Ako sudi margeta sudenje bi trebalo biti ok

Inace ste vi prepotentni, i kad treba i kad ne treba, zato i dobijate po njusci svako malo.

-2

po losem starom obicaju cemo spusiti od srba nazalost
jer nas mentalitet i psiha su dno dna

Ajde, kad već moderatori nisu brisali one bzvz rasprave tamo negde na početku, neka ne brišu ni sad (a čini mi se da ima materijala) da pročitam poslednjih par stranica.

Ne znam odakle da počnem... Očekuje me dosta posla... 

Srbija - Hrvatska -----> 7-1-5 ---> OI 0-1, SP 1-1, EP 1-1-1, SL 3-1, SK 2-1, finala: 2-0
SRJ/SCG - Hrvatska -----> 11-2-4 ---> OI 1-1-1, SP 1-1-0, EP 3-1, SL 4-1, SK 2-1, finale: 1-0
SRJ/SCG/Srbija - Hrvatska -----> 18-3-9 ---> OI 1-1-2, SP 2-1-1, EP 4-1-2, SL 7-2, SK 4-2, finala: 3-0

Srbija - Hrvatska

- Srbija je jednom bila prvak sveta (Rim 2009.) i ovo joj je treće finale (Šangaj 2011., Kazanj 2015.), a Hrvatska je takođe jednom bila prvak sveta (Melburn 2007.) i ovo joj je drugo finale (Kazanj 2015.).

- Srbiji je ovo treća medalja na SP (svaki put finale), a Hrvatskoj peta uzastopna. Hrvatska je jedina selekcija koja je na svakom od poslednjih 5 SP osvojila medalju. Već sam pisao ranije da je to jako zanimljivo, s obzirom na činjenicu da na prvih 5 SP nije osvojila medalju. Još jedna zanimljivost, prva medalja za Hrvatsku na SP bila je zlatna medalja.

- Hrvatska tradicionalno ima bolje rezultate na SP (nego na EP), dok je kod Srbije obrnut slučaj. Tu tradiciju nastavili su i novi selektori Savić i Tucak. Savić je prvo eliminisan u 1/4 finalu SP, da bi potom osvojio zlato na EP. S druge strane, na drugom SP kao selektor Hrvatske, Tucak je već osvojio i drugu medalju, samo je pitanje koju. Na EP je eliminisan u 1/4 finalu.

- Savić ima priliku da uđe u društvo Campagne i Benedeka koji su osvajali svetsko zlato kao igrači i selektori. Campagna (1994/2011), Benedek (2003/2013), Savić (2005/...). Prvu priliku u Barseloni nije iskoristio, sada je mnogo bliži.

- Nikić ima priliku da postane prvi igrač sa 3 zlata na SP. Pored njega, 2 zlata imaju još: Madaras (jedini još uvek aktivan), Udovičić, Ballart, Gomez, Marcos, I. Moro, Pedresol, Perez, Rollan, Sanz, Vičević, Bukić, Šimenc, Milanović, Vasović i Kabanov.

- Priliku da se njihovo ime nađe na navedenoj listi igrača sa 2 zlata na SP imaju: Pavić, Burić, Bušlje i Joković (Hrvatska), odnosno G. Pijetlović, Aleksić, Gocić, Prlainović, S. Mitrović, Filipović i D. Pijetlović (Srbija).

- Pored navedenih igrača, jedina zlata do sada na SP za Srbiju/Hrvatsku osvojili su i: Soro, Avramović, Rađen, Gak i već pomenuti Nikić i Udovičić, odnosno na drugoj strani Vićan, Bošković, Barać, Đogaš, Marković, Vrdoljak, Kunac, Hinić i Smodlaka.

- Hrvatska je nakon 3 uzastopna poraza u 1/2 finalima, konačno uspela da se plasira u finale SP. Podsećam, jedini put kada im je to uspelo osvojili su zlato, dok su čak 4 puta gubili od kasnijeg prvaka sveta.

- Srbija je (nakon kiksa u Barseloni) ponovo u finalu SP, do sada ima po jednu pobedu i poraz, a ovo joj je treći različit protivnik u finalu. Nakon Španije i Italije, novi protivnik je Hrvatska. Sada možemo da kažemo kako je Crna Gora, na neki način, sprečila Srbiju da igra 4 uzastopna finala SP.

