Juniorke Srbije na krovu sveta!
Ženska juniorska reprezentacija Srbije u tenisu postala je prvak sveta.
Ovosezonska bajka koju živi Novak Đoković trećeg jula donela je novo, najznačajnije poglavlje – srpski teniser je pobedom nad jednim od najboljih igrača svih vremena u finalu Vimbldona dokazao svima da je zasluženo tu gde jeste, na teniskom prestolu. U nedelju je Đoković obradovao celu zemlju i zabeležio jedan od najvećih sportskih uspeha u istoriji Srbije. Teško je odupreti se opštoj euforiji, ali pokušaćemo trezveno da odgovorimo na pitanja – kako je Novak osvojio vimbldonsku titulu i šta bi ona mogla da znači za nastavak njegove karijere?
Ne
može se reći da je Novak do polufinala oduševio igrom – Bagdatis i
Tomić uzeli su mu po set, događali su mu se veći padovi u igri, u
pojedinim momentima nije bio dovoljno koncentrisan itd. Ipak, najvažnije
jeste sledeće – nijednog trenutka niko u teniskom svetu nije poverovao
da Đoković zaista može da ispadne pre polufinala, iako nije igrao na
najvišem nivou. U iznenađenje nisu istinski verovali ni protivnici i u
tome je veliki značaj šampionskog oreola koju je Novak stekao
fantastičnom polusezonom.
U polufinalu i finalu videli smo još
jednu osobinu koju poseduju samo velikani – baš kao Nadal i Federer,
Novak je u završnici Grend slem turnira napravio kvalitativni skok u
igri, što mu je i donelo najvredniji trofej u karijeri.
Ulog u
polufinalu bio je ogroman, baš kao i nedavno na Rolan Garosu sa
Federerom, jedino što sada nije bilo priče o rekordima. Borba za prvo
mesto i prvo finale Vimbldona, a rival je čovek koji je eliminisao
Federera u četvrtfinalu, isto kao Berdih prošle godine.
Shodno
tome, meč sa Congom bio je izuzetno napet od početka do kraja, a i
Novakovi navijači bili su ’na iglama’. I Đoković je, prema sopstvenom
priznanju, počeo nervozno, pa je protivnik napravio brejk već u prvom
gemu.
Imao je Novak mnogo šansi da se vrati u igru, promašio je
i ’zicer’ na brejk lopti, ali je uhvatio poslednji voz u trenutku kada
je Conga servirao za vođstvo. Ubrzo je usledio taj brejk – Novak je
odigrao odvažno, briljantno se kretao i koristio svaku priliku za napad.
Prvi set je preokrenut i to je, ispostaviće se, bilo ključno.
Drugi set Novak je dobio sa lakoćom i to je u stvari bio jedini period
igre kada je ’pustio ruku’ i igrao potpuno samouvereno i sa raširenim
ramenima. Da ne budem pogrešno shvaćen, Đoković je bio odličan tokom
celog meča, ali se ipak osećalo da je pomalo sputan važnošću okršaja.
U
trećem setu Đoković je dva puta imao brejk prednosti, servirao je i za
meč, ali je Conga bio bolji u taj brejku zahvaljujući neverovatnim
servisima. Zebnja se tada uvukla među Novakove navijače – budile su se
loše uspomene na poraz od Melcera (RG, 2010) ili na maratonski trijumf
nad Bagdatisom 2007. na Vimbldonu koji ga je posle koštao polufinala.
Ipak, Novakova psihička stabilnost još jednom je dobila valorizaciju na
terenu – Conga je na startu četvrtog seta odigrao nešto slabiji
servis-gem, a Đoković novu šansu nije propustio – 7:6 (7-4), 6:2, 6:7
(9-11), 6:3.
Prvo mesto na ATP listi faktički je bilo
obezbeđeno, ali valjalo ga je potvrditi na terenu – suparnik u finalu
bio je dvostruki prvak Rafael Nadal.
Pojedini strani mediji
krajnje su nekorektno najavljivali finalni okršaj, neki su dozvolili
sebi da kažu da će Novak, izgubi li finale, nezasluženo biti prvi igrač
sveta i čak su njegov slučaj uporedili sa Karolinom Voznijacki. Čovek
koji je nanizao 41 pobedu nezasluženo je tu gde jeste? Ne bih rekao.
