa, nego očiti nesporazum. Kosingas govori da čitam sa razumjevanjem i da ne znam čitati, a ja ga uopće nisam komentirao nego killu.

Gomez @ Je li ovo u redu?

http://www.youtube.com/watch?v=edKYtI7FCRk

Ova dva kretena svaki poen proslavljaju sa Vamossss i sl španjolskim uzrečicama, odnosno provociraju španjolce. Sve je to dozvoljeno, mogu oni na bilo kojem jeziku slaviti, ali je ovdje očit pokušaj provokacije. I to nije sportski.

Isto tako meni nije sportski kad Đoković dođe kao sportski pozdraviti porazenog, utješi ga kao fol i onda za 5 sekundi urla,  tuče se po prsima, kida majicu i sl. ili viče kurac si bolji bre.

Ovo je ipak gospodski sport.

Tu me podsjetio na Henrya kad je rukom smirio loptu u sesnaestercu i na taj način izbacio Irce sa Sp-a, i onda išao do 3-4 Irca koji su popadali po travi od očaja i tješio ih...

jeli se musko finale igr au nedelju?

Da.

Danas je odigran jos jedan super mec. Nekima se svideo vise, nekima manje. Za mene odlican, napadacki, bez neke velike kalkulacije. I statistika kaze nesto slicno. Prvi servis preko 60%, vise winnera nego gresaka, uzbudjenje oko konacnog rezultata nije izostalo. Bilo izlazaka na mrezu, uglavnom dobro tempiranih. Fed me nije iznenadio. On po meni uglavnom uvek igra odlicno. Iznenadio me francuz. Ne zato sto je udarao jako i pogadjao. On to uvek radi. Ovaj put je to radio sa jako malo " crnih rupa " u igri. Lopte uzasno duboke, ceo mec je bio konstantan. Odlicno, kao sto vec rekoh, sezona obecava. 
Navijao sam za Feda, volim sto je pobedio. Mada je i Tsonga mogao, bilo bi i to zanimljivo. Bar zbog francuzovog nacina radovanja, proslavljanja pobede. Mislim na ono " skakanje ". Neki bi rekli kao majmun. Ja ne, meni je to bas super. Vecini to nebi smetalo. Ni ovde, a ni u svetu. Citam, gledam, ne nalazim da to nekome smeta. Naravno, ima pojedinaca. Ne tvrdim da to nikome ne smeta zato sto je Tsonga francuz. Ali se pitam. Naravno, ako bi protivnik plakao, bilo bi bas neprimereno. Zato, obavezno treba pogledati jel protivnik place. Pa ako ne, ti udri. Ako da, suzdrzi se, drzi sve u sebi za malo kasnije. Kad se istusiras, odes u hotel, mozda tek posle vecere. Pa onda vici, urlaj, skaci, valjaj se po travi do mile volje, teraj ovce ( tu ne mislim na Murraya ). Obavezno pazi da ne povredis necije osecaje, neciju sujetu. I publika tu preteruje. Vicu, dernjaju se, aplaudiraju tako glasno. Umesto da saosecaju, pa daju podrsku porazenom tako sto ce da placu zajedno s njim. Isto bi trebalo da vazi i za ostale sportove. Gledam onog RVP kako se raduje kad zabije, mozda stvarno nema smisla. A protivnici na travi, tuguju. Kosarka, rukomet. Hrvati veceras kad pokidaju francuze  ( ako bog da ) ni slucajno da se raduju. Eventualno da otpozdrave na sve cetiri strane. Nista pesma, nikakvo vikanje tipa juhu, ura, nista kaubojski jipi kay yay. I treneri pored, ni slucajno da ne pokazuju nervozu, trce pored aut linije, vicu, hebu mater i sebi i drugima. Treba da ostanu mirni, stalozeni. I gledaju samo pravo. Kad im neki primitivac iz publike psuje ( ili bilo sta ruzno kaze ), treba samo da se nasmese. Ali ni slucajno kiselo, ironicno. Sve snima Veliki Brat, sve se vidi. Inace ce da povrede nekoga pored malih ekrana. Dakle, koncentracija na ponasanje dok ne izadjes sa terena mora kod svakog sportiste da bude primarna. Kvalitet igre, srcanost, borba, fizicka sprema, pobednicki mentalitet, humanitarni rad, odnos prema novinarima, navijacima, kolegama je manje bitan. Neki iskonski nagoni treba da nestanu. Ne treba da bude vica, stosa, sale. Sve je to nepotrebno. U takvom sportu mi cemo da uzivamo. Ili ipak necemo?