Sta se tu svasta izdesavalo...koliko tu ima tema. Koja klanica...Galipolje, Verden, Ipr...na uzem planu Srbija (zemlja koja je od svih ucesnica rata imala ubedljivo najgori ratio ukupan broj stanovnika pre rata: ukupan broj zrtava). Cer, Kolubara, Beograd, dnevna zapovest, Albanija, Krf, Solun...a na mikro planu jedna oficirska sablja koja se cuva i dalje.

Milion tema, ali cu onako lokal-patriotski izdvojiti jednu. Beograd, 1915. Posle slavnih Stepinih i Misicevih pobeda na Ceru i Kolubari nad Pocorekom dolazi Makenzenova armija (Makenzen: junaci, vi ne idete na zapad ispresecan drumovima vec na srpski narod i Srbiju, a oni se zrtvuju i ginu do poslednjega - ne dozvolite da vam ovaj mali narod pomraci slavu) - srpska vojska tucena od njih i Bugara povlaci se prema jugu (skupstina u Nisu iste godine, Nikola Pasic izgovara ono cuveno: "Spasa nam nema, propasti necemo"). Nemci nadiru u Beograd sa svih strana (inace je bila apsurdna situacija da su i pre rata Austrijanci mogli dvogledom da vide ko je od srpskih generala taj dan dosao na posao, buduci da je generalstab bio na Kalemegdanu, a preko reke - KuK monarhija)...zestoke borbe vode se na raznim mestima. Kada je bilo jasno da je kraj blizu, major Gavrilovic na Dorcolu okuplja poslednju odbranu - sve sto je prezivelo i moglo da drzi pusku, ostaci raznih jedinica, milicija, dobrovoljci. Pred poslednji napad odrzao je govor (cuvena dnevna zapovest) koja je glasila otprilike ovako:

Vojnici, vrhovna komanda je brisala nas puk iz brojnog stanja. On je zrtvovan za slavu nase prestonice. Vojnici, junaci, vi dakle ne treba da brinete za vase zivote jer oni vise ne postoje. Napred, u slavu.

Neko je iz obliznje poluraspadnute cvecare doneo cvece pa su se svi kitili odlazeci u smrt. Izginuli su skoro svi, prethodno radeci cuda od herojstva protiv mnogostruko jaceg neprijatelja. Major Gavrilovic je tesko ranjen ali su ga spasili njegovi ljudi koji su telima stitili (ima jedna mracna prica kako je on zavrsio, ali o tome drugi put). Posle osvajanja grada feldmarsal fon Makenzen dao je da se izgradi zajednicka grobnica za nemacke i srpske vojnike, a nad njom spomenik na nemackom i srpskom. On se nalazi na Adi Medjici. Da li iko moze da zamisli ovakav gest postovanja pobedjenog protivnika ikada nakon prvog rata? Priznajem da ja ne mogu. Sa zavrsetkom tog rata izumrlo je i vitestvo.

miha1 je napisao/la:

Gojko Glogovac Hrvat, a Ruđer Srbin. Ok...

Nema tu striktnog pravila. Mamina sestra je udata za Imoćanina. Njih tri brata: Ante, Milan i Dušan. I naš poznati ministar je bio veliki srboljub: Gojko Šušak..

Prijatelj mi priča kada je studirajući početkom rata s njima je u društvu bio i Dragan Stojić, Hrvat iz Hercegovine. Kada bi ušli u tramvaj onda bi ga naglas počeli zajebavati: Stojiću Dragane - lojalni Srbine !!! ; na što bi ovaj kao počeo mucati: Pa šta... kmm, pa šta...hmm, i Srbi su ljudi...!!  

Pffffff....