Takvih i sličnih spekulacija neće ni biti jer je Đoković u ovom
trenutku bolji teniser od Rafaela Nadala, što je dokazao u finalu
pobedivši ga peti put ove sezone.
U
prvom setu Španac je do poslednjeg gema imao 90% ubačenih prvih
servisa, a pri rezultatu 5:4 za Novaka imao je 30:0. Međutim, Đoković je
vezao nekoliko odličnih riterna, a Nadalu se u mozak uvukao crv sumnje –
izgubio je četiri poena u nizu i prvi set.
Kako je i Španac
priznao na konferenciji za medije, upravo se u završnici prvog seta
ogleda značaj pređašnje četiri Novakove pobede.
Do tada nije
bilo ni najmanje šanse za brejk i stekao se utisak da je Đoković ’ukrao’
prvi set, baš kao što je njemu to učinio Tomi Has pre dve godine. Novak
je sazreo toliko da je uspeo da ’uđe Nadalu u glavu’ i da na čistu
psihu osvoji set. To je zapravo i paradigma celog meča – Španac je u
presudnim trenucima meča bio nervozan, a Đoković nije, toliko je
jednostavno.
Sa tehničkog aspekta gledano, igra se odvijala kao
i u njihovim prethodnim ovogodišnjim mečevima. Đoković je nastojao da
što više diktira ritam i to mu je uglavnom polazilo za rukom.
Nadal
je pokušavao da zaigra agresivnije, što se naročito manifestovalo kroz
nekoliko sjajnih forhend paralela kao odgovor na Novakovu bekhend
dijagonalu, udarac kojim je ’terorisao’ Španca u poslednja četiri
dvoboja. Međutim, upravo su Đokovićevi ubojiti forhendi presudili u
poslednjem gemu prvog seta – dva ’vinera’ i dubok ritern kojim je
naterao suparnika na grešku.
Nakon što je preživeo kritični
prvi gem drugog seta (bilo je 0:30), Novak se u potpunosti razigrao.
Krenuo je da ’čita’ Nadalove servise sa lakoćom, riterni su mu
završavali duboko u polju, a ogromno samopouzdanje dalo mu je za pravo
da hvata loptice u penjanju i tako postane još agresivniji, posebno
forhendom.
Sve to brzo se reflektovalo na semaforu – Đoković je
napravio brejk spektakularno istrčanim poenom, zatim još jedan, a
Španac je bio na konopcima.
Još jedan faktor koji je doprineo
izvrsnom rezultatu jeste servis. Iako je i Nadalov procenat bio visok
(pa i viši), Novak je pri početnom udarcu koristio više varijacija.
Na početku je više forsirao forhend Nadala sa obe strane, što je
prilično zbunilo Španca i onemogućilo mu da predvidi gde će sledeći
servis ići.
Kako
je meč odmicao, Đoković je sve više u repertoar ubacivao slajs servis
sa desne strane u bekhend rivala – on ga je izvanredno služio, njime je
napravio mnogo ’vinera’ i još češće ’otvarao’ teren za napad forhendom.
Podsetimo, upravo slajs servis (ali sa leve strane) jedno je od glavnih
oružja Nadala na travi, njime je uništio Federera u finalu 2008.
godine. Međutim, Đokovićev bekhend toliko je moćan da je neutralisao taj
Špančev servis.
U najvećem delu meča Novak je potpuno uspeo u
nameri da otera Nadala iza osnovne linije, što se dobro vidi i po
učestalosti izlazaka na mrežu. Španac, koji tokom celog turnira voleje
igra izvrsno, imao je realizaciju 6 od 9, dok je Đoković, kome voleji
nisu jača strana, sada bio sjajan u tom aspektu i osvojio je 19 od 26
poena na mreži.
Ipak, situacija nije bila takva početkom trećeg
seta. Đoković je pao u igri, loptice su mu postale kraće, a brejk
rivalu dao je bekhendom koji je završio u mreži jer nije na vreme stigao
do loptice.
To
je bio prvi brejk Nadala na meču i došao je delom kao posledica
pogrešnog izbora Đokovića pri servisu. Servis u telo bio je jedini na
koji je Nadal imao konstantan odgovor tokom celog meča, a tada je Novak
maltene svaki put odservirao na taj način.
