Ništa riječi. Krv,znoj,odricanje,poniznost,koncentracija,homogenost,uigranost. I možemo nešto postići. Nešto>ništa. Bar u muškoj odbojci i košarci zadnjih par dekada nemamo se pravo razmećati i moramo biti sretni s upadom među 5-10,a zalomit će se i medalja nekad.
Imamo najlakšu grupu vjerojatno,a imamo i kvalitetu. E,al ima puno toga što mislimo da imamo,a nemamo i puno tog što znamo da nemamo i prihvatili smo to. Samo problem je što se kompleksiramo i svađamo zbog tog,a ne da pokušamo sakriti mane te se uzdati u svoje realne dobre strane. Pragmatika,a ne dramatika koja vodi uglavnom u ponor i auto prouzrokovane potrese.
Blesavo mi je raspravljati o rosteru,glavnim polugama,načinu igre, leaderima kad je situacija takva kakva jest oko Saveza,kad smo prošli kako jesmo i u ovim kvalama,opet sami sebe nokautirali i sjebali i sl. pizdarije. No vremena ponestaje,a stvari su ispravljive