"Francuzi, čeka vas srpska stvarnost"

"Vuvuzele nisu ništa u odnosu na beogradske slavuje...Protiv Srbije u finalu Dejvis kupa od 3. do 5. decembra selekcija Francuske mora da bude spremna da će se suočiti sa citavim jednim narodom", piše "L'Ekip".

Francuska sportska štampa s respektom piše o teniskoj reprezentaciji Srbije, koja je pobedom nad Češkom ostvarila istorijski plasman u finale Dejvis kupa u kojem će se na svom terenu početkom decembra sastati upravo sa "trikolorima".

"Vuvuzele nisu ništa u odnosu na beogradske slavuje...Protiv Srbije u finalu Dejvis kupa od 3. do 5. decembra selekcija Francuske mora da bude spremna da će se suočiti sa citavim jednim narodom", ocenio je novinar "L'Ekipa".

"Tom narodu, kojeg će u Beogradskoj areni predstavljati najmanje 17.000 navijača, treba dodati jednog Novaka Đokovića, pa čoveka jakog udarca i heroja meča protiv Češke, Janka Tipsarevića, stuba dubl tima Nenada Zimonjića i Viktora Troickog", kaže se u tekstu.

"Na terenu, Srbi su čvrst tim, a jedini problem neće nam predstavljati da izgovorimo tri "ić" u njihovim prezimenima. Izraziti rodoljubi, oni će želeti da dokažu čitavom svetu da je sport najveća vrednost njihove zemlje. To prvo finale Dejvis kupa pružiće im izuzetnu šansu da taj cilj i ostvare", navodi "L'Ekip".

Francuski list ističe da će njihov tim imati dvostruki cilj.

"Pre svega, teniseri treba da igraju na najvišem nivou, a da istovremeno u uzavreloj atmosferi Beogradske arene sačuvaju smirenost", podseća "L'Ekip" i dodaje da francuske Dejvis kup igrače koji su u Lionu "odsanjali" pobedu nad Argentinom, sada čeka "srpska stvarnost".

Istog dana, bivši selektor državnog tima Jugoslavije Radmilo Armenulić, prokomentarisao je istorijski plasman Srbije u finale Dejvis kupa.

"Posle ovog istorijskog plasmana u finale Dejvis kupa, sada je najvažnije ostati u Svetskoj grupi što je moguće duže, a za to je ovaj tim sposoban", rekao je Armenulić, koji je predvodio jugoslovensku reprezentaciju u polufinalu Dejvis kupa 1988, 1989. i 1991. godine.

U borbi za "salataru" selekcija Srbije će se u Beogradskoj areni od 3. do 5. decembra sastati sa Francuskom, koja je do sada devet puta osvajala titulu i igrala još šest finala, ali nijedno od 2002. godine.

"Srbija može da održi visok nivo igara jer ima svetskog tenisera broj dva Novaka Đokovića, kao i izvanredne ostale igrače", istakao je Armenulić.

On je naglasio da plasman u finale Dejvis kupa predstavlja ogroman podsticaj za budućnost srpskog tenisa.

"Nadam se da ćemo iz prvog pokušaja osvojiti vredan trofej, iako će taj zadatak biti veoma težak, s obzirom na činjenicu da francuska reprezentacija ima jak tim", rekao je Armenulić.

On je ocenio da će u finalu protiv Francuske glavni deo zadatka biti poveren Novaku Đokoviću koji će ići na dve pobede, a da će se još jedna pobeda tražiti takođe u singlu.

"Pored Đokovića, i Tipsarević je do sada za Srbiju uvek igrao na najvišem nivou. Protiv Češke je odigrao najbolji tenis u karijeri ", rekao je Armenulić.

On je naglasio da Francuska ima "izuzetno jake dubl igrače".

"Francuzi su posebno jaki u dubu, ali će prednost Srbije biti u činjenici da finale igra pred domaćom publikom, odnosno prepunom Beogradskom arenom", rekao je Armenulić.

Britanci: Eh, kad bi i mi kao Srbi...

Evropa i svet skidaju kapu srpskim teniserima za konstantne uspehe i opstajanje u vrhu. Eurosport: "Novcem se ne može kupiti želja i strast koju pokazuju Srbi".

Evropa i svet i dalje se čude kako jedna tako mala zemlja kao što je Srbija ima tako uspešne sportiste. Sjajan rezultat tenisera i plasman muške reprezentacije u finale Dejvis kupa (protivnik će biti Francuzi) naterao je mnoge novinare koji prate tenis i raznorazne kolumniste da napišu koju reč o "fenomenu" zvanom srpski tenis.

