naravno. Da se njih pita, ručali bi u pola deset. I to pizzu
ima neka akcija srijedom pizza 1+1 i to je pakao. U pola jedanaest se umire od gladi, krče crijeva, napaćene sjene od ljudi prolaze uredom...
pomalo ih navlačim na 12:00, uz ogromno cendranje s njihove strane
srećom imam tu par Talijana, Španjolaca, Latinoamerikanaca koji dijele moje zgražanje nad barbarskim običajima domorodaca, pa kada se skupimo u Coalition of Normal, onda smo mi na štihu. Ali ne možeš ih dobit iza 12 nikako...
jednom davno i u drugoj firmi ih odvedem ja na "radni ručak". Odemo u pola dva i sjedit ćemo tamo tri-četri sata, nema nikakve žurbe. Sve ja sredio, a vi si samo ispraznite popodne
situacija idealna: odveo ih ja kod nekih Srba na roštilj, vrijeme prekrasno, sjedili vani za velikim stolom u nekoj velikoj bašti, sve platila firma na račun reprezentacije, jedi i pij kolko hoćeš, ja preporučujem probaj ovo, probaj ono, vičem konobaru samo ti nosi dalje, nema veze što nisu to naručili, probat će kada vide, ali ne lezi vraže
mjesecima su mi spominjali koliko su se napatili dok su čekali ručak
onda sam shvatio da nema to smisla. Margaritas ante porcos
[uredio ian wright - 11. studenog 2024. u 18:17]