Sad će čiko da vam otkrije jednu od nekoliko tajni uspeha srpskog individualnog sporta. Rekoh, saopštiću vam samo jednu a ne sve tajne, jer taman posla da onda postanete uspešni kao mi pa da nas posle zezate po srpskim forumima. Naravno ovo je šala mala!

Jedna od tih tajni zove se - SPORTSKE PENZIJE! Pametne glavice u državi su zaključile da je sport najveći srpski brend i najbolji srpski izvozni proizvod. Svi sportisti koji u relevantnim sportovima osvoje medalje na evropskim, svetskim prvenstvima ili olimpijskim igrama, od navršene 35. godine imaju pravo na državnu penziju u iznosu dve ili tri (zavisno od broja i sjaja osvojenih medalja) prosečne plate u Srbiji. I to nije sve, tu su i nagrade za medalje! Čavić je, na primer, od Srbije do sada inkasirao sigurno preko 100 hiljada evra na račun uspeha koje je ostvario. I najnovija vest: Nađa Higl je za ovaj uspeh od države nagrađena sa 30 hiljada evra!

Malo li je?!

E sad zamislite nekog brzog hodača koji zna da se bavi neprofitabilnim sportom, kakvu ima motivaciju da trenira. Isto važi i za streljaštvo, atletiku (čast izuzecima, vrhunskim atletičarima koji dobro zarađuju na mitinzima, Svetskoj ligi!), plivanje ... Ovi sportovi nisu fudbal, košarka gde sportista može dovoljno da zaradi pa mu ne treba penzija od države.

Neko će reći da je to skupo za državu.

Greška!

Daleko više košta višegodišnje ulaganje u mladog sportistu jer postoji rizik da se on neće razviti u vrhunskog psortistu i da će to biti jedna velika promašena investicija. DRŽAVA SRBIJA PREVASHODNO PLAĆA SPORTSKE USPEHE, DAKLE NAGRAĐUJE "GOTOVE" SPORTISTE. A ZADATAK ULAGANJA U RAZVOJ NEKOG SPORTISTE IMAJU SPONZORI, PRIVATNICI I ONI PREUZIMAJU RIZIK DA IM SE TE PARE MOŽDA NEĆE REFUNDIRATI.

Genijalno, zar ne?! Kod vas se još vode rasprave da li treba uvesti penzije zaslužnim sportistima, a naš sistem već pokazuje fantastične rezultate!