- Još jedna zanimljivost... Srbija i Hrvatska su do ove godine odigrale samo jedno (1) finale, a ove godine na oba takmičenja igraju u finalu.

- Srbija je dobila oba finala. Finale SK u Oradei 2010. godine sa 13-7 (kao protiv Italije pre neki dan, 4-0 posle prvog perioda igre) i finale SL 2015. u Bergamu sa 9-6 (nakon 2-4 na poluvremenu i 3-5 polovinom 3/4 kada sledi serija 5-0 za 8-5).

- Nije bilo mnogo finala (samo jedno) ni između bivše državne zajednice SRJ/SCG i Hrvatske. U pitanju je finale EP u Kranju 2003. godine, koje će ostati upamćeno po preokretu SCG, sjajnoj partiji Šefika, veoma važnoj odbrani jednom igraču Hrvatske (ne sećam se kom) u situaciji 1 na 1, i neredu koji su nakon meča pravili ''navijači'' Hrvatske.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Hrvatska je slavila 11-8, u meču grupne faze na OI u Pekingu 2008. godine. Kasnije je Srbija osvojila bronzu pobedom protiv Crne Gore, a Hrvatska je završila takmičenje već u 1/4 finalu, porazom upravo od Crne Gore.

- Hrvatska je slavila 10-7 (bilo i 7-2 i 8-3) u 1/2 finalu Melburna, a Srbija dve godine kasnije 12-11 u 1/2 finalu Rima. U ovom drugom meču presudila je prva četvrtina koju je Srbija dobila sa 4-3 iako je Hrvatska povela sa 2-0. Na kraju je Sukno promašio u poslednjem napadu sa igračem više.

Evo sastava/statistike sa meča u Melburnu.
http://www.fina.org/project/docs/results/melbourne2007/M43.pdf

Kad se pogledaju sastavi, vidimo da su za Srbiju igrali samo Nikić, Gocić, Prlainović i Filipović (kao i sadašnji selektor Savić), a za Hrvatsku samo Pavić, Burić, Bušlje i Joković. Srbiju je vodio Dejan Udovičić, a Hrvatsku Ratko Rudić. Bošković 3/5 i Đogaš 2/2 najbolji kod Hrvatske, a kod Srbije 3/6 Vujasinović i 2/5 Udovičić uz veoma lošeg Šapića 1/8 i promašen peterac današnjeg selektora Savića.

Evo sastava/statistike sa meča u Rimu.
http://www.fina.org/H2O/docs/results/roma2009/M43.pdf

Znatno promenjeni sastavi u odnosu na Melburn, po 7 novih igrača u oba sastava. Na jednoj strani braća Pijetlović, Gak, Rađen, Aleksić, Avramović i S. Mitrović, a na drugoj strani Brzica, Obradović, Dobud, Antonijević, Karač, Buljubašić i Sukno. Promene i na klupi, novi pomoćnik Dejana Udovičića bio je njegov imenjak Stanojević (umesto Novoselca), a na drugoj strani Rudićev pomoćnik Elvis Fatović nasledio je Juricu Prižmića.

Kod Srbije raspoloženi Filipović 4/6, Udovičić 3/4 i Prlainović 2/4, kod Hrvatske ponovo Bošković 3/5, Dobud 2/2 i Karač 2/2. Nakon početnih 0-2, Srbija preokrenula na 4-3 (kraj 1/4), zatim imala i 5-3, 6-4, 7-5, 9-7, 11-9, 12-10, Hrvatska uspela da izjednači na 7-7 i 9-9 ali je Srbija brzo odgovarala sa nova 2 gola.

- Hrvatska je dobila meč 1/2 finala F8 SL u Podgorici 2009. godine sa 7-5, a Srbija naredna 3 meča u SL. Od te 3 pobede, ''dupla'' je ostvarena na F8 u Nišu 2010. godine, 9-8 u grupi i 14-11 u 1/2 finalu, uz već pomenutu 9-6 u finalu SL 2015. u Bergamu. Hrvatska je jača za Petra Muslima, dok Srbija igra u istom sastavu kao u Bergamu.