Na web stranicama Eurposrta objavljen je članak u kojem se upoređuju rezultati Srbije u tenisu i Velike Britanije. 

U uvodnoj rečenici piše da je šokantan plasman Srbije u finale Dejvis kupa jedna od onih lepih priča za prepričavanje na kraju godine kada se bude podvlačila crta, ali i da bi čelnike britanske teniske asocijacije (skraćenica je LTA) trebalo da bude stid kada sve to gledaju.

"U godini u kojoj je reprezentacija Velike Britanije pretrpela ponižavajući poraz od Litvanije, Srbija, zemlja sa sedam miliona ljudi, do nedavno nije imala neku tenisku istoriju o kojoj bi se moglo pričati. Ali, sada je na korak da osvoji najznačajniji trofej u tenisu" , pipše u komentaru Eurosporta.

U članku se dodaje da se "ne sme zaboraviti ni činjenica da pored postepenog napretka Dejvis kup tima, srpski tenis ima dva ženska bisera - Jelenu Janković i Anu Ivanović, koje spadaju u svetski vrh ove igre".

Za to vreme, piše u komentaru, LTA (britanska teniska asocijacija) nastavlja da rasipa velike količine novca u u nameri da stvori šampione, a Srbija može da bude "ponosna na svoje heroje koji su do vrha došli zaista teškim putem". 

"Ratovi su doneli nemaštinu, nije bilo novca da država izgradi teniske terene u doba kada su njihove sadašnje teniske zvezde bile na počecima. Srpski teniseri i teniserke morali su sami da se snalaze za lokacije na kojima će trenirati, pa je tako Ana Ivanović radila u napuštenom i isušenom olimpijskom bazenu", ističe se u članku.

Još jedan ključni faktor uspeha srpskih tenisera, ocenjuje se dalje u tekstu, jeste u tome što su i Novak Đoković i Jelena Janković i Ana Ivanović još kao rani tinejdžeri otišli u svet i naporno radili, a to se u britanskoj teniskoj istoriji nije dogodilo.

Možda im je upravo taj prerani odlazak u inostranstvo očvrsnuo karaktere i stvorio od njih "debelokošce", otporne na udarce i kadre da se nose u jakoj konkurenciji. 

U članku se citira jedna ranija izjava Ane Ivanović iz 2007. godine: "Tih godina (kada smo mi tek počinjali), svi su smatrali Srbe lošim ljudima, takav je imidž u svetskim medijima, i nigde nismo bili dobrodošli. Sećam se da su na svakom aerodromu Srbe zadržavali duže od drugih tenisera. U svakom zemlji smo morali da objašnjavamo zašto smo došli i šta mi tu radimo, a da ne pričam o problemima sa vizama".

Eurosport ističe da je za uspeh u pojedinačnim sportovima potrebno mnogo toga, a pre svega glad i želja za uspehom. "To je nešto što srpski teniseri očigledno imaju i to je nešto što nedostaje ogromnom broju britanskih tenisera", poentira autor članka.

"Tu želju srpskih tenisera mogli ste da vidite proteklog vikenda u Beogradskoj areni kada je Dejvis kup reprezentacija igrala protiv Češke a isto tako da čujete strastvene navijače koji su došli da bodre svoje ljubimce. Plamen patriotskog ponosa mogao se osetiti u tom velelepnom zdanju koji je nosio srpske tenisere do pobede. Čak i u onim trenucima kada je izgledalo kao da im je suđeno da izgube".

U članku se posebno hvali igra janka Tipsarevića.

"To bodrenje pomoglo je Janku Tipsareviću, koji je nadogradio svoju igru na viši nivo, odoleo je velikom pritisku zbog igranja za svoju zemlju u odlučujućem meču. Sa druge strane, britanski teniseri u Dejvis kupu ili čak na Vimbldonu, koji imaju sličan pritisak na svojim plećima, ne umeju da se izbore sa njim. Dakle, šta bi mogla Britanska teniska asocijacija da nauči iz srpskog uspeha? verovatno ne mnogo, jer sav novac ovog sveta ne može da kupi glad, želju i strast koju su pokazali Srbi proteklog vikenda".

"Srbije je posrtala,borila se i preznojavala za svoj uspeh. U Britaniji samo čekamo da nas neko nahrani srebrnom kašikom", zaključuje se u komentaru.