Kupim kartu svako kolo. Gledam skoro svaku domaću utakmicu. Hoću dovesti bratića, prijatelja, bilo koga, ali nitko neće više ići! Doslovno me sram kad nekog pitam dal hoće sa mnom na utakmicu jer ljudi mi se podsmjehuju. Kad ti isti ljudi shvate da se dogđa nešto dobro, kad vide promjene, kad osjete da ima nekih promjena, onda će se sami pojavit, bez da ih se vuče za rukav. U subotu je već bilo dosta ljudi na stadionu, jer su osjetili pozitivu dobrog dinama i možda zadnje prilike puno godina da ih se gleda. Ali većina nije došla zbog varteksa i solomuna, došla je zbog dinama! Kolko je ljudima stalo do varaždina vidjet ćemo sljedeće kolo doma. I onda ćemo opet sjedit ja i 100 praznih stolica oko mene.
 
Ovakvih tipova tipa "ja ću ovo, ja ću ono, ali sad nemogu jer su svi na svijetu protiv mene" nagledali smo se od 2001g. i meni ih je već dosta, pogotovo kad nam pamet dođe prodavat osoba koja nikakve veze nikad nije imala s Varaždinom  (i kad znamo na koji je način stupil u kontakte da bi ušel u klub, onda mi se doslovno povraća). Pravi frajer zna što hoće, a za ovog mi se čini da nezna bi li tužio ili bi platio, bi li u stečaj il nebi, bi li piškio, bi li kakio. Uglavnom, čini se da bi on onako kako mu drugi vele jer sam nezna ništa. Barem tak pričaju oni koji su u klubu.