- Hrvatska je dobila prvi meč na SK, a Srbija naredna dva. Hrvatska je slavila sa 10-8 (grupa) u Oradei 2010. godine, a Srbija sa 13-7 u finalu. Prošle godine (nakon EP u Budimpešti) kada su obe selekcije nastupale u kombinovanim sastavima, Srbija je slavila sa 7-4 (bilo i 7-1, 7-2 posle 3/4 meča) u 1/2 finalu.

Sastavi/statistika sa finalnog meča u Oradei.
http://www.waterpolo-worldcup2010.com/content/file/foi-arbitraj/24_CRO-SRB.pdf
Meč grupne faze u Oradei.
http://www.waterpolo-worldcup2010.com/content/file/foi-arbitraj/03_CRO-SRB.pdf

U prvom meču najbolji Sukno sa 4, Filipović i Udovičić po 2 gola, u drugom meču Sukno sa 3, Udovičić, Filipović i Gocić takođe po 3.

- Srbija je slavila sa 15-12 u meču grupne faze na EP u Ajndhovenu, meču koji će ostati upamćen po 10 golova u drugoj četvrtini meča koju je Srbija dobila sa 6-4, kao i po potezu Dobuda pred kraj meča kada je udario Filipovića. Nešto kasnije, Srbija će porazom od Crne Gore eliminisati Hrvatsku sa EP posle prve faze (jedini prvak Evrope kojem se to desilo), dok će Srbija osvojiti zlato pobedom u finalu protiv Crne Gore.

Prošle godine u Budimpešti bilo je 8-8, takođe u meču grupne faze.

Hrvatska je slavila sa 10-9 u 1/2 finalu EP u Zagrebu 2010. godine i to je bilo jedino EP na kojem se Srbija (od samostalnosti) nije plasirala u finale. Kad sam već pomenuo taj podatak... Ako se pogleda ''istorijat'' EP ili SP od 2006. do danas, dolazi se do zaključka da Srbija pod tim imenom na ukupno 9 takmičenja (5 EP + 4 SP pre Kazanja) samo 3 puta nije igrala finale, a svaki put je zaustavljena od reprezentacija sa Balkana, koje bi na kraju osvojile takmičenje ili bar igrale u finalu (CG u Barseloni nakon 1/4 finala sa Srbijom). Dva puta je Srbija zaustavljena od Hrvatske (Melburn, Zagreb) i jednom od CG (Barselona).

Ako uzmemo u obzir i SL (SK nije moguće jer ga je oba puta osvojila Srbija), od Berlina 2007. i prvog nastupa na F8 kao Srbija, osvojeno je 7 zlatnih medalja, u Kazahstanu 2012. Srbija nije učestvovala (tj. nije ''prijavila'' učešće), a jedini put kada je zaustavljena pre finala, zaustavljena je od Hrvatske u Podgorici 2009. godine.

Na OI je druga priča, tu je 2 puta zaustavljena u 1/2 finalu od ''uljeza'' SAD i Italije.

Da se vratim na meč polufinala iz Zagreba. Sastavi/statistika sa meča: http://omegatiming.com/File/Download?id=00010A0A00390000FFFFFFFFFFFFFF01

Ovaj meč polufinala EP je po mnogo čemu specifičan. Te godine SRB/HRV su odigrale 5 utakmica, Srbija je dobila 2 u Nišu, po jedna pobeda u Oradei i na kraju najvažnija pobeda za Hrvatsku, ali ujedno i poslednja u međusobnim duelima ove dve selekcije. Nakon toga, u poslednjih 5 godina, Srbija je slavila u Ajndhovenu, Alma Ati i Bergamu, a meč u Budimpešti završen je nerešeno.

Kao i u 1/2 finalu Rima godinu dana ranije, i ovaj meč je ''odlučen'' u prvoj četvrtini koju je Hrvatska dobila sa 2-1. Srbija je ''jurila'' gol zaostatka tokom meča (u pojedinim trenucima i dva, 1-3, 5-7), da bi na kraju Gocić (najbolji kod Srbije sa 3/5, njegov najbolji meč pored prošlogodišnjeg finala EP sa Mađarima - 3/3) bio tragičar jer je skrivio peterac na 5 sekundi do kraja meča. Neko će reći diskutabilan/opravdan peterac, a neko će reći nameran/slučajan potez selektora Udovičića koji je u poslednjih 5 sekundi poslao jednog igrača više u bazen.

