a jesmo malo zatupili,da,još na sportskom forumu...no ipak,jednom će nam,nadam se, doći na red i Veliki Gatsby,Julien Sorel,Dorian Gray,knez Miškin,ili zašto ne i Melkior Tresić...ili Undying,Slaven Letica,Ćiro Blažević...

Kauboju,i još samo kratko da se vratim na Holdena...on nije nazvao Julie,a jesi li ti koga nazvao?

 Inače, Kajboju, moram ti skinuti kapu (svoju, ne tvoju!) što si uopšte uložio vreme i trud da pročitaš knjigu o kojoj smo ovde diskutovali! Stvarno, RESPECT!

Ja sam upravo tako i zamišljao našu birtiju. Kao mesto gde ćemo, s vremena na vreme, zadati sebi zadatak da svi pročitamo istu knjigu i onda o njoj da ćakulamo lagano ovde na forumu. Evo, vi ostali, predložite neku knjižicu! Mislim da bi prilikom izbora "lektire" trebalo da se pridržavamo dva uslova/uvjeta: prvo, da knjiga nije previše dugačka - recimo, ne više od 300 strana - i drugo, da je vredna našeg truda, odn. da je već priznata kao kvalitetno, zanimljivo, dobro napisano literarno delo...  

Pošto smo Bo i ja već imali svoj "djir" sa Catcherom i Holdenom, mislim da je sad red na nekog drugog da da predlog. Mrkva, Dida, Oluja, Ian, Kauboj, luka10, Mile....ima li koga?

Može o vinu, kako da ne... a još da je uz vino...

Kalifornijska vina ne volim, ni crna ni bijela, jer su previše voćna.  Kad mi ih par nije sjelo, počeo sam čitati etikete, pa bi potrošio po 20 minuta i na kraju ne kupio ništa, jer nisam mogao vjerovati stvari koje čitam -- arome kruške, jabuke, breskve, ananasa!, grožđa...  Ne volim to nikako (ni u vinu a ni u umacima, glavnim jelima, salatama...), a i nekako mi "slijepi" želudac, ne znam kako bi to objasnio, ostavi neki osjećaj na rubu mučnine.

Australska vina su uglavnom vrlo pitka, bez nekih teških aroma, pa su dobra uz jela, naročito ona malo "teža" (slanija, masnija) koja "zovu" više pića.  No za piti ih samostalno, ili uz recimo sir i krekere, nisu nešto, izgube se.

Čileanska i španjolska volim i uz jelo, i samostalno.  Volim okus drva iz bačve, a to je nekako najlakše naći baš u vinima iz tih zemalja.

Inače, "hobi" što se tiče vina mi je tražiti dobra, a jefina vina ($10 po boci i manje).  Lako naći dobro vino za $50, $70 ili $125... a i nisam baš neki Rockfeller.  Ima naravno puno smeća, ali nađe se pravih bisera.  Bilo je jedno vrijeme nekoliko vrsta vina uvezenih iz Francuske u lokalnom "Sam's clubu" (!!), sad se ne mogu sjetiti točno ime vinarije, ali bilo je neko Vin de pays d'oc...

No moram reći da ipak nema do vinarije Dingač i pelješačkog malostonskog Plavca (ili Plavca Zlatnog)....

 nisam neki stručnjak ali Dingač i Zlatan Plavac ću prepoznati!

moram reći da sam najbolje vino ipak probao u Italiji,nekakav Chianti na jednoj zakuski u vili kraj Firence...to je vino jednostavno bilo-fantazija,orgazam za nepce

dopao mi se i Porto (navodno ih ima 70 vrsta!),iako se pije iz čašice za rakiju-ima 21% alkohola i puca brzo,puca strelovito...(pio sam ga u Sintri i ne znam ni sam kako sam se vratio do Lisabona noćnim vlakom)

a kad smo već kod kalifornijskih vinara,kakvi su ti naši Grgići?moji su prijatelji tamo jednom banuli,početi pričati hrvatski...a Ameri ih blijedo gledaju...nitko od obitelji Grgich ni riječ ne zna prozboriti hrvatski...

