2009. je igrao četvrtfinale Wimbledona s Federerom.

Slika govori vise od tisucu rici

Slika me podsjeća na Južnog... 

ne vidi se po slici naravno, ali on se sigurno nije lupio reketom po glavi, nego ga naslonio na glavu   i po izrazu lica se vidi da uopće nije ljut

čilkan je pasivan i kad se treba kazniti

@Cohen. Znam ja koliko volis Feda, i treba, volim ga i ja. Ali on bi dominirao a ostali nebi? Ma nema veze, necemo ni saznati. Zato sto na svetu nigde vise ne postoji brza podloga. Ili postoji? Postoji ali nije brza kao nekada Vimbledon? Queens je spor? Ne znam, ali meni se cini da je na nekim od turnira na travi i betonu bas brza podloga. I opet dominiraju isti.
Igrali su 18 min efetkivne igre? Dobro, ukusi su razliciti. Ponovo, ne mogu da razumem zelju da bude bum-tras i gotov mec, pored borbe od pet sati. 
Svi mi ovde pisemo mnogo toga. Cesto i sto stvarno ne mislimo, cesto iz neznanja, a bogami nekada i radi malo provokacije. Nekada pogresimo, nekada pogodimo, a nekada i naucimo nesto, prihvatimo da smo pogresili. Samo nenormalan covek tvrdi da nikada ne gresi. Ti obicno pises sta stvarno i mislis cak i ako su svi protiv tebe ( svaka cast ). Naravno, ja se u dosta stvari ne slazem, ali nema tu ljutnje. 
Jeste, nekada se i ljutimo, kao npr. ja kada sam malpre citao tvoje postove na rukometnom forumu gde izrazavas nezadovoljstvo sto vasi rukometasi nisu istankirali, namerno izgubili. Setim se onda tvojih postova o tankiranju u tenisu. I postanem besan. Onda naravno prevlada razum, pa pomislim da si promenio misljenje. Ne verujem da bi pisao onako lose o nekim teniserima zbog tankiranja, a sa druge strane bio nezadovoljan sto u rukometu niste tankirali. Ili je to samo trenutno, zbog ljubavi prema nacionalnom timu ( i treba da volis svoje )? Ili je cilj vrh, na bilo koji nacin? Da me ne shvatis pogresno, ne smeta meni tankiranje u smislu da mislim da treba kazniti takve, nego su mi drazi " Davidi Ferreri " koji nebi pustili ni tati da ih pobedi u bilo cemu. Ne mogu da navijam za nekoga ko tankira. Za nase moram ( ne mogu za tudje protiv nasih ), mada nekada bas i ne zasluzuju. I tu priznajem da sam debelo subjektivan. I pored te subjektivnosti, ne mogu da opravdam Tipsu kada preda tri poena pre kraja meca. Nisu mu bas sve predaje takve, pa se tesim. I nikada ne zelim da nekada u mecu istankiraju.
Jeste sport postao posao, biznis gde se okrecu velike pare. I gde se samo pobede pamte. I gde nam preko mas medija serviraju gomilu gluposti. Zato razmisli. Jebes finale, jebes medalju, ako ja moram na spavanje sa mislju da nesto nije bilo sportski, korektno. Da sam nekome pustio da pobedi. Treba da se radujem kada protivnik slomi nogu pa ja pobedim? Amstrong je veliki sportista bio do pre godinu dana? A sada vise nije? Dobro, otisao sam malo predaleko, ali pitam se gde je tu granica? Igraju dvojica ( ili dva tima ) jedan protiv drugog i bolji pobedi. A svi se bore, niko ne zeli da izgubi. A mi navijamo za nase. Bez kalkulacija. Navijamo da pobede, a ne da izgube. Ili treba da postanemo De Niro iz " The Fan "? Inace malo toga ima smisla. Zato svaka cast vasima u rukometu ( i komentatoru ), zelim Vam da budete drugi ( iza Srbije, ili prvi ako Srbija ispadne, nemam pojma kakav je zreb dalje ).
I ono tvoje prvo misljenje o tankiranju je bilo malo zestoko, ali svakako bolje od ovoga gde treba da navijam da nasi izgube.

e onda si trebao ovaj smajli staviti

ma s tim reketom si pokusava raditi sjenu, vruče mu je... 

 

NS@
Da ne odemo u off topic..
U tenisu ne volim kad netko dođe na turnir prije grand slama, pokupi garanciju za nastup i izleti u 2. kolu. 
Ako si došao po lovu onda je i zaradi.
Ili kad je Davydenku sudac dao opomenu jer se nije trudio, to je valjda presedan u sportu. Lik je pravi duplu za duplom i namjerno sve bacao u out. Znači on je došao pokupiti lovu za nastup (to su ogromne cifre, Ančić je svojevremeno tražio po 100 000 eura za nastup), pobacati sve u out i pokupiti se?!
Da se tenis igra grupnim sistemom, onda bi mi bilo razumljivo da se igrač A (koji se već plasirao u četvrtfinale) ne trudi 4 sata na suncu igrati protiv igrača B (koji je već otpao iz kalkulacija za prolazak dalje), a sutra ga čeka četvrtfinale. I sad zamisli da sa pobjedom koja mu ne treba ide na duplo težeg protivnika? Mislim da to nije pitanje sportskog duha i fair playa, nego inteligencije. 
U Dalmaciji ima stara izreka, najgore je biti loš za za sebe, a mi smo u ovom slučaju sebi napravili najlošiju moguću stvar. Iz ove perspektive, meni bronca izgleda nemogućom misijom, kamoli zlato.