U svakom slučaju, kod Hrvatske ponovo među najboljima Bošković 3/6 (peterci 2/2), Burić 3/4, Joković 2/3, na drugoj strani već pomenuti Gocić 3/5 jedini raspoložen, Prlainović najgori sa 0/6.

Nije bilo mnogo promena u odnosu na Rim, Rudić je ponovo promenio asistenta (Kobeščak umesto Fatovića), novo ime je bio Muslim, igrali su i povratnici Hinić i Barać. Na drugoj strani, Vapenski umesto Gaka.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pre nego što napišem nešto o duelima SRJ/SCG i Hrvatske, upravo sam se setio sledećeg: Srbija je pred SP u Šangaju 2011. godine osvojila SL u Firenci (tada takođe kvalifikaciono takmičenje za OI u Londonu), da bi nakon toga izgubila u finalu SP od Italije (koju je savladala u finalu Firence, a pre toga i u grupi). Eto neke ''simbolike'', Firenca/Bergamo, kval. za London/Rio, Italija (finale x2), Hrvatska (finale x2), uz jednu bitnu razliku: Srbija je tada imala mnogo lakšu grupu i delovala mnogo bolje u grupnoj fazi takmičenja, a kako se ono bližilo kraju imala velikih problema (preokret protiv Mađara u 1/2 finalu, nakon 7 primljenih golova u drugoj četvrtini) i pad forme jer je u finalu protiv Italije odigran najgori meč na turniru, sa katastrofalnim igračem više, 2 promašena peterca (Filipović/Udovičić), uz, istina, veoma loše suđenje i dosta sreće za Italiju u finišu nakon majstorije Vanje Udovičića.

Ovde je ipak situacija nešto drugačija, jer forma ide uzlaznom putanjom, grupa je bila nešto teža, a u polufinalu su i odbrana i napad funkcionisali odlično. Pre toga, proradili su centri (Japan/SAD), a protiv Italije je 4-5 golova postignuto iz igre uz veoma dobru realizaciju igrača više. Sve navedeno govori da sa svih strana preti opasnost, samo se nadam da smo nešto sačuvali i za finale i da najbolji meč (kao prošle godine finale sa Mađarima) nije bio onaj od četvrtka sa Italijom.

Što se tiče Hrvatske, i dalje ostajem pri svom stavu da su prvi favorit turnira (što ne znači da će tu ulogu i opravdati), da su odlično popunjeni na svim pozicijama, da prevagu na njihovu stranu donosi bekovski par Burić/Bušlje (jer nemamo više Vanju i Rađena), da su jači u odnosu na Bergamo za Muslima koji je imao odličnu sezonu, uz prvu opciju i najveću opasnost Sukna, odličnu zamenu za Dobuda (Lončara) i još neke igrače tipa Jokovića, Obradovića i za mene iznenađujuće dobrog Bukića (a tu je još i odličan šuter Petković) veoma, veoma nezgodna ekipa i najteži mogući protivnik za Srbiju u finalu.

Finale, sasvim sigurno, dve najbolje ekipe na svetu trenutno, a vrlo verovatno i u narednih nekoliko godina uz neke manje promene sastava.

Prednost Hrvatima u odbrani zbog Pavića i Burića pre svega, a opet, ne može čovek da kaže ni da je napad mnogo lošiji od srpskog. Srbija je svakako napadački najbolja ekipa na svetu sa najvećim individualnim kvalitetom i dosta igrača koji mogu rešiti jedan tako važan meč, ali mislim da je preveliki hendikep igranje Jakšića i Ranđelovića, tj. svakako mnogo više problema postoji i biće u borbi protiv Lončara i Paškvalina (pod uslovom da Srbija ne uđe u meč agresivno kao protiv Italije).
Zapravo, to je i ključno pitanje za finalni meč, ko će ga početi agresivnom odbranom i presingom i da li će iko ? Hrvatska je u pojedinim momentima protiv Grčke pokazala takođe sjajnu odbranu, ali je nekako ta odbrana zakazala kad je bilo najvažnije, u samom finišu meča.