Uloge su se obrnule,
Nadal je podigao nivo igre i postao je ofanzivnije orijentisan, dok je
Đoković i suviše grešio, naročito forhendom koji mu je do tada bio
osnova za napad. Duplom servis greškom Novak je Nadalu poklonio drugi
brejk i tada je bilo jasno da će se igrati i četvrti set.
Možda
i presudni momenat celog meča dogodio se na početku četvrtog seta –
Španac je bio u naletu i došao je do nove brejk lopte, ali se Đoković sa
dva dobra servisa izvukao iz vrlo teške situacije. To je očigledna
razlika u odnosu na prošlu godinu, zar ne?
Takav gem bio je
potreban Novaku da se vrati na nivo iz prva dva seta, pa je već u
sledećem gemu napravio brejk pre svega zahvaljujući neverovatnom
kretanju. Ipak, osvajač 10 Grend slem titula nije se predavao tako lako i
napravio je ribrejk, doduše uz obilatu pomoć vrha mreže.
Narednih
nekoliko gemova bili su veoma napeti, a onda se dogodio scenario koji
smo već viđali ove sezone – Nadalu su popustili nervi, odservirao je
duplu grešku na početku osmog gema, a do kraja gema imao je još dve
greške bekhendom i Đoković je došao u situaciju da servira za meč.
Posle još dve greške rivala Đoković je vodio sa 30:15, a onda je
odigrao nešto pasivnije i Nadal je uzeo naredni poen. Tada je Novak
shvatio da on mora da osvoji Vimbldon, a ne Nadal da ga izgubi – u
sledećem poenu odigrao je servis-volej prvi put u meču. izveo ga je
savršeno i zaradio meč loptu. Posle tog poena Đoković se okrenuo ka
svojoj loži i pokazao prstom na glavu želeći da kaže koliko je mentalno
jak.
To je odlika velikog šampiona – u takvom trenutku uspeo je
da ostane pribran, razmišlja o taktici, da izabere tako hrabro rešenje i
da ga perfektno sprovede u delo.
U sledećem poenu Đoković je
precizno odservirao na T liniju, odmah napao forhendom, a Nadal je
poslao lopticu u aut za veliko slavlje Novaka, njegovog tima i porodice,
i cele Srbije.
Ženska juniorska reprezentacija Srbije u tenisu postala je prvak sveta.
Naše mlade teniserke (do 14 godina) stigle su do zlata na Svetskom ekipnom prvenstvu u češkom Prostejovu pobedivši u finalu selekciju SAD sa 2:1.
Amerikanke su branile titulu, a naša reprezentacija je došla do prvog zlata u istoriji. Za Srbiju su u Češkoj nastupale Nikolina Jović, Ivana Jorović i Tamara Tomić, a seletor je Nikola Živković.
Finalni meč poslednjeg ovogodišnjeg grend slema, Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Država, bio je više od četiri sata čistog uživanja za gledaoce
Razlika između mašine i čoveka može se opisati na hiljadu načina, ali za ovaj slučaj dovoljno je uporediti Đokovićeva dva poslednja meča u Njujorku.
Pobediti Federera nekako izgleda kao tuča s mašinom, a mora da se čovek posle toga tako i oseća. Ako je ovo i preterivanje, nije baš mnogo – najbolje se vidi iz načina na koji je Rodžer Federer objašnjavao svoj poraz u polufinalu i fantastične udarce kojima se Novak Đoković "izvukao" iz šapa sudbine, tj. da ga Rodžer pobedi, baš kao što treba.
Na sreću, to se nije desilo, pa su se u finalu srela dva ljudska bića, čiji je meč – tačno četiri sata i deset minuta borbe gotovo bez trenutka popuštanja – pokazao sve ono što tenis čini lepim, plus ljudsku dramu kroz koju su obojica finalista prolazila.
Novak je na kraju pobedio s 3:1 u setovima (6:2, 6:4, 6:7 /3:7/, 6:1).
To mu je 64. pobeda ove sezone, četvrta grend slem titula, 28. ATP trofej u karijeri a deseti u ovoj sezoni (grend slem titule na Australija openu u Melburnu, Otvorenom prvenstvu Engleske u Vimbldonu i US Openu u Njujorku, titule na mastersima u Indijan Velsu, Majamiju, Madridu, Rimu i Montrealu, turniri u Dubaiju i Beogradu). Usput, postao je tek šesti teniser u open eri sa tri grend slem titule osvojene u jednoj sezoni.
