OBIČAN DAN U UREDU POČASNOG PREDSJEDNIKA

Počasni je sjedio tik do prozora, ne skidajući pogled s nadvožnjaka iznad Savske. Mauro je rekao - dobar dan barba Mirko. Počasni je i dalje netremice gledao isti prizor čelične konstrukcije, kao u neki smrznuti ekran i zapravo ga nije zanimalo tko prolazi kroz kancelariju jer je zadnjih dana više ličila na kolodvor, nego na ured u kojem su nekad bogovi ove čarobne igre krojili košarkašku kartu starog svijeta.  - Barba Mirko, oprezno će Mauro, mi bi tribali novog trenera. -  Za kaj? Kaj fali starom treneru? – Meni isto nije jasno šta nije vridilo, ali eto, struka odlučila da mora otići. – I kaj sad? – Neman pojma, tribali bi nać nekog … Počasni odmahne rukom, kao Vito Corleone na vijest da je Michael sklonjen na Silciliju nakon pokolja u restoranu. - Jeste zvali Tanjevića? Konačno progovori počasni, -Koga? – Bošu Tanjevića – Barba Mirko ne znam ko je Boša Tanjević – Kak ne znaš, onaj kaj je napravil Mirzu Delibašića – A barba Mirko, bojin se da ne znan ni tog Mirzu ni ko ga je napravija, ali ako je taj Mirzin ćaća čemu, moremo ga naći – Kaj si ti potpuno poludel? - A ne znan ni sam. Mislija san Gjergju, znate on je doli moj zadranin pa…. – Znam ja dobro ko je Gjergja, ja sam mu repku dopeljal u Jazine na oproštaljku – Ono kad je iša u vojsku? – Kaj bi išel u vojsku s trispet let, prestal je igrat, ne – Aaaaa nisan zna da je tako dugo igra, nekako mi izgleda mlad – Je, dobro se drži a ima prek osamdeset – Osamdeset? – Osamdeset i nekaj – A muke ti isukrstove, znači ništa ni od njega – Niš. A za kaj nam upoće treba, kaj to nemre pomoćni? – Ma nije van on za ABA ligu – Znaš kaj, ak opet čujem da igramo ABA ligu sve bum vas steral iz kluba, a tebe prvog  pa si u Zadru igraj to smeće.  – Ja isto mislin da je ABA bezveze. A šta kažete da igramo Euro ligu? – Kaj se mene tiče, to je OK – Super! Jebateled šta smo pametni! Al onda nan opet triba trener, koga sad zvat nedilje ti svete? – Zovi Peru Skansija. – Barba Mirko, ne znan van ja ni Peru, al ako vi tako kažete naći će se i Pero i broj. Idem ja sada marendat, ajte bog. Počasni je i dalje gledao u čudnovato prometno rješenje iznad Savske, misleći da je Bože Milićević otišao skroz na kvasinu.