Igrač više je nešto bolji za Srbiju čini mi se, ili su ekipe tu negde po realizaciji. Koliko se sećam, tok meča u Bergamu promenjen je tako što je Srbija polovinom 3/4 odjednom zaigrala mnogo agresivnije u odbrani, a do tada veoma spor napad je znatno ubrzan, mnogo brže je lopta kružila sa igračem više, bile su tu i dve kontre ako se dobro sećam. Videćemo za šta će se Savić večeras odlučiti, da li za isti pristup kao protiv Italije i koliko će se moći izdržati u tom ritmu. Jedno poluvreme je bilo dovoljno za Italiju, ali za Hrvatsku neće biti dovoljno.

Mnogo pitanja pred večerašnji meč, ali jedno je sigurno, šanse su 50-50 %. Hrvatima prednost na papiru, dok srpski vaterpolisti nešto bolje stoje po pitanju psihe/mentaliteta ili nazovite to kako god hoćete.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SRJ/SCG - Hrvatska

- Hrvatska je slavila sa 8-6 u 1/4 finalu Atlante, uz potpunu kontrolu meča od početka do kraja. U Sidneju je bilo nerešeno 4-4 (grupa), dok je SCG slavila sa 11-8 (već na poluvremenu 6-3, prednost koja je kasnije održavana) u Atini, takođe u grupi.

- '98 u Pertu na debitantskom nastupu SRJ na SP, remi 6-6 na startu druge faze (grupe) takmičenja. Šapić (3), Ćirić, Trbojević, Ikodinović strelci za SRJ, a za Hrvatsku, Hinić i Vrbičić po 2, Barać, Vrdoljak. Za SRJ su još igrali: Uskoković, Savić, Vukanić, Vičević, Vujasinović, Popović, Nikolić... Za Hrvatsku su još igrali: Bukić, Kobeščak, Glavan, Herceg, Štritof, Ivaniš...

Drugi i mnogo važniji meč na SP, je 1/2 finale (prvo od šest uzastopnih za Hrvatsku) u Montrealu 2005. godine, kada je SCG slavila sa 5-4. Ispod su sastavi ekipa i statistika sa tog meča.

http://www.fina.org/H2O/docs/results/montreal2005/WPM400843-C51.pdf
http://www.fina.org/H2O/docs/results/montreal2005/WPM400843-C73.pdf

I na ovom meču su igrali neki igrači koji će igrati i večeras, kao recimo Pavić, Burić i Bušlje, odnosno samo Nikić na drugoj strani. Kod SCG je (kao i kasnije u finalu) najbolji bio Danilo Ikodinović, a igralo je i 5 Crnogoraca. Evo još jedne zanimljivosti, a tiče se onog odabranog društva sa titulama prvaka sveta (igrač/selektor). Naime, Benedek je oba zlata osvojio u Barseloni, a Savić će (ako Srbija večeras pobedi) oba zlata osvojiti protiv Hrvatske.

- '97 u Sevilji, debitantski nastup SRJ na EP i pobeda u 1/2 finalu protiv Hrvatske sa 8-7 (5-6 za HRV posle 3/4). Dve godine kasnije u Firenci, revanš Hrvatske i pobeda 9-7 (produžeci) u 1/4 finalu. Pobeda SRJ u Budimpešti 2001. godine sa 8-6 u 1/2 finalu. Evo i sastava sa tog meča:

SRJ: Šoštar, Kuljača, Trbojević, Zimonjić, Savić, Ikodinović, Jelenić, Uskoković, Ćirić, Šapić, Vujasinović, Vukanić, Peković, Šefik.

Hrvatska: Vićan, Volarević, Kunac, Oreb, Letica, Đogaš, Štritof, Smodlaka, Ivaniš, Benić, Barać, Hinić, Primorac, Kobeščak, Šarić.

Konačno, 2003. godine čuveno (i jedino) finale u Kranju i pobeda SCG 9-8 (produžeci) nakon što je Hrvatska imala 3-2 (1/4) i 7-6 (posle 3/4). Selektori Nenad Manojlović i Zoran Roje vodili su u Kranj sledeće igrače:

SCG: Kuljača, Nikić, Udovičić, Savić, Ikodinović 1, Jelenić, Gojković 1, Ćirić 1, Šapić 4, Vujasinović 2, Jokić, Zloković, Šefik.

