Eh, ne znate vi mog komšiju. I to prvog komšiju, kuća do kuće.
Bio je tako divan čovek, ljubazan, uvek spreman da pomogne. Kad god bi pravio roštilj, ili deci organizovao rođendan, uvek bi i nas pozvao, ... ma duša od čoveka!
I onda ti on otvori privatnu firmu, stručnjak za informatiku. Posao mu krenuo kao iz snova, narudžbe samo pršte, a čovek se bogati. Podigao on još jedan sprat, pretvorio kuću u pravu vilu pored koje moja inače pristojna kuća izgleda kao najobičnija brvnara, zatim kupio i sebi i ženi najnovije automobile, sebi terenca a ženi sportski kabriolet, pa sad moja Zafira izgleda kao kanta pored njegovih limuzina, vodi porodicu i na letovanje i na zimovanje na neka egzotična ostrva, ...
Ukratko, ne mogu više da ga smislim, za mene nema odvratnijeg čoveka na svetu, dođe mi da se odselim, samo da ga ne gledam!
Ko razume, shvatiće!