Nalazi rešenja sa zadivljujućom lakoćom: Hrvat Balić u duelu s Špancem Romerom (Foto AFP)

Svetsko prvenstvo za rukometaše u Nemačkoj ulazi u završnicu. Posle iscrpnih borbi u prvoj i drugoj rundi na red su došle nokaut utakmice. Posle jednodnevnog predaha danas su na programu okršaji za polufinale. Za ocenu dosadašnjeg toka pitali smo jednog od naših najcenjenijih i najuspešnijih rukometnih stručnjaka Mihajla Obradovića.

Njegova je opšta konstatacija da je sistem takmičenja neumoljiv i da iziskuje ogromne napore:

– Mnogo je ekipa i za kratko vreme mora da se odigra veliki broj utakmica. Pauze su male, a kako vreme odmiče opada kvalitet jer ekipe moraju da kalkulišu i štede igrače, – kaže Obradović. – Primetno je da je rukomet, na sreću svih nas koji se njime bavimo, u velikoj ekspanziji. To dokazuju i prepune dvorane u Nemačkoj, kao i evidentno širenje kvaliteta. Ne pamtim da je konkurencija nikada bila jača i definitivno je prošlo vreme kada je pobedničko postolje bilo unapred rezervisano za dve-tri selekcije. Takođe, cene rukometaša na evropskom tržištu su u stalnom porastu.

Nekadašnji bekovi kao pera

Kada je reč o samoj igri Obradović ističe da su agresivnost i snaga rukometaša izbili u prvi plan:

– Gledao sam pre neki dan finale svetskog prvenstva u Švajcarskoj 1986. između Jugoslavije i Mađarske. Tada najbolji svetski bekovi Cvetković i Vujović su kao pera kada se porede sa današnjim spoljnim igračima. Rukometaši su iz srednje kategorije prešli u tešku, a impozantno je videti duele stokilaša. Agresivnost u odbrani donekle je promenila taktiku. Sve više se traže rešenja preko crte, pa pivotmeni i krila preuzimaju ulogu glavnih golgetera. To je posebno uočljivo u finišima najneizvesnijih utakmica. Odbrana se zgusne ka sredini što otvori prostor krilima, koja odlučuju pobednika. To je naša najveća boljka u poslednje vreme. Nemamo više vrhunske igrače na krilima, kao što su nekada bili Isaković i Mrkonjić, a bez kojih je danas nezamislivo napraviti iole dobar rezultat.

Analizirajući sve učesnike četvrtfinala Obradović kaže da su Hrvati jedini zaštitnici „pravog” rukometa u kojem veština, mudrost i lepota dominiraju nad snagom:

– Igra Hrvata je po taktovima jugoslovenske škole i milina ih je gledati. Imaju tri najbolja beka, dugo su na okupu, a, za razliku od prethodnih takmičenja, i alternative na svim pozicijama. Tokom prvenstva osposobili su i golmane Jerkovića i Alilovića i mislim da su najbliži zlatu. Njihov protivnik u četvrtfinalu Francuska previše se oslanja na individualni kvalitet, što joj nekada upali a nekada ne. Španci imaju najveći broj podjednako dobrih igrača što im je najveća prednost. Nemcima nedostaje pored Hensa i Cajca treći dobar bek. Najveća snaga domaćina su krila i povratak pivotmena Švarcera. Igra Islanđana bazira se na tradicionalno velikoj borbenosti. Danci nisu na očekivanom nivou, a nije mi jasna taktika njihovog selektora da na levom beku daje prednost dvojici „grubijana” u odnosu na odličnog Speleberga, koji je bio otkrovenje prošle godine u Švajcarskoj. Poljaci su iznenađenje samo za one koji ih dobro ne poznaju. Imaju trojicu bekova „razarača” Bijeleckog, Tkačuka i Lijevski koji haraju u nemačkoj ligi. Pokazalo se da im je nedostajala samo čvrsta ruka. Dolaskom izvrsnog selektora Bogdana Vente i poslednja kockica se uklopila u mozaik i kvalitet je izbio na površinu. Rusi su se još jednom pokazali da nemaju urođenog smisla za rukomet. Glavne odlike su im sirova snaga i šablon, a oseća se nedostatak „igračkog nosa” tako da mnoge mečeve gube zbog gluposti.

Balić rukometni Džordan

Od igrača na Obradovića je najjači utisak ostavio Hrvat Ivano Balić, koga je nazvao – rukometni Džordan:

– Definitivno je bez premca. Zadivljujuće je s kojom lakoćom dolazi do rešenja u napadu. Ono što je za njega karakteristično je brzina. Po nekim merenjima najbrži je svetski igrač na 10 metara i to mu zapravo omogućuje superiornost u odnosu na ostale. Takođe, na svakom takmičenju izbaci neki novi šut i zbog te raznovrsnosti ga je mnogo teško čuvati. Bez njega Hrvatska ne bi bila ni upola tako dobra.

Iako za trenere kaže da su loši prognozeri Obradović predviđa da će se 1. februara za finale šampionata boriti Hrvatska – Španija u jednom a Poljska – Danska u drugom polufinalu.

------------------------------------------------------------ --------------

Polufinale 1. februara