Hrvatska: Vićan, Burić, Šimenc, Vranješ, Štritof 1, Đogaš 1, Smodlaka 1, Franković 1, Barać 2, Hinić 2, Fatović, Kobeščak, Volarević.

- Što se tiče SL, odigrano je 5 utakmica i SRJ/SCG je ostvarila 4 pobede. Pobeda u prel.rundi 2005. godine sa 15-12, a zatim i na F6 u Beogradu sa 10-8. Sledeće godine pobeda (Novi Sad) 12-9 i poraz (Šibenik) 8-10, takođe u prel.rundi. U nastavku takmičenja pobeda 10-6 na polufinalnom turniru (Portugalete, Španija). Tada su se igrali i polufinalni turniri pre F6.

- Dva meča na SK '97 u Atini. Pobeda Hrvatske 5-3 u poslednjem kolu grupne faze, a nakon toga pobeda SRJ 6-5 (produžeci) u meču za 7. mesto (učestvovalo 8 ekipa).

Pobeda SCG 9-8 u poslednjem kolu grupne faze na SK 2006. u Budimpešti, takmičenju koje je bilo neverovatno jako (današnji SK ne može u istu rečenicu) i koje je SCG osvojila pobedom u finalu protiv domaćina Mađarske. Ispod su sastavi/selektori SCG/Hrvatske na tom SK, kao i sastavi/selektori svih 8 učesnika (sve evropske selekcije).

https://en.wikipedia.org/wiki/2006_FINA_Men%27s_Water_Polo_World_Cup

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Trenutni skor između Srbije (posle raspada SCG) i Hrvatske je 7-5 za Srbiju, uz jedan remi. Treba naglasiti da je zaključno sa pobedom Hrvatske u 1/2 finalu F8 SL u Podgorici 2009. godine, bilo 3-0 za Hrvatsku. Dve od te tri pobede (Melburn, Peking, Podgorica) ostvarene su protiv srpskog tima/generacije koja se oprostila nakon Pekinga (Šefik, Savić, Trbojević, Ćirić, Ikodinović, Šapić, Vujasinović, Peković...).

Nakon toga, nova generacija srpskih vaterpolista (a pisao sam gore iznad o promenama u obe selekcije nakon Melburna, tj. o novim igračima u Rimu 2009., čak po 7 promena kod oba tima) ima 7-2 protiv Hrvatske, od čega je Hrvatska te dve (poslednje) pobede ostvarila još u Oradei i Zagrebu 2010., o čemu sam takođe pisao. Pod novom generacijom mislim na tim od Rima 2009. do danas (uz neke izmene tokom godina), predvođen pre svega Udovičićem, Nikićem i Gocićem koji su igrali i ranije uz ''pojačanja'' Prlainovića, D. Pijetlovića i Filipovića koji su igrali na nekim takmičenjima.

Na drugoj strani, kao najiskusniji Pavić, Burić, Bušlje, Joković i (ranije) Bošković, uz Sukna, Dobuda, Muslima, Obradovića... Dve od prve tri pomenute pobede za 3-0 ostvarili su Vićan, Đogaš, Barać, Hinić, Marković, Vrdoljak, Kunac, Smodlaka...

kad već spominjete klade, čini mi se da su napravile tri greške

-velika kvota na srbiju
-velika kvota na x
-ogromna kvota na hrvatsku

ne znam u čemu je kvaka, ali treba probati s bilo kojim tipom, jednostvno u sva tri slučaja rizik je više nego podnošljiv

 ja ću s hrvatskom, jer ovo se rijetko viđa

Srbija je favorit, ali dolje u vodi ne igra statistika, kladionica, igraju ljudi od krvi i mesa koji griješe.

Treba ući u muški, bez straha i onda šta bude... Idemo po zlato!

ja sam još na početku prvenstva rekao da imam osjećaj da ćemo ovdje uzet zlato i još me taj osjećaj nije napustio, štoviše, kad vidim ovakvo podcjenivanje na kladionici još je bolji 

u opskurnom sportu hrvati i srbi jedino se mogu natjecati..ono sto niko nece da igra cobani sa balkana gonjaju..pa svaka utrka na prvenstu u plivanju ima vise gledaoca i zanimljivija je od ovog nazovi sporta...kad si dobar u vaterpolu, to je kao da si dobar u pranju tanjura - pohvalno, ali koga briga