Već na početku meča Đoković je demonstrirao ono što ga je učinilo prvim teniserom sveta, samouverenost i majstorstvo kakvo je ranije pokazivao Rafael Nadal. Da na brejk odmah i bez razmišljanja uzvrati ribrejkom – što smo imali prilike da gledamo u identičnom obliku na početku prvog i drugog seta. Rizik s kojim je ušao u meč takođe je bio vidljiv posle prva tri gema u prva dva seta, kada je odnos Đokovićevih i Nadalovih neiznuđenih grešaka bio 6:1 i 7:1. U svakom slučaju, situacija na terenu bila je mnogo dramatičnija od rezultata 6:2 u prvom setu – koji je trajao 53 minuta, i 6:4 u drugom setu – 71 minut igre, u kojima su pojedini poeni osvajani u razmenama od po dvadesetak ili čak 30 udaraca, u kome je treći gem na Nadalov servis trajao čitavih 17 minuta...
Nadal je pokušao da meč preokrene u trećem setu i bilo je stvarno razloga za bojazan da će on možda ponoviti čudo koje je Đoković napravio posle Federerovog vođstva od 2:0 u polufinalu. Strah je samo pojačalo to što je Novak sredinom trećeg seta pokazao znake da ima problema s kičmom, strah koji medicinski tajmaut po završetku trećeg seta nije smanjio; naprotiv.
Nadal ga je dobio u taj brejku, posle 84 minuta igre.
Taj napor ga je koštao više nego Đokovića problem s kičmom, zbog čega je, kao i nedavno u Sinsinatiju, brzina njegovog servisa pala za četvrtinu; s druge strane mreže u četvrtom setu Rafael Nadal se zbog umora i grčeva povremeno jedva kretao.
PRVO RODŽER: "Čudno mi je što moram sada da objašnjavam ovaj poraz, kad osećam da bi trebalo da držim drugačiju konferenciju za novinare." Jedan od najboljih, ako ne i najbolji teniser u istoriji, Rodžer Federer od kako nije formalno na mestu broj jedan, povremeno ima problema da drugima – a možda i sebi – objasni zašto gubi od Novaka Đokovića. Posle polufinalnog meča u prošlu subotu priznao je razočaranje i dodao "ali mogu samo sebe da krivim".
To posle vođstva od 2:0 u setovima – što je profesionalne statističare i sujeverne nagnalo u očaj, kako da prognoziraju kraj meča kad se početak ne uklapa u šemu – Federer je u petom setu imao rezultat 5:3 i dve meč lopte. "Pogodio je jedan udarac i sve se promenilo", misli Federer. Iz odgovora na pitanje šta je to Novak bolje uradio sada na Flešing medousu nego pre nekoliko nedelja na Rolan Garosu, izlazi da je "ovo samo jedan od onih mečeva, sve sam namestio savršeno, ali nisam mogao da ih dovršim".
Rizično spasavanje jedne od dve meč lopte, Novakov forhend ritern koji je završio na liniji, Federera nije impresioniralo – bar ne na pres konferenciji. "Samopouzdanje? Šalite se? Neki igrači odrastaju igrajući tako. Kada sam bio u juniorima, sećam se da svi kad gube sa 5:2 počnu da šamaraju udarce. To sve dolazi zato što su gubili dok su odrastali. Ja nikad nisam tako igrao. Ja verujem da se vredan rad isplati... Veoma mi je teško da razumem kako neko može da odigra taj udarac na meč poenu."
Tako je to. Federer će, zbog te pacerske Đokovićeve igre, godinu završiti bez pobede na nekom grend slemu uprkos napornom radu; kaže da ga to ne pogađa.
RAFAEL, ŠESTI PUT: S druge strane, Rafael Nadal posle šest ovogodišnjih uzastopnih poraza od Novaka Đokovića niti može niti želi da krije koliko ga to pogađa. Pa, kao što se Federer uzda u još više napornog rada, tako i Nadal kaže da je uspeh i to što je ove sezone odigrao toliko finala, a što se Đokovića tiče... "Razočaran sam, ali je ovaj momak neverovatan i mogu samo da mu čestitam. Dao sam sve od sebe, izgubio sam od najboljeg na svetu."
Ključ tog razočaranja verovatno leži u trećem setu, kada je Novak servirao za pobedu u meču, ali je Nadal uspeo da se odbrani i rezultat posle taj brejka smanji na 2:1. Povremeno je izgledalo da se u Nadala vraća onaj nekadašnji Vamos Rafa, pun energije, adrenalina i besa. Onda je, na sve to, Đoković zatražio i medicinski tajmaut, pa se – zakratko – učinilo da je ishod finalnog meča neizvestan.
Sasvim profesionalno i očekivano, Nadal je u početku četvrtog seta servirao i igrao na Đokovićevu bolnu, bekhend stranu; nešto manje očekivano, Novak je i u tim trenucima uspeo da napravi brejk – u petoj prilici – potom i da ga "overi" i povede sa 3:0. Đoković pri 4:1 pravi drugi brejk ne dozvoljavajući Nadalu da osvoji ni jedan jedini poen, potom završava igru sa 6:1, bekhend vinerom za meč loptu, i forhend vinerom koji mu je doneo pobedu.
Konačno, na stadionu "Artur Eš" dobio je i ovacije dvadesetak hiljada gledalaca, publike s kojom još uvek nije uspostavio dobar odnos, ali i publike koja se tokom polufinalnog i finalnog meča povremeno ponašala kao u cirkusu – u čemu ne treba zanemariti učinak malobrojnih "naših" na tribinama.
"Ovo je čudesna godina koja traje", izjavio je Novak Đoković pošto je primio pehar. "Rafa je igrao sjajno, verujem da ćemo imati još sjajnih mečeva u budućnosti."
Na kraju je prihvatio da odigra pobednički ples – ako mu se pridruži publika. Pa su odigrali zajedno.
SVETSKI MEDIJI: Finalni meč Novaka Đokovića i Rafaela Nadala više je ličio na duel dva boksera teške kategorije nego na teniski meč, ocenio je "Vašington post". "Uprkos teškoj borbi, Đoković je bio taj koji je rivalu zadao više jakih udaraca i došao do svog prvog trijumfa na turniru u Njujorku."
Prva dvojica svetskih tenisera još jednom su održala čas teniskih majstorija, smatra CNN. "Obojica su u nekim trenucima plasirali udarce koji kao da su bili navođeni laserom. Ipak, kao i tokom cele sezone, Đoković je bio bolji."
"Ove godine stvari su se potpuno okrenule i sada se svi pitaju da li Đoković igra jednu od najuspešnijih sezona u istoriji tenisa", piše "Njujork tajms". I, naravno, ne odoleva "kraljevskim" metaforama o tronu i svrgavanju s trona, ovde je Đoković "svrgnuo sa trona branioca titule Nadala".
Mada genetski i po definiciji uzdržani, ni Britanci ne odolevaju jakim rečima: njujorško finale bilo je "senzacionalno", "Đoković i Nadal su terali jedan drugog do krajnjih granica izdržljivosti i konstantno su igrali vrhunske poteze" ("Indipendent"). Novak Đoković je u ovom trenutku "svetski teniski kralj" a potezi dvojice finalista su "doveli do delirijuma navijače na prepunim tribinama stadiona Artur Eš u Njujorku" ("Gardijan").
Trijumfom na US Openu Novak Đoković je do kraja godine obezbedio poziciju broj jedan na svetskoj rang-listi.
Ovog vikenda igraće u polufinalu Dejvis kupa protiv Argentine, u Beogradskoj areni, tamo gde je i počela ova neverovatna serija pobeda.
Milijardu i trista miliona ljudi čekalo je s nestrpljenjem prvi pucanj za start Ksijanga Lijua u trci na 110 metara s preponama, u prvom krugu kvalifikacija za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine. Usledio je dugo čekani pucanj i šok na prvoj preponi: najbolji kineski atletičar svih vremena i branilac zlatne medalje, nedovoljno spreman zbog povrede, pao je u suzama. Butni mišić nije izdržao…
Bio sam prisutan pa mogu da tvrdim da je to bila prava tragedija za Kinu. Toga dana u Pekingu smejala su se samo lica na bilbordima na kojima je najčešće bio upravo miljenik nacije – Ksijang Liju.
Počeo sam s njim da bih pokazao u kakav je položaj bio doveden najbolji teniser sveta Novak Đoković prekjuče u „Beogradskoj areni”. Ovog puta više od osam miliona ljudi s nestrpljenjem je čekalo da vidi „Noleta nacionalea” u njegovom prvom nastupu u svojoj zemlji otkako je zaseo na svetski vrh. Stvorila se atmosfera da će biti smak sveta ako se ne pojavi makar s jednom nogom…, jer ne mogu Argentinci da se izvuku tek tako. Ipak smo mi svetski prvaci.
I tako je, na žalost blizu 18.000 gledalaca u „Areni”, koji su došli najviše zbog njega, on bio primoran da preda odlučujući meč polufinala Dejvis kupa, protiv dvometraša Huana Martina del Potra (Argentina). Nedovoljno oporavljeni Đoković protiv najjačeg „udarača” u svetskom tenisu, pod čijim udarcima se ugiba pod.
„Svi zajedno smo odlučili da igram protiv Del Potra”, izjavio je Đoković neposredno posle meča koji je predao zbog jakog bola u leđima.
I vrapci na grani su znali da su šanse da obnovi povredu u jednom takvom meču „fifti-fifti” a možda i veće. Baš zato čudi da niko nije mogao da ga odgovori da izađe na teren. Ni selektor, ni saigrači, ni lekari… Znamo, nije lako reći „ne” trenutno najboljem sportisti na svetu, ali ako je to za njegovo dobro, trebalo je biti uporan u tome. Po cenu da bez njega izgubimo pa da takva odluka naiđe na kritike.
Razumemo i Đokovićevu ogromnu želju da u svom rodnom gradu pomogne reprezentaciji da se probije u finale, da ne ostavi na cedilu saigrače, ali zar i oni sami nisu rekli da je on „u poslednjih pet godina odigrao najviše mečeva u Dejvis kupu od svih igrača na svetu”. Zar bi bilo ko posumnjao u njegov patriotizam, posle svega što je uradio, da je izjavio da nije u stanju da igra.
Ovako, ispalo je najgore. Naša reprezentacija nije ušla u finale s Nadalovom Španijom dok će Đoković uoči završna tri turnira u godini – koju mnogi stručnjaci ocenjuju kao „najbolju svih vremena koju je imao neki teniser” – morati da miruje dve-tri nedelje. Tako je umanjio šanse da obori još koji rekord ove godine i da na završnom turniru u Londonu zaokruži godinu za pamćenje.
Na kraju, izdvajamo nešto što je rekao selektor Bogdan Obradović da nema razloga za tugu što je izmaklo finale, jer naš najstariji igrač u singlu (Tipsarević) ima tek 27 godina. Što znači – ima dana za megdana.
Srpski teniser, Janko Tipsarević osvojio je svoju prvu ATP titulu u karijeri. Tipsarević je u finalu turnira u Kuala Lumpuru ostvario pobedu nad Markosom Bagdatisom, rezultatom 2:0 u setovima.
Naš Janko igra u životnoj formi i zasluženo je osvojio svoju prvu ATP titulu u karijeri.
Janko je dobro otvorio finalni meč protiv Markosa Bagdatisa, vrlo brzo je došlo do brejk poena na obe strane, Tipsarević je napravio brejk više i posle 53 minuta igre uspeo da osvoji prvi set rezultatom 6:4.
Drugi set započinje sigurnom igrom od strane oba rivala.
Ipak, Janko koristi brejk šansu za 2:1, koju je posle velike borbe u narednom gemu uspeo da sačuva i obezbedi prednost. Janko nastavlja u istom ritmu, uzima još jedan brejk Kipraninu koji mu istom merom vraća u narednom gemu i smanjio na 4:3.
Iako je imao dva brejka prednosti, Janko Tipsarević u odlučujućim trenucima, pri servisu za pobedu u meču, prepušta gem svom protivniku koji stiže na 5:5.
U neverovatnom setu u kome su oba protivnika imala po 11 brejk šansi, Janko osvaja poen na servis protivnika i dolazi do vođstva od 6:5 i dobija novu šansu da svojim servisom završi meč.
Tipsarević to i uspeva, posle fantastične igre i odličnih servisa u odlučujućem gemu, Tipsarević osvaja drugi set i svoju prvu ATP titulu u karijeri.
Janko Tipsarević – Markos Bagdatis 2:0 (6:4, 7:5)