A ajmo sad malo o jučer.

Uglavno čisto da opišem kakve su to vožnje

bile jedan mali podatak od Zagvozda do Dugopolja

i kad sam se vraćao za manje od 15 minuta sam 

stigao. I po ovim seoskim cestama je bilo slično. 

Jebi ga kad mi se žurilo.

Uglavnom sam na Poljud stigao s malim zakašnjenjem

radi jebene granice. Tako da nisam ni vidio prvi gol.

Na ulazu po dobrom starom običaju peglanje. I to ne

od zaštitara, oni su tražili da razmotam krpu iako ju je

prvi lik samo prepipao, pa je onda uskočila neka ženska

da moram razmotati da vide šta piše. Razmotam ja oni 

gledaju čitaju i ništa ne kontaju. Šta ponistra kakva

otpremnina. I da mogu proći. Al jok. Neće iđe oće stoji.

Vidi pandur neko "događanje" i okupljanje mase i odluči

on provjeriti o čemu se radi. Dođe i on čita i pita kakve 

veze to ima s utakmicom? Rekoh ko zna ima. On i dalje

pila kakve veze ima i krene natezanje. On da ne može.

Ja izvadim mobitel i kažem jel može to i u kameru potvrditi?

E sad se sve mijenja. Vidim nije mu svejedno ali ponavlja da

ne može. Ja opet daj ponovi da te snimim. I tu sam kontao da

će me privesti. Rekoh piši kume kući majci propalo. Ali uskoči

neki stariji redar i reče ništa nikog ne vrijeđa da mogu unijeti. 

Rekoh hvala i pravo na ogradu dok se nisu predomislili.

Dođem na ogradu i krenem vezati, a redar do mene stoji i

pokušava škicati šta piše. Završim i na svoje mjesto, a masa 

ekipe usput pita šta piše? I kad im kažem krenu salve smijeha

jer ekipa konta kome je upućeno. A onaj redar s ograde je tek

u poluvremenu se lijepo nageo preko ograde i pročitao šta piše.

Kad sam kupio krpu pitam ja njega je li napokon prčitao, a pita

on mene kome je to upućeno? Rekoh treneru.

Uglavnom kako sam morao žuriti natrag pokupio sam se prije 

drugog gola tako da ono čudo nisam ni vidio dok nisam došao

kući. Btw Jura je skoro sve usrao sa onim štopanjem.

E sad meni ide najbolji dio priče. Izađem van stadiona i trčim 

s krpom prema autu kad kod prvih stepenica neko zove momak

momak. Okrenem se i ne vidim nikoga poznatog. Ja da ću dalje,

kad opet neko zove momak momak. Okrenem se kad onaj pandur

u kombiju sjedi i zove me da dođem. Kontam e pajdo jedbo si ježa

u leđa sad. Pita mene majstor i kolika je optremnina? Rekoh ne znam

ali nije ni važno. Važno je kako je pizdun uopće došao na mjesto trenera.

I onda doslovno šok, bar za mene. Kaže on meni slažem se ja s tobom.

Svi oni gledaju samo kako će sebi uzeti, a jebe ih se za Hajduk i u pravu

si i za presice. Jer sam na ulazu objašnjavao da kad on nas jebe sa svojim

genijalnim presicama mogu i ja njega malo s krpom. Uglavnom još me pita 

odakle si? Kad sam mu rekao pita on mene pa gdje ti je ekipa. Rekoh nema

ja sam ti ko Shane solo igrač. Uglavnom me iznenadio.

P.S. Stigao sam i malome na utakmicu. Malo sam zakasnio, a ostali roditelji 

kad su me vidjeli da sam stigao su samo dobili potvrdu da nisam normalan.

Uglavnom dobili su Veleža, pa je dan bio baš ono.