Što se tiče Murraya, on nije pokazao da je ravnopravan Đokoviću, čak ni da mu je blizu. Kad bi Đoković odlučio da igra najbolju taktiku koju može igrati, bio bi uvijek u prednosti, ali ga je umor ipak tjerao da ide na rješenja koja malo štede snagu. Murray zna igrati na zemlji ali 5-6 ljudi su i dalje bolji od njega. Đoković ga recimo ne smije odmah napasti već krenuti s napadom usred poena, pa i iz kontre, i onda se Murray neće obraniti. Ali ta taktika nije za umorne igrače. Ozbiljno se pitam hoće li Murray ikad više dobiti Đokovića , čak hoće li mu i ikad više uzeti set (osim na travi). Federera može dobiti na nekim Mastersima ali mu na GS ne može uzeti set . Protiv Đokovića u Finalu GS je 0:3  u setovima, protiv Rogera 0:6  u setovima, protiv Nadala u Wimbledonu u zadnje 3 godine 0:6 u setovima.(Nadal je te Wimbledone osvojio .) Servis ga može izvući ali ne 3 seta, on nema kontrolu na odveć flat servisom, ako pogađa to je ubojito oružje ali niti postotak nije visok niti ima garanciju da ga neće izdati u najvažnijim trenucima. Forehand mu je i dalje slabost  u usporedbi sa top igračima . Taktika mu je previdljiva, pa i povremena agresija je predviljiva  i ne može njom dugoročno razbiti obranu top 5 igrača . Ako ova 3 igrača izbaci neko drugi, on ima šansu ali i njega mogu izbaciti drugi. Berdych , Sod, Gasquet , Ferrer , Roddick barem na travi,Davidenko u formi ,Del Potro i još poneko imaju šanse kao i on, jedino što in ima ipak privilegiju da mu je Wimbledon domaći turnir , i što su tamo Top 2 jer Nole tu bar zasad nije pokazao igru blizu razine Feda i Rafe. I na travi neki top 10 igrači to više nisu. Ali tu je i pritisak tako da su mu šanse samo malo veće nego drugdje.  
A Nole bi trebao prekinuti sa ovim načinom proslave pobjeda, to urlanje  je degutantno. Njegovim navijačima puno toga smeta kod drugih igrača, a Noletu je sve dopušteno. Također mi je Murray-evo ponašanje tokom cijelom meča neprimjereno, prava mamina maza koja grinta i plače za svaku sitnicu. No Murray no cry.

Pročitao si moj komentar nekoliko puta?! Pa pročitaj ga molim te još jedno 20-tak puta, sve dok ne skontaš šta sam hteo da kažem, jer očito je da nisi ukapirao! 

Ali evo opet da pojednostavim. Igrač, kad mu loptica pogodi vrh mreže i padne u teren protivnika, on se kao izvinjava protivniku. Ali kad bi postojao igrač koji bi mogao sa sigurnošću da pogađa vrh mreže na taj način da loptica uvek padne u teren protivnika, da li bi onda bio fer igrač i ne bi taj udarac nikad koristio, ili bi pogađao vrh mreže kad god mu se ukaže prilika i tako dolazio do sigurnih poena? 

Nisam spominjao ni Noleta ni Nadala, već razliku od nekoliko sati između početka dva polufinala bez obzira ko kada igra. Drugo bi bilo da imaju slobodan sutrašnji dan, ali ovako nije u redu.   

Zato sam i napisao da bi trebalo uvesti neki standard u vezi satnice, koji bi važio za sve turnire i gde bi se sve unapred znalo (kao svetsko prvenstvo u fudbalu). A satnica bi se određivala prema nosiocima turnira, i ne bi se mogla menjati. A ne kao pre par godina, kad su organizatori nekog mastersa (zaboravio sam kojeg) u polufinalu zamenili termine i Federera stavili u večernji termin jer je bio najatraktivniji igrač, a Noleta prebacili da igra po najvećem suncu umesto u večernjem terminu.