 A jesi li probao australski Shiraz (naročito Penfoldsov)? Ili, isto Penfolds, Grange? Shiraz je ista sorta groždja koju u Francuskoj prodaju kao "Syrah". Ima šmek, ukus koji je dosta slojevit i ima prizvuk nekakvih začina... Može i te kako uz crackers i sir! Veruj mi!!!

Inače, lično sam jako voleo Pinot Noir... sve dok se nije pojavio onaj film (valjda, "Sideways"... nisam siguran), nakon kojeg su svi počeli da ga piju ! Iako se u principu slažem sa tobom, Kauboj, što se tiče Californijskih vina, ima nekoliko sjajnih Pinot Noir koje prave u Oregonu (pa čak i u Washington State!). Ipak, ubedljivo najkvalitetniji (i najskuplji   - nema ispod $40) je Pinot Noir iz Francuske, a to je već Burgundy! Meni ubedljivo najbolje crno!

Nisam ljubitelj Bordeaux vina, odn. Caberneta (iako oni prave i Merlot); nekako mi je previše "suh" ili "dry". Ja ipak volim malo arome, okusa...   

 

Grgich je, if you want to know the truth, uglavnom preskup.  Najjeftinija boca, barem kod mene u Texasu, je između $25 i $30 nekog bijelog, i to mi zapravo i nije neko dobro vino.  Chardonnay za $35-$40 jest dobro vino... ali francuski Fat Bastard vinarije Thierry and Guy za $8 je otprilike jednako dobar.  Njihovo crno vino navodno jest -- Plavac ("stari" Grgich se trudio, i mislim na kraju i dokazao da je ta kalifornijska sorta zapravo pelješački plavac koji je neki njegov predak tamo donio još davno), i vrlo je dobro, otvorio sam bocu kad se kćer rodila... no za $50-$60 po butelji ne znam kad ću ga opet imati doma.  Jest da ima na etiketama šahovnica i da sam sklon platiti određenu premiju za sudjelovanje u akciji "Kupujmo hrvatsko", ali bogme ovo jest puno previše.

Penfoldsov Shiraz smo jednom Kaubojka i ja popili dvije boce uz neki film, te sir, krekere, grožđe... Nije da nije bilo fino, ali bogme smo se drugo jutro probudili s glavoboljom.  A to, koliko su mene učili, baš i nije odlika dobrog vina...

Pinot Noir, ili crni pinot, mislim da prave i u Istri?  Bo?  Moram reći da ga baš nisam puno pio, a bogme ni gledao Sideways.  Pročitao sam neki članak u jednom od onih magazina aviokompanija, pa sam pročitao da je crni pinot ili jako dobar, ili se ne može piti, nema sredine, mediokriteta... tako da me strah eksperimentirati.

Ja opet baš volim Bordeaux... suho vino sa nekim masnim sirom, uf... ili sočnim medium-rare steakom...

 "Grgich Hills" je jedna od nasjkupljih i najcenjenijih californijskih vinarija! Ja lično nisam nikada ništa probao, ali mislim da ću ih ipak testirati u nekom "futuru".   

Bo, kad već spominješ Chianti, da dodam da je to najpoznatije vino iz Toscane. Ali, baš zbog toga je se namnožilo puno proizvodjača u poslednjih 20-30 godina, tako da je kvalitet prilično neravnomeran. Uz to valja reći da sam naziv "Chianti" nije nikakva sorta groždja jer se to vino pravi od nekoliko vrsta. Najveći udeo ima domaća sorta, sangiovese,  koju ćeš naći u dosta italijanskih vina, uz dodatke trebbiana i malvasije. Najbolji je, ako možeš naći, Chianti Classico, koji mora dobiti certificate od zvanične državne "komisije". Svi ostali "Chianti" ne podležu tako strogom kriteriju.