hrvatina je napisao/la:
etno-expert je napisao/la:
Naravno, HRT ni tada nije verovao da će Čila pobediti Fedeksa ...
Vidi cijeli citat
Čilić je trenutno 9. igrač svijeta i igra polufinale grand slama ,nakon što je isti prošle godine osvojio...
misliš da to nije vrijedno prijenosa i da televizije iz drugih zemalja ne bi prenosile da je Marin njihov?
Vidi cijeli citat
Au, matori, otvaraš temu o kojoj može da se napravi nova tema, a naslov bi bio nešto u stilu "Kako države tretiraju vrhunski sport"
Srbija je zemlja hleba (kruha) i igara. Sa sve manje hleba, naravno. Sve utakmice košarkaške reprezentacije Srbije prenose se na Prvom programu javnog medijskog servisa (RTS-a). Kada RTS otkupi teniske masterse, Novak se obavezno emituje na Prvom programu RTS-a, pa makar igrao tek prvo kolo. I termini mečeva diktiraju programsku šemu, tako da se pomera i dnevnik u pola osam, ukoliko u to vreme nastupa neki naš sportista ili ekipa ...
Srbija je jedna od malobrojnih država koja ima potpuno uređen sistem zbrinjavanja vrhunskih sportista posle njihovih karijera, jer svako ko osvoji medalju na evropskom ili svetskom šampionatu ili olimpijskim igrama (naravno, ne u svim sportovima, ima negde spisak, nisam samo siguran da li su na listi svi olimpijski sportovi i još poneki sport, ili samo olimpijski sportovi) obezbedi penziju od države. Za bronzu - jedna prosečna plata u Srbiji (oko 400 evra), za srebro - dve, a za zlato - penziju u iznosu od tri prosečne plate ...
Premijer Srbije Vučić i ministar sporta Udovičić hvale se kako država više ne duguje pare nijednom sportskom savezu. Drugim rečima, svi savezi dobili su ono što su tražili. Dakle, to je jedna komforna pozicija u kojoj sportisti, naročito u manjim sportovima (kajak, veslanje, tekvondo, streljaštvo) mogu da odrade najkvalitetnije pripreme ...
I da ne brkamo stvari. Tačno je, Srbija, na primer, ulaže skromna sredstva u rekreativni sport, u male klubove koji rade sa klincima. Ali, onaj ko preskoči sve te barijere i počne da osvaja medalje za Srbiju, taj onda nema da brine ...
I da se vratimo na pitanje, u Srbiji bi se sigurno prenosio meč da je Čilić naš. Ali, čitava ova priča je bila uvod za objašnjavanje razlike u tretmanu vrhunskog sporta. U prosperitetnim državama Čilića verovatno ne bi davali na državnoj televiziji, jer jednostavno tamo uglavnom ne vlada kult sportskog uspeha. Što je država manja i siromašnija, režim više potencira sportske uspehe uzdižući ih na nivo nacionalnih trijumfa ...
