NAJZVUČNIJI INOSTRANI ODLASCI IZ FK „VOJVODINA” POSLEDNJIH GODINA

Zadržavanje u pritvoru generalnog direktora Fudbalskog kluba “Vojvodina” Cvetka Riđošića neminovno otvara stare teme vezane za prelaske pojedinih prvotimaca našeg najstarijeg člana elitne lige u timove iz drugih zemalja.

U fudbalu su transferi oduvek izazivali najveću pažnju javnosti, ali je isto tako činjenica da je retko koji obelodanjen do tančina. Naprotiv, po pravilu, iza svakog bombastijeg prelaska nekog od ovdašnjih fudbalera u inostrani klub ostajao je veo tajne. Koliko je novca inkasirano za nečiji prelazak, na čiji račun je suma uplaćena, da li je ceo iznos pripao klubu i koliko je klub inkasirao u dugom lancu posrednika, menadžera, agenata, advokata i drugih bitnih i manje bitnih činilaca – retko kada je bilo predočeno.

U bližoj klupskoj istoriji za FK “Vojvodina” je najberićetnija, bar što se prodaje igrača tiče, bila zima 2003. godine. Milan – Lane Jovanović, današnji prvotimac belgijskog “Standarda”, briljirao je tokom jeseni 2002. godine u crveno-belom dresu, a 21. januara utanačen je njegov prelazak u ukrajinski “Šahtjor”.
Prema izjavi koju je Jovanović dao za naš list 23. januara 2003. godine, “sjajno su prošli i on i Vojvodina”.
– Zarađivaću 400.000 dolara po sezoni, a “Vojvodina” će inkasirati 1.200.000 dolara za moj prelazak u ukrajinski klub – rekao je tada Milan Jovanović.

Nedelju dana kasnije, “Vojvodina” je ostala bez još dvojice standardnih prvotimaca. Put Rusije su krajem januara krenuli kapiten Jovan Tanasijević i njegov zamenik Radoslav Batak. Tandem štopera novosadskog tima obreo se u moskovskom “Dinamu”, a njihov prelazak doneo je, opet nezvanično, “Vojvodini” u paketu 750.000 dolara! Ubrzo je redove crveno-belih napustio i centarfor Marko Jovanović, koji je otišao na pozajmicu u Kinu. No i taj privremeni odlazak doneo je “Vojvodini” izvesnu sumu novca, a cifre su, bar što se tiče šire javnosti, ostale u sferi nagađanja.

Prelazak Miloša Krasića u moskovski CSKA pojedini mediji doveli su u direktnu vezu s privođenjem Cvetka Riđošića. Ipak, mora se istaći da u vreme kada je plavokosi reprezentativac prešao iz “Vojvodine” u popularni ruski klub, Riđošić nije bio u Vojvodini. Direktor je tada bio Mirko DŽudović i početkom 2004. godine sve je navodilo na to da će Krasić završiti u francuskom “Nantu”. Ipak, došlo je do obrta u poslednjoj dekadi marta, a Miloš Krasić je tada potpisao predugovor s Moskovljanima, u čije je redove prešao na leto iste godine. Po rečima tadašnjeg direktora DŽudovića, “Vojvodina” je deo novca trebalo da dobije odmah po potpisu predugovora, a drugi pošto se transfer realizuje.

Sam Krasić izjavio je da mu je žao što nije prešao u “Nant” samo zato što se radi o Francuskoj, ali je već tada istakao da je od CSKA dobio neuporedivo bolje finansijske uslove.
Interesantna je i izjava Cvetka Riđošića, koji je, po povratku na direktorsko mesto u FK “Vojvodina”, u nekoliko navarata ponovio da je prelazak Miloša Krasića u CSKA “primer lošeg ugovora i pokazatelj kako ozbiljan klub ne sme da radi”, aludirajući na to da je u toj transakciji “Vojvodina” morala bolje da prođe.

Posebno interesantna je tema koja je nedavno otvorena u široj srpskoj fudbalskoj javnosti. U smiraj 2006. godine oglasio se FK “Rudar” iz Kosovske Mitrovice, u kojem je Krasić imao prvu registraciju. U “Rudaru” su potencirali permanentno izbegavanje obaveza FK “Vojvodina” da propisani procenat od Krasićevog transfera u CSKA uplate na račun matičnog kluba. Riđošić je tvrdio da je “Vojvodina” “Rudaru” platila i više od propisane sume na osnovu džentlmenskog sporazuma, naglasivši da će zbog nekorektnosti njihovog direktora “Vojvodina” sudskim putem tražiti vraćanje dela para.

Ipak, javnost je zaintrigirala izjava, koju je navodno potvrdio i predstavnik moskovskog CSKA, prema kojoj je u međuvremenu “Vojvodina” revidirala ugovor s Moskovljanima na osnovu kojeg je ruski klub Novosađanima isplatio celokupni iznos duga, umanjen za deo koji je predviđao novi sporazum. Navodno, “Vojvodina” se na taj način odrekla dela procenta koji joj je u prvoj varijanti sledovao u slučaju da Krasić iz CSKA pređe u neki zapadnoevropski klub. Ko se u toj transakciji koliko okoristio, na čiji račun je stigla kolika suma novca, naravno – ostala je tajna koju funckioneri naših sportskih kolektiva obično pravdaju “domenom poslovne tajne”.

Poslednji transfer, od kojeg je “Vojvodina”, bez sumnje, dobila finansijsku injekciju, bio je prelazak Milana Stepanova u turski “Trabzonspor”. Reprezentativac Srbije u Tursku je otišao u prvoj dekadi januara minule godine. U tom transferu posredovao je agent Zoran Stojadinović, a između mnogobrojnih ponuda (“Borusija”, “Kajzerslautern”, “Anderleht”, “Olimpijakos”) “Vojvodina” se opredelila za “Trabzonspor”. Prema izjavi Cvetka Riđošića od pre godinu dana, “‘Vojvodina’ se na takav korak odlučila jer nije više smela da čeka i reskira da joj propadne najkonretnija ponuda”.

Naravno, bilo je još odlazaka iz “Vojvodine” u vreme dok je u direktorskoj fotelji sedeo Cvetko Riđošić (Lazareski, Todić, Mandić, Vukelja...), ali su svakako nabrojani primeri bili najinteresantniji za javnost, istovremeno ostavljajući mogućnost za mnogobrojna nagađanja, spekulacije i često nerealne procene o tome koliko je “Vojvodina” inkasirala od prelazaka Milana i Marka Jovanovića, Tanasijevića, Bataka, Krasića i Stepanova u druge klubove.