Sportnet forum

Stjepan Bobek i Rajko Mitić na vest o smrti Miloša Milutinovića
Bio je virtuoz na fudbalskom terenu


BEOGRAD - Povodom smrti istaknutog fudbalera i trenera Miloša Milutinovića, koji je posle duge i teške bolesti preminuo u utorak na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, danas će u Klubu sportista na stadionu Partizana u 11 časova biti održana komemoracija u znak sećanja na "plavu čigru".

Miloš Milutinović je rođen 5. februara 1933. godine u Bajinoj Bašti. Prve značajnije korake u fudbalu napravio je sa 15 godina u ekipi Bora, a pažnju na sebe je skrenuo 1951. godine u omladinskoj reprezentaciji, koja je na Evropskom prvenstvu zablistala punim sjajem. Nekoliko meseci kasnije potpisao je ugovor sa Partizanom, za koji je odigrao 192 utakmice, postigao 183 gola i osvojio Kup 1957. godine. Njegovog dolaska u Humsku 1 seća se Stjepan Bobek, živa legenda Partizana i Milutinovićev saigrač.

- Kao omladinac je ostavio sjajan utisak u reprezentaciji i odmah je zapao za oko Partizanu i Crvenoj zvezdi. Te 1951. godine po prvi put su se sukobili interesi večitih rivala jer su obe ekipe želele da u svoje redove dovedu možda i jednog od najdarovitijih igrača Evrope. Borba za Miloša je bila velika, ali su crno-beli zahvaljujući boljim vezama uspeli da privole Milutinovića da obuče njihov dres. Imao sam zadovoljstvo da igram s njim, ali se Miloš ubrzo razboleo i morao je da ode na lečenje u Nemačku - prisećao se detalja Stjepan Bobek.

O danima drugovanja sa Milutinovićem u Partizanu, legendarna polutka crno-belih dalje kaže:

- Miloš je bio skroman čovek, koji je voleo da igra fudbal i šah. On i Marko Valok su me najbolje razumeli u igri i naš dogovor je pred svaku utakmicu bio isti. Govorio sam im da samo pobegnu igračima odbrane, a ja ću već pronaći neko rešenje da im dobacim loptu. Bio je nepredvidiv na terenu i zato su ga zvali "plava čigra". Najbolju partiju je prikazao protiv Dinama, kada smo ih pobedili 4:2 u Zagrebu, i u finalu Kupa kada je Radnički vodio sa 3:0, a mi ih dobili sa 5:3. Bobek kaže da je Milutinović cenio fer-plej, ali i da je bio duhovit i veoma pametan igrač:

- On je bio stub Partizana, publika ga je volela, zbog njega dolazila na stadion. Miloš i ja smo imali štos da mu dodam loptu i da ga više ne pratim jer je on lako davao golove, a ja sam čuvao snagu za druge stvari. Lepo sam se provodio s njim, ali nas je njegova bolest razdvojila. U poslednje vreme Miloš se povukao i živeo je u Grockoj jer je voleo prirodu - kaže Bobek.

Milutinović je pre odlaska na lečenje u Minhen nosio dres OFK Beograda, a zatim je nastupao za Bajern u sezoni 1960/61. Karijeru je nastavio u Parizu i Stad Fransu, nakon čega se 1966. vratio u Beograd na funkciju direktora OFK Beograda i s njima osvojio Kup Jugoslavije. Na teren se ponovo vratio u sezoni 1968/69. noseći dres "romantičara" sa Karaburme.

Za reprezentaciju je debitovao 1953. godine protiv Velsa, odigrao je 33 utakmice (20 golova), bio učesnik svetskih prvenstava 1954. i 1958. godine, i član čuvenog trija Milutinović - Veselinović - Šekularac. Rajko Mitić je imao priliku da izvesno vreme igra sa Milutinovićem u državnom timu:

- Miloš je bio veoma talentovan mladić, sa igrom na vrhunskom nivou, besprekornom tehnikom, brzinom, baletskim kretanjem... On je bio virtuoz i veoma uspešan u svom poslu, ali mu je bolest skratila karijeru i sprečila ga da dostigne vrhunac. Sigurno je mogao više i bolje jer je nit prekinuo kada je bio u najvećoj snazi. Jedno vreme smo igrali u reprezentaciji i zajedno smo 1958. godine završili karijeru - kaže Rajko Mitić.

Milutinović je kao trener radio u Dubočici, Proleteru, Atlasu (Meksiko), Bešiktašu, Veležu (osvojio Kup 1981) i Partizanu (prvak 1983). Selektor reprezentacije postao